Џек Лондон
Џон Грифит Чејни[1][А] (енгл. John Griffith Chaney; Сан Франциско, 12. јануар 1876 — 22. новембар 1916), познатији као Џек Лондон,[2][3][4][5] био је амерички романописац, новинар и активиста. Пионир комерцијалне фантастике и америчких часописа, био је један од првих америчких аутора који је постао међународна славна личност и зарадио велико богатство писањем.[6] Био је и иноватор у жанру који ће касније постати познат као научна фантастика.[7]
Џек Лондон | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Џон Грифит Чејни |
Датум рођења | 12. јануар 1876. |
Место рођења | Сан Франциско, САД |
Датум смрти | 22. новембар 1916.40 год.) ( |
Место смрти | Глен Елен, САД |
Занимање |
|
Породица | |
Супружници | Елизабет Мадерн (в. 1900; раз. 1904), Чармијан Киреџ (в. 1905) |
Деца | Џоан Лондон, Беси Лондон |
Књижевни рад | |
Књижевни покрет | амерички реализам, натурализам |
Најважнија дела | Зов дивљине Бели очњак |
Потпис | |
Универзитет Калифорније у Берклију |
Лондон је био део радикалне књижевне групе "Гужва" у Сан Франциску и страствени заговорник права животиња, права радника и социјализма.[8][9] Лондон је написао неколико дела која се баве овим темама, као што су његов дистопијски роман Гвоздена пета, његово нефикцијско излагање Људи понора, Рат класа и Пре Адама. Често је описивао људе са дна, потлачене и понижене и зато је назван „амерички Горки“.[10]
Његова најпознатија дела су Зов дивљине и Бели очњак, смештени на Аљасци и Јукону током златне грознице на Клондајку, као и кратке приче „Запалити ватру“, „Одисеја севера“ и „ Љубав живота". Такође је писао о јужном Пацифику у причама као што су "Бисери Парлеја" и "Паганин".
Фамилија
уредиЏек Лондон је рођен 12. јануара 1876. године.[11] Његова мајка, Флора Велман, била је пето и најмлађе дете градитеља Пенсилванијског канала Маршала Велмана и његове прве жене Елеонор Герет Џонс. Маршал Велман је потомак Томаса Велмана, раног пуританског досељеника у колонији Масачусетског залива.[12] Флора је напустила Охајо и преселила се на обалу Пацифика када се њен отац поново оженио након што јој је мајка умрла. У Сан Франциску, Флора је радила као учитељица музике и спиритуалиста, тврдећи да каналише дух поглавице Саука, Црног Јастреба.[13]
Биограф Кларис Стаз и други верују да је Лондонов отац био астролог Вилијам Чејни.[14] Флора Велман је живела са Чејнијем у Сан Франциску када је остала трудна. Не зна се да ли су Велман и Чејни били легално венчани. Стаз примећује да у својим мемоарима Чејни говори о Лондоновој мајци Флори Велман као да је била „његова жена“; он такође цитира рекламу у којој је Флора себе назвала „Флоренс Велман Чејни“.[15]
Према изјави Флоре Велман, како је забележено у Сан Франциско Хрониклу од 4. јуна 1875. године, Чејни је захтевао да се изврши абортус. Када је она одбила, он се одрекао одговорности за дете. У очају, она је пуцала у себе. Није била теже рањена, али је била привремено поремећена. Након порођаја, Флора је препустила бебу на дојење Вирџинији (Џени) Прентис, некадашњој поробљеној Афроамериканки и комшиници. Прентис је била важна мајчинска фигура током живота Лондона, и он ју је касније сматрао својим примарним извором љубави и наклоности током детињства.[16]
Крајем 1876, Флора Велман се удала за Џона Лондона, делимично инвалидног ветерана Грађанског рата, и донела своју бебу Џона, касније познатог као Џек, да живи у новом дому. Породица се преселила у Област залива Сан Франциска пре него што су се настанили у Оукланду,[17] где је Лондон завршио јавну основну школу. Породица Прентис се преселила са Лондонима, и остала сз стабилан извор неге за младог Џека.[16]
Године 1897, када је имао 21 годину и био студент на Калифорнијском универзитету у Берклију, Лондон је истражио и читао новинске извештаје о покушају самоубиства његове мајке и установио име његовог биолошког оца. Писао је Вилијаму Чејнију, који је тада живео у Чикагу. Чејни је одговорио да не може бити Лондонов отац јер је импотентан; успутно је тврдио да је Лондонова мајка имала односе са другим мушкарцима, и тврдио да га је оклеветала када је рекла да је инсистирао на абортусу. Чејни је завршио писмо закључком да је он сам био више вредан сажаљења него Лондон.[18] Лондон је тешко поднео очево писмо; у наредним месецима, напустио је студије на Берклију и отишао на Клондајк током златне грознице
Дела
уредиРомани
- Кћи снега (1902)
- Зов дивљине (1903)
- Кемптон-Вејс писма (1903)
- (објављено анонимно, написао заједно са Аном Струнски)
- Морски вук (1904)
- Игра (1905)
- Бели очњак (1906)
- Пре Адама (1907)
- Гвоздена пета (1908)
- Мартин Еден (1909)
- Burning Daylight (1910)
- Lost Face (1910)
- Авантура (1911)
- Црвена куга (1912)
- Син Сунца (1912)
- The Abysmal Brute (1913)
- Месечева долина (1913)
- The Mutiny of the Elsinore (1914)
- The Star Rover (1915)
- (у Енглеској објављено под насловом Јакна)
- The Little Lady of the Big House (1916)
- Џери са острва (1917)
- Мајкл, Џеријев брат (1917)
- Hearts of Three (1920)
- The Assassination Bureau, Ltd (1963)
- (остало полузавршено, довршио Роберт Фиш)
Збирке кратких прича
- Син вука (1900)
- Деца мраза (1902)
- Tales of the Fish Patrol (1906)
- Приче са Јужних мора (1911)
- Smoke Bellew (1912)
- Корњаче са Тасманије (1916)
Не-фикција и есеји
- Људи понора (1903)
- Револуција, и други есеји (1910)
- The Cruise of the Snark (1911)
Кратке приче
- Ко верује у духове! (1895)
- Хиљаду смрти (1899)
- У далекој земљи (1899)
- The Rejuvenation of Major Rathbone (1899)
- Бела тишина (1899)
- The King of Mazy May (1899)
- Северна одисеја (1900)
- Even unto Death (1900)
- The Man With the Gash (1900)
- A Relic of the Pliocene (1901)
- Бог његових предака (1901)
- Закон живота (1901)
- The Minions of Midas (1901)
- Diable—A Dog (1902), renamed Bâtard in 1904
- У шумама севера (1902)
- Keesh, Son of Keesh (1902)
- Moon-Face (1902)
- The Death of Ligoun (1902)
- To Build a Fire (1902, revised 1908)
- The Dominant Primordial Beast (1903)
- The Leopard Man's Story (1903)
- The One Thousand Dozen (1903)
- Сенка и муња (1903)
- Negore the Coward (1904)
- Љубав живота (1905)
- Отпадник (1906)
- A Curious Fragment (1908)
- Aloha Oe (1908)
- Непријатељ целог света (1908)
- A Piece of Steak (1909)
- Збогом, Џек (1909)
- South of the Slot (1909)
- Китајац (1909)
- The Dream of Debs (1909)
- Семе Макоја (1909)
- Голијат (1910)
- Када је свет био млад (1910)
- The Unparalleled Invasion (1910)
- Снага снажног (1911)
- Рат (1911)
- The Scarlet Plague (1912)
- Црвени (1918)[19]
- All Gold Canyon
- By The Turtles of Tasman
- Семјуел
- Лудило Џона Харнеда
- Мексиканац
- The Sundog Trail
- Told in the Drooling Ward
- To the Man on Trail
- Ха! Ха! Ха!
- Паганин
- Савез стараца
- Неочекивано
- Одисеја сјевера
Позоришни комади
Напомене
уреди- ^ Касније променио име у Џон Грифит Лондон.
Референце
уреди- ^ Reesman 2009, стр. 23.
- ^ Fogel, Daniel Mark. "London, Jack". World Book Online Reference Center. Jan 12. 2008 <http://www.worldbookonline.com/wb/Article?id=ar329620 Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2010)>
- ^ Birth & death dates as given in Dictionary of American Biography Base Set. American Council of Learned Societies, 1928-1936. Reproduced in Biography Resource Center. Farmington Hills, Mich.: Thomson Gale. 2006. http://galenet.galegroup.com/servlet/BioRC
- ^ Joan London . стр. 12, birth date
- ^ "Jack London Dies Suddenly On Ranch; Novelist is Found Unconscious from Uremia, and Expires after Eleven Hours. Wrote His Life of Toil– His Experience as Sailor Reflected In His Fiction– Call of the Wild Gave Him His Fame." The New York Times, story datelined Santa Rosa, Cal., Nov. 22; appeared November 24, 1916. States he died "at 7:45 o'clock tonight," and says he was "born in San Francisco on January 12, 1876."}-
- ^ Haley, James (4. 10. 2011). Wolf: The Lives of Jack London. Basic Books. стр. 12—14. ISBN 978-0465025039.
- ^ (1910) "Specialty of Short-story Writing," The Writer, XXII, January–December 1910, p. 9: "There are eight American writers who can get $1000 for a short story—Robert W. Chambers, Richard Harding Davis, Jack London, O. Henry, Booth Tarkington, John Fox, Jr., Owen Wister, and Mrs. Burnett." $1,000 in 1910 dollars is roughly equivalent to $27,000 today
- ^ Swift, John N. (2002). „Jack London's "The Unparalleled Invasion": Germ Warfare, Eugenics, and Cultural Hygiene”. American Literary Realism. 35 (1): 59—71. JSTOR 27747084.
- ^ Hensley, John R. (2002). „Eugenics and Social Darwinism in Stanley Waterloo's "The Story of Ab" and Jack London's "Before Adam"”. Studies in Popular Culture. 25 (1): 23—37. JSTOR 23415006.
- ^ Мала школска енциклопедија. 1939. 2008. ISBN 978-86-331-2950-3. стр. 158..
- ^ „UPI Almanac for Tuesday, Jan. 12, 2021”. United Press International. 12. 1. 2021. Архивирано из оригинала 29. 1. 2021. г. Приступљено 27. 2. 2021. „…novelist Jack London in 1876…”
- ^ Wellman, Joshua Wyman Descendants of Thomas Wellman. 1918. стр. 227. Arthur Holbrook Wellman, Boston,
- ^ „The Book of Jack London”. The World of Jack London. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 7. 4. 2011.
- ^ Stasz 2001, стр. 14: "What supports Flora's naming Chaney as the father of her son are, first, the indisputable fact of their cohabiting at the time of his conception, and second, the absence of any suggestion on the part of her associates that another man could have been responsible... [but] unless DNA evidence is introduced, whether or not William Chaney was the biological father of Jack London cannot be decided.... Chaney would, however, be considered by her son and his children as their ancestor."
- ^ „Before Adam (Paperback) | The Book Table”. www.booktable.net (на језику: енглески). Приступљено 12. 2. 2020.
- ^ а б Jeanne Campbell Reesman, Jack London's Racial Lives: A Critical Biography, University of Georgia Press, 2009, pp. 323–24
- ^ Niekerken, Bill Van. „Jack London Square’s early days: A saloon, a local sports hero and a floating restaurant”. San Francisco Chronicle (на језику: енглески). Приступљено 15. 01. 2024.
- ^ Kershaw 1999, стр. 53–54.
- ^ The Jack London Online Collection: Writings.
Литература
уреди- Asprey, Matthew; Jacobs, Rodger (2010). Jack London: San Francisco Stories. Sydney: Sydney Samizdat Press. ISBN 978-1-4538-4050-4.
- Haley, James L. (2010). Wolf: The Lives of Jack London. New York City: Basic Books. ISBN 978-0-465-00478-2.
- Hamilton, David (1986). The Tools of My Trade: Annotated Books in Jack London's Library. University of Washington. ISBN 978-0-295-96157-6.
- Herron, Don (2004). The Barbaric Triumph: A Critical Anthology on the Writings of Robert E. Howard. Wildside Press. ISBN 978-0-8095-1566-0.
- Howard, Robert E. (1989). Robert E. Howard Selected Letters 1923–1930. West Warwick, RI: Necronomicon Press. ISBN 978-0-940884-26-7.
- Labor, Earle (2013). Jack London: An American Life. New York: Farrar, Straus and Giroux. ISBN 978-0374178482.
- Labor, Earle (1994). The Portable Jack London. Viking Penguin. ISBN 978-0-14-017969-9.
- London, Jack; Strunsky, Anna (2000) [1903]. The Kempton-Wace Letters. Czech Republic: Triality. ISBN 978-80-901876-8-9.
- Lord, Glenn (1976). The Last Celt: A Bio-Bibliography of Robert E. Howard. West Kingston, RI: Donald M. Grant, Publisher.
- Oates, Joyce Carol (2013). The Accursed. HarperCollins. ISBN 978-0-06-223170-3.
- Pizer, Donald (1982). Jack London : Novels and Stories. Library of America. ISBN 978-0-940450-05-9.
- Pizer, Donald (1982). Jack London: Novels and Social Writing. Library of America. ISBN 978-0-940450-06-6.
- Raskin, Jonah (2008). The Radical Jack London: Writings on War and Revolution. University of California Press. ISBN 978-0-520-25546-3.
- Sinclair, Andrew (1977). Jack: A Biography of Jack London. United States: HarperCollins. ISBN 978-0-06-013899-8.
- Starr, Kevin (1986) [1973]. Americans and the California Dream 1850–1915. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-504233-7.
- Day, A. Grove (1996) [1984]. „Jack London and Hawaii”. Ур.: Dye, Bob. Hawaiʻi Chronicles. Honolulu: University of Hawaii Press. стр. 113–19. ISBN 0824818296.
- Kershaw, Alex (1999). Jack London. New York: St. Martin's Press. ISBN 031219904X.
- Kingman, Russ (1979). A Pictorial Life of Jack London . New York: Crown Publishers, Inc. (original); also "Published for Jack London Research Center by David Rejl, California" (same ISBN). ISBN 0517540932.
- London, Charmian (2003) [1921]. The Book of Jack London, Volume II. Kessinger. ISBN 0766161889.
- London, Jack; Taylor, J. Golden (1987). A Literary history of the American West. Fort Worth: Texas Christian University Press. ISBN 087565021X.
- London, Joan (1939). Jack London and His Times. New York: Doubleday, Doran & Company, Inc. LCCN 39-33408.
- Lundberg, Murray. „The Life of Jack London as Reflected in his Works”. Explore North. Архивирано из оригинала 10. 6. 2008. г.
- Noel, Joseph (1940). Footloose in Arcadia: A Personal Record of Jack London, George Sterling, Ambrose Bierce . New York: Carrick and Evans.
- Reesman, Jeanne Campbell (2009). Jack London's Racial Lives: A Critical Biography. Athens, GA: University of Georgia Press. ISBN 978-0820327891.
- Stasz, Clarice (1999) [1988]. American Dreamers: Charmian and Jack London. toExcel (iUniverse, Lincoln, Nebraska). ISBN 0595000029.
- Stasz, Clarice (2001). Jack London's Women. Amherst, MA: University of Massachusetts Press. ISBN 1558493018.
- Wichlan, Daniel J. (2007). The Complete Poetry of Jack London. Waterford, CT: Little Red Tree Publishing. ISBN 978-0978944629.
- Reesman, Jeanne; Hodson, Sara; Adam, Philip (2010). Jack London Photographer. Athens and London: University of Georgia Press.
- „Jack London Dies Suddenly On Ranch”. The New York Times. 23. 11. 1916. Приступљено 22. 9. 2011. „Novelist is Found Unconscious from Uremia, and Expires after Eleven Hours. Wrote His Life of Toil—His Experience as Sailor Reflected in His Fiction—'Call of the Wild' Gave Him His Fame." 'The New York Times,' story datelined Santa Rosa, Cal., Nov. 22; appeared November 24, 1916, p. 13. States he died 'at 7:45 o'clock tonight,' and says he was 'born in San Francisco on January 12, 1876.'”
Џек Лондон онлајн колекција
уреди- „Jack London's death certificate, from County Record's Office, Sonoma Co., Nov. 22, 1916.”. The Jack London Online Collection. 22. 11. 1916. Архивирано из оригинала 27. 4. 2015. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- Stasz, Clarice (2001). „Jack [John Griffith] London”. The Jack London Online Collection. Архивирано из оригинала 29. 6. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- „Revolution and Other Essays: The Yellow Peril”. The Jack London Online Collection. Архивирано из оригинала 11. 12. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- „The Unparalleled Invasion”. The Jack London Online Collection. Архивирано из оригинала 29. 5. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- „Jack London's "Credo", Commentary by Clarice Stasz”. The Jack London Online Collection. Архивирано из оригинала 15. 12. 2012. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- Roy Tennant and Clarice Stasz. „Jack London's Writings”. The Jack London Online Collection. Приступљено 14. 8. 2014.
- „The Scab”. The Jack London Online Collection. 5. 4. 1903. Приступљено 14. 8. 2014.[мртва веза]
- Jacobs, Rodger (јул 1999). „Running with the Wolves: Jack London, the Cult of Masculinity, and "Might is Right"”. Panik. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014.
- Williams, James. „Jack London's Works by Date of Composition”. The Jack London Online Collection. Архивирано из оригинала 16. 8. 2014. г. Приступљено 14. 8. 2014.
Спољашње везе
уреди- Репортажа о кући, спомен-музеју и гробу Џека Лондона, 1985 (језик: српски)
- Биографија и дела Џека Лондона на интернету (језик: енглески)
- Дела Џека Лондона (језик: енглески)
- Колекција књига Џека Лондона (слике корица) (језик: енглески)
- Свет Џека Лондона (језик: енглески)
- Џек Лондон - историјски парк (језик: енглески)
- Western American Literature Journal: Jack London
- The Huntingon Library's Jack London Archive
- Guide to the Jack London Papers at The Bancroft Library
- Jack London Stories, scanned from original magazines, including the original artwork
- 5 short radio episodes from Jack London's writing at California Legacy Project
- Howser, Huell (10. 12. 1994). „Jack London – California's Gold (502)”. California's Gold. Chapman University Huell Howser Archive.
- Jack London Personal Manuscripts
- „The Life and Legacy of Jack London”. C-Span TV. 19. 9. 2016.