Janoš Boljaj

Janoš Boljaj (mađ. Bolyai János; 1802 — 1860) bio je mađarski matematičar. On jedan je od najznačajnijih matematičara na polju hiperboličke geometrije. Ova disciplina razvija se od prve polovine XIX veka, zahvaljujući radu Nikolaja Ivanoviča Lobačevskog.

Janoš Boljaj
portret Janoša Boljaja
Лични подаци
Датум рођења	(1802-12-15)15. децембар 1802.
Место рођења	Kluž-Napoka, Transilvanija
Датум смрти	27. januar 1860.(1860-01-27) (57 god.)
Место смрти	Targu Mureš, Austrijsko carstvo

Biografija

Rodio se i odrastao u Kološvaru, u Transilvaniji, današnjem rumunskom gradu Kluž-Napoka. Janoš je po profesiji bio vojni inženjer i imao je čin kapetana u austrijskoj vojsci. Njegov otac, Farkaš Boljaj, bio je Gausov prijatelj iz studentskih dana. U svojim pismima Gausu, on iznosi rezultate svog sina s područja hiperboličke geometrije. Gaus odgovara kako ne može da hvali rezultate mladog Janoša, jer bi time hvalio sebe, odajući mu time priznanje. Naime, Gaus je stvarno i sam došao do istih rezultata, ali nije smio da ih objavi, plašeći se odjeka koji bi ti radovi mogli izazvati u naučnim krugovima.

Prve rezultate Boljaj je objavio kao dodatak radu svog oca, a kasnije ih Farkaš Boljaj izdaje pod nazivom: "Prilog koji sadrži nauku o prostoru apsolutno istinitu, koja ne zavisi o istinitosti ili lažnosti Euklidovog V postulata, sa dodatkom, u slučaju lažnosti, geometrijske kvadrature kruga."