Indijum(III) fosfid
(преусмерено са Indijum fosfid)
Indijum fosfid (InP) je binarni poluprovodnik koji se sastoji od indijuma i fosfora. On ima čeono-centriranu kubnu kristalnu strukturu, identičnu sa GaAs i većinom III-V poluprovodnika.
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| Drugi nazivi
Indijum(III) fosfid
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChemSpider | |
| ECHA InfoCard | 100.040.856 |
| |
| Svojstva | |
| InP | |
| Molarna masa | 145,792 g/mol |
| Agregatno stanje | crni kubni kristali |
| Gustina | 4,81 g/cm3, čvrst |
| Tačka topljenja | 1.062 °C (1.944 °F; 1.335 K) |
| u maloj meri rastvoran u kiselinama[3] | |
| Energijska barijera | 1,344 eV (300 K) |
| Elektronska mobilnost | 5400 cm2/(V·s) (300 K) |
| Toplotna provodljivost | 0,68 W/(cm·K) (300 K) |
| Indeks refrakcije (nD) | 3,1 (infracrveni); 3.55 (632.8 nm)[4] |
| Struktura | |
| Kristalna rešetka/struktura | Zink blenda |
| Geometrija molekula | Tetraedralna |
| Termohemija | |
| Specifični toplotni kapacitet, C | 45,4 J/(mol·K)[5] |
| Standardna molarna entropija S |
59,8 J/(mol·K) |
Std entalpija
formiranja (ΔfH⦵298) |
-88,7 kJ/mol |
| Opasnosti | |
| Opasnost u toku rada | Toksičan, hidrolizuje se do fosfina |
| Bezbednost prilikom rukovanja | External MSDS |
| Srodna jedinjenja | |
Drugi anjoni
|
Indijum nitrid Indilum arsenid Indilum antimonid |
Drugi katjoni
|
Aluminilum fosfid Galijum fosfid |
Srodna jedinjenja
|
Indijum galijum fosfid Aluminijum galijum indijum fosfid Galijum indijum arsenid antimonid fosfid |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
InP se koristi u elektronici visoke snage i frekvencija zbog njegove superiorne elektronske brzine u odnosu na poluprovodnike u široj upotrebi poput silicijuma i galijum arsenida. On takođe poseduje direktnu zabranjenu zonu, što ga čini podesnim za optoelektronske uređaje kao što su laserske diode. InP se isto tako koristi kao zamena za epitaksijalni indijum galijum arsenid bazirane opto-elektronske uređaje.
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 4—61, ISBN 978-0-8493-0594-8
- ^ Sheng Chao, Tien; Lee, Chung Len; Lei, Tan Fu (1993), „The refractive index of InP and its oxide measured by multiple-angle incident ellipsometry”, Journal of Materials Science Letters, 12 (10): 721, doi:10.1007/BF00626698.
- ^ Lide, David R. (1998), Handbook of Chemistry and Physics (87 изд.), Boca Raton, FL: CRC Press, стр. 5—20, ISBN 978-0-8493-0594-8
