Харе Кришна

Међународно друштво за свесност Кришне (енгл. International Society for Krishna Consciousness, скраћено ISKCON), познато и као покрет Харе Кришна, једна је од неколико струја унутар ведске традиције познате као ваишнавизам ("обожавање Вишнуа") тачније Гаудија Ваишнавизам. Друштво је основао хиндус Свами Прабхупада 1966. године у Њујорку. Њихово учење се заснива на списима Багавата-пурани и Багавад-гити, изворно старим преко 3000 година.. По теологији Ваишнавизма, Кришна је свевишња божанска особа (вишњи Бог) и извор других божанских аватара, као што су Шри Рама, Шри Парашурама, Шри Нарасимха. Овај покрет спада у део ваишнавизма који верује да Кришна није аватар, него је извор свих аватара. Нема теолошке разлике у обожавању пленарних Вишнуових аватара, разлика је више у приступу и духовном искуству. Традиција најчешће наводи десет главних аватара, поменутих у Гаруда пурани.

Свами Прабхупада, оснивач Друштва за свесност Кришне

ISKCON је „највећа и, вероватно, најважнија грана“ традиције Гаудија вишнава, која има присталице у Индији од раног 16. века и америчке и европске поклонике од раних 1900-их. ISKCON је формиран да шири праксу Бакти јоге, праксе љубави према Богу у којој они који су укључени (бакте) посвећују своје мисли и дела удовољавању Кришни, кога сматрају Свевишњим Господом. Најбржа експанзија у чланству била је унутар Индије и (након распада Совјетског Савеза) у Русији и другим бившим совјетским државама источне Европе.

Историја и настанак

Оснивач овог покрета је Свами Прабхупада, рођен као Абхај Чаран Де (1896—1977), који је 1966. године из Индије дошао у Америку. Студирао је енглески, философију и економију. Као 70-огодишњак стигао је у Америку где је основао Међународно друштво за свесност Кришне са циљем да прошири праксу бакти јоге на Западу.

У Њујорку је почео да се дружи са хипицима и да им проповеда ваишнавизам. Говорио им је да треба да се одрекну свог дотадашњег начина живота, односно да се одрекну бесциљног лутања, дрогирања и разврата. Учио их је да треба да развијају свест о Кришни. Прабхупада је говорио да се то постиже једноставним и непрестаним певањем маха (велике) мантре:

Харе Кришна Харе Кришна

Кришна Кришна Харе Харе

Харе Рама Харе Рама

Рама Рама Харе Харе

Веровање

Храм Харе Кришне у Тирупатију, држава Андра Прадеш, Индија

Верници ове религије су вегетаријанци, верују у бесмртност душе, карму (делање) и реинкарнацију. Иницијацијом добијају духовна имена на санскриту, а они који се замонаше носе одећу боје шафрана и брију главе попут индијских светих људи и носе перчине (сикха). Храмови су им најчешће модернизоване верзије индијских.

Бракови су углавном унутар заједнице, јер је најскладније ако оба супружника имају иста веровања.

Харе Кришна у Србији

Седиште Харе Кришна покрета у Београду је простор који се зове Центар Веда у улици Војводе Саватија. У њему не живи нико од припадника покрета, већ је место окупљања. Ту се одржавају духовни празници, предавања и певања духовних песама. Током деведесетих година прошлога века, у Београду је постојао „храм“ (преуређена кућа) на Карабурми. Данас су представници и следбеници Харе Кришна покрета у Србији углавном организовани као конгрегација, окупљају се у појединим градовима Србије да прославе верске празнике као и приликом гостовања духовних учитеља који повремено долазе и држе семинаре.

Литература

• Beck, Guy L. (2005). Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. SUNY Press. ISBN 978-0-7914-6415-1. 
• Gibson, Lynne (2002). Modern World Religions: Hinduism – Pupil Book Core (Modern World Religions). Oxford (England): Heinemann Educational Publishers. ISBN 978-0-435-33619-6. 
• Rochford, E. Burke (2007). Hare Krishna Transformed. стр. 249. ISBN 978-0-8147-7579-0. 
• Shinn, Larry (1994). „The Maturation of the Hare Krishnas in America”. ISKCON Communications Journal. 2 (1). Архивирано из оригинала 3. 1. 2013. г. Приступљено 4. 1. 2014. 
• Satsvarupa, dasa Goswami (1984). Srila Prabhupada Nectar, Vol 2. Philadelphia: GN Press, Inc. ISBN 978-0-911233-23-0. 
• Rosen, Steven J. (1992). Vaisnavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: Folk Books. ISBN 978-0-9619763-6-1. 
• Klostermaier, Klaus (1998). A Concise Encyclopedia of Hinduism. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-175-4. 
• Sharma, Arvind (1996). Hinduism for Our Times. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-563749-6. 
• Klostermaier, Klaus K. (2000). Hinduism: A Short History. Oxford: Oneworld Publications. ISBN 978-1-85168-213-3. 
• Bryant, Edwin F.; Ekstrand, Maria, ур. (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York, NY: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-12256-6. 
• Cole, Richard; Dwyer, Graham (2007). The Hare Krishna Movement: Forty Years of Chant and Change. London: I. B. Tauris. ISBN 978-1-84511-407-7. 
• Dwyer, Graham; Cole, Richard J. Cole (2013). Hare Krishna in the Modern World: Reflections by Distinguished Academics and Scholarly Devotees. London: Arktos. ISBN 978-1-907166-47-1. .
• Greene, Joshua M. (2006). Here Comes the Sun: The Spiritual and Musical Journey of George Harrison. Hoboken, NJ: John Wiley & Sons. ISBN 978-0-470-12780-3. 
• „ISKCON in Indonesia”. Архивирано из оригинала 21. 1. 2019. г. Приступљено 24. 12. 2018. 
• Lavezzoli, Peter (2006). The Dawn of Indian Music in the West. New York, NY: Continuum. ISBN 978-0-8264-2819-6. 
• Beck, Guy L. (2005). „Krishna as Loving Husband of God: The Alternative Krishnology of the Rādhāvallabha Sampradaya”. Ур.: Guy L. Beck. Alternative Krishnas: Regional and Vernacular Variations on a Hindu Deity. Albany, NY: SUNY Press. стр. 65—90. ISBN 978-0-7914-6415-1. 
• Broo, Måns (2003). As good as God: the guru in Gauḍīya Vaiṣṇavism. Åbo Akademi University Press. ISBN 951-765-132-5. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. 
• Bryant, Edwin (2017). Bhakti yoga: tales and teachings from the Bhāgavata Purāṇa. ISBN 9780865477759. 
• Bryant, Edwin; Ekstrand, Maria, ур. (2004). The Hare Krishna Movement: The Postcharismatic Fate of a Religious Transplant. New York: Columbia University Press. ISBN 0-231-12256-X. 
• Carney, Gerald T. (2020). „Baba Premananda Bharati: his trajectory into and through Bengal Vaiṣṇavism to the West”. Ур.: Ferdinando Sardella; Lucian Wong. The Legacy of Vaiṣṇavism in Colonial Bengal. Routledge Hindu Studies Series. Milton, Oxon; New York: Routledge. стр. 135—160. ISBN 978-1-138-56179-3. 
• Case, Margaret H. (2000). Seeing Krishna: The Religious World of a Brahman Family in Vrindavan. New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-513010-3. 
• Chakravarti, Ramakanta (1985). Vaiṣṇavism in Bengal, 1486–1900. Calcutta: Sanskrit Pustak Bhandar. 
• De, Sushil Kumar (1942). Early History of the Vaisnava Faith and Movement in Bengal from Sanskrit and Bengali Sources. Calcutta: General Printers and Publishers. 
• Gelberg, Steven J., ур. (1983). Hare Krishna, Hare Krishna: Five Distinguished Scholars on the Krishna Movement in the West, Harvey Cox, Larry D. Shinn, Thomas J. Hopkins, A. L. Basham, Shrivatsa Goswami. Grove Press Eastern Philosophy and Literature Series. New York: Grove Press. ISBN 0394624548. 
• Hardy, Friedhelm E. (1987). „Kṛṣṇaism”. Ур.: Mircea Eliade. The Encyclopedia of Religion. 8. New York: MacMillan. стр. 387—392. ISBN 978-0-02897-135-3 — преко Encyclopedia.com. 
• Holdrege, Barbaraga (2017). Bhakti and Embodient: fashioning divine bodies and devotional bodies in Kṛṣṇa Bhakti. ISBN 9781138492455. 
• Jones, Constance A.; Ryan, James D. (2007). Encyclopedia of Hinduism. Encyclopedia of World Religions. J. Gordon Melton, Series Editor. New York: Facts On File. ISBN 978-0-8160-5458-9. Архивирано из оригинала 20. 10. 2022. г. Приступљено 05. 11. 2022. CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
• Kapoor, O.B.L. (1977). The Philosophy and Religion of Śrī Caitanya: The Philosophical Background of the Hare Krishna Movement. New Delhi: Munshiram Manoharlal. 
• Kennedy, Melville T. (1925). The Chaitanya Movement: A Study of the Vaishnavism of Bengal. The Religious Life of India. Calkutta: Association Press; Humphery Milford; Oxford University Press. 
• McDermott, Rachel Fell (2005). „Bengali religions”. Ур.: Lindsay Jones. Encyclopedia of Religion: 15 Volume Set. 2 (2nd изд.). Detroit, Mi: MacMillan Reference USA. стр. 824—832. ISBN 0-02-865735-7. 
• Rosen, Steven J., ур. (1992). Vaiṣṇavism: Contemporary Scholars Discuss the Gaudiya Tradition. New York: FOLK Books. ISBN 0-9619763-6-5. 
• Sen, Dinesh Chandra (1922). Chaitanya and His Age (PDF). Calcutta: University of Calcutta Press. 
• Singh, Kunj Bihari (2004) [1963]. „Manipur Vaishnavism: A Sociological Interpretation”. Ур.: Rowena Robinson. Sociology of Religion in India. Themes in Indian Sociology, 3. New Delhi: Sage Publ. India. стр. 125—132. ISBN 0-7619-9781-4. 
• Sinha, K. P. (2001). Sri Caitanya's Vaisnavism and Its Sources. Kolkata: Punthi Pustak. 
• Stewart, Tony K. (2010). The Final Word: The Caitanya Caritāmṛta and the Grammar of Religious Tradition. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-539272-2. 
• Vidyavinoda, Sunderananda (1951). Acintya-bhedabheda-vada. Calcutta. 

Спољашње везе

• Исповест жртве Харе Кришне из Београда, која је након око годину дана напустила секту
• Харе Кришна у Србији (Б92)