Паук-скакач
Фамилија паукова-скакача (лат. Salticidae) обухвата више од 500 описаних родова и око 5.000 описаних врста[2], што је чини највећом фамилијом паукова, са уделом од 13% у свим врстама паукова.[3] Паукови-скакачи имају веома изоштрено чуло вида, једно од најразвијених међу свим зглавкарима, и користе га за удварање, лов и навигацију кроз околину. Мада се већином крећу ненаметљиво и споро, већина врста која спада у ову фамилију може веома спретно да скаче, углавном приликом лова, или када су изложени некој изненадној претњи. Листолика плућа и трахеје код ових врста су добро развијени, и за дисање користе паралелно оба органа (бимодално дисање). Паукови-скакачи најлакше се разликују од осталих паукова по специфичном распореду очију. Сви паукови-скакачи имају четири пара очију, од којих је један пар (централни) много већи од осталих.
| Паук-скакач | |
|---|---|
| |
| Одрасли мужјак врсте Phidippus audax | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Подред: | |
| Секција: | Entelegynae
|
| Породица: | Salticidae |
| Диверзитет | |
| 553 рода, 5.025 врста | |
| |
Галерија
уреди-
Удварање подврсте Maratus volans -
Поглед на очи паука-скакача -
Парење мужјака и женке Phidippus johnsoni -
Поглед на очи паука-скакача
Референце
уреди- ^ Hill, David Edwin (7. 10. 2009). „Salticidae of the Antarctic land bridge” (PDF). Peckhamia.
- ^ Maddison, Wayne P.; Bodner, Melissa R.; Needham, Karen M. (2008). „Salticid spider phylogeny revisited, with the discovery of a large Australasian clade (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zootaxa. 1893: 49—64. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 11. 2013. г. Приступљено 08. 02. 2015.
- ^ Peng, Xian-Jin (2002). I-Min Tso, Shu-Qiang Li. „Five New and Four Newly Recorded Species of Jumping Spiders from Taiwan (Araneae: Salticidae)” (PDF). Zoological Studies. 41 (1): 1—12. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 11. 2021. г. Приступљено 08. 02. 2015.
Додатна литература
уреди- Vasilevsky, M (2012). "A Classical Taxonomic Guide to Identifying Fifty Unique North American Jumping Spiders".Lulu.
- Kaston, B.J. (1953). How to Know the Spiders, Dubuque, Iowa.
- Forster, L.M. (1982). Vision and prey-catching strategies in jumping spiders. American Scientist 70: 165–175.
- Jackson, R.R. (1982). The behavior of communicating in jumping spiders (Salticidae). In P. Witt and J. Rovner (eds).Spider Communication Mechanisms and Ecological Significance, p. 213–247. Princeton, New Jersey.
- Jackman, John A. (1997). A Field Guide to Spiders & Scorpions of Texas. Gulf Publishing Company. Houston, Texas. p. 127.
- Nakamura, T. & Yamashita, S. (2000). Learning and discrimination of colored papers in jumping spiders (Araneae, Salticidae). Journal of Comparative Physiology A 186: 897–201.
- Elias, D.O., Mason, A.C., Maddison, W.P. & Hoy, R.R. (2003). Seismic signals in a courting male jumping spider (Araneae: Salticidae). Journal of Experimental Biology 206: 4029–4039.
- Lim, Matthew L. M.; Li, Daiqin (2006). „Extreme ultraviolet sexual dimorphism in jumping spiders (Araneae: Salticidae)”. Biological Journal of the Linnean Society. 89 (3): 397—406. doi:10.1111/j.1095-8312.2006.00704.x.
Спољашње везе
уреди
- Asian jumping spiders and photo references Архивирано на сајту Wayback Machine (23. октобар 2020)
- Comprehensive resource on the morphology and taxonomy of jumping spiders (Salticidae): www.jumping-spiders.com
- Global Species Database of Salticidae
- Video of a jumping spider's mating behavior
- World Spider Catalog
- Jumping Spiders of the World Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2014)
- Jumping Spiders of NW-Europe
- Jumping spiders of Australia
- American Jumping Spiders – 70 Species Videos (includes introduction to salticids, predation, mating, and other behaviors)
- Movies of Habronattus courtship behavior
- Male jumping spider courtship dance with contact microphone picking up and amplifying sounds
- The Australian Faunal Directory taxonomic classification of Australian salticids
