Хијене

Хијене (Hyaenidae) представљају породицу копнених грабљивица из реда звијери. Породица се састоји од четири врсте − смеђе хијене, пругасте, пјегаве и земног вука. Живе у западној Азији, на Индијском потконтиненту, Арапском полуострву и у великом дијелу Африке.

Хијене Временски распон: рани Миоцен до данас
представници породице Hyaenidae
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Mammalia
Ред:	Carnivora
Подред:	Feliformia
Инфраред:	Aeluroidea
Парвред:	Viverroidea
Натпородица:	Herpestoidea
Породица:	Hyaenidae Grey, 1821
Типски род
Hyaena Brisson, 1762
Родови
[види текст]
данашња распрострањеност породице
Синоними
листа синонима: Hyaenadae (Grey, 1821) Hyaenida (Haeckel, 1866) Hyaenina (Bonaparte, 1850) Hyenina (Grey, 1825) Protelidae (Flower, 1869)

Анатомија

Упркос површној сличности са псима, хијене су заправо најсродније мачколикој породици мунгоса Herpestidae, премда се с тим не слажу сви научници.

Спољашње одлике

Обиљежје свих хијена је да су им предње ноге дуже од стражњих, те им ход наликује на медвјеђи, и да не могу увући канџе.

Мале хијене, попут земног вука, су дугачке од 55 до 80 cm и тешке од 9 до 14 kg, док велике пјегаве хијене могу бити дугачке и до 165 cm и тешке и до 86 kg. Дужина репа варира од 18 до 44 cm.

Земни вук, пругаста хијена и смеђа хијена имају раскошно, пругасто крзно и гриве које накостријеше кад су уплашене. Крзно пјегаве хијене је нешто краће и истачкано. За разлику од осталих врста из породице, гривне длаке пјегаве хијене су усмјерене ка напријед. Оне имају и врло јак угриз у односу на своју величину, али упркос увријеженом мишљењу да имају најјачи угриз у природи, постоје многе животиње чији је угриз јачи (попут тасманијског ђавола).

Зуби

Пјегаве хијене и, у мањој мјери, смеђе хијене, имају снажне зубе за кидање меса и снажне премоларне зубе за ломљење костију. Земни вук има врло смањене кутњаке, који понеке одрасле јединке ни немају, али имају исту денталну структуру као и преостале три врсте. Дентална формула за све хијене је следећа:

3.1.4.1

3.1.3.1

Интелигенција

Хијене су врло интелигентне животиње, и неки научници сматрају да су на истом нивоу интелигенције као неке врсте мајмуна. Један од показатеља интелигенције хијена је да плијен скупљају на једно мјесто да би га заштитиле од стрвинара. Њихове методе лова су такође добар показатељ интелигенције.

Полни систем

Мужјаци, за разлику од других предатора, немају пенисну кост (Baculum). Женке хијена имају снажно изражене спољашње дијелове полних органа − њихов клиторис може бити дугачак и до 15-20 cm, те се често назива псеудопенисом. Осим тога, окружен је кесицама које подсјећају на тестисе мужјака, па се полови чак и код посматрања изблиза једва могу разликовати. Поред тога, имају једну до три брадавице. Ова анатомска посебност раније је доводила до претпоставке да су хијене хермафродити, што није тачно. Истурене гениталије женки служе за оплодњу, уринирање и доношење младих. Да би мушки полни орган могао ући и да би могле окотити младе, оне се растегну. Њихова анатомска грађа је таква да им допушта апсолутну контролу над избором сексуалног партнера.

Мужјаци и женке хијена се изгледом углавном мало разликују, сем што су мужјаци нешто већи од женки. Изузетак су пјегаве хијене, чије женке су крупније од мужјака и доминантне у понашању.

Начин живота

Пругаста хијена

Земни вук у зоолошком врту Сан Антонио, Тексас

Хијене живе на отвореном простору попут жбунастих или травнатих површи, укључујући и мање густе шуме. Углавном су активне ноћу и живе у пећинама, напуштеним зградама, грмљу итд.

Исхрана

Премда се за хијене генерално мисли да су стрвинари, то није тачно за све хијене. Док су пругаста и смеђа хијена заиста прије свега стрвинари, пјегава хијена активно лови плијен, а земни вук врстом исхране потпуно одступа и од једних и од других и храни се термитима.

Негативне конотације у вези са хијенама су дјелимично настале због ископавања и једења лешева, што је за њих сасвим природно због јаког органа за варење који може да свари широку лепезу различитих ткива, укључујући и кости. Томе помажу и јаки премоларни зуби за мрвљење костију, као и снажни и оштри зуби за кидање и сјечење меса.

Све врсте хијена одлажу фекалије далеко од главног пребивалишта.

Обиљежавање територије

Све врсте хијена луче уљасту, жуту супстанцу из аналних жлијезда да би означиле територију. Када то чине, анална кесица се изврће напоље. Хијене то чине и када желе показати потчињеност другим, доминантнијим, јединкама хијена. Када се сретну двије неупознате јединке, једна другој њуше гениталије, аналну област и аналне кесице. У ту сврху обје дижу задњу ногу да би допустиле другој прилаз. Означавање територије врше и гребући земљиште шапама, чиме испуштају мирис из жлијезда на доњим дијеловима стопала.

Утицај на културу

Због ископавања и једења лешева, као и због њиховог продорног „смијеха“, који је њихов вид комуникације, хијене су у току историје махом имале негативну репутацију. Хијене су у Африци повезиване и са божанствима, као ђавољи и вјештичји помоћници. По том вјеровању, вјештице и чаробнице јашу на хијенама или се чак претварају у њих.

Рани природњаци су хијене сматрали хермафродитима или чак врстом која често практикује хомосексуалност, због карактеристичног клиториса женки. У старијим писаним дјелима, попут Овидијеве „Метаморфозе“ и „Физиологије“, хијена се спомиње као врста која често мијења пол из мушка у женско и обратно. Климент из Александрије, у свом дјелу „Педагогус“, примјећује да су хијене, као и зечеви, „врло опсједнуте полним односом“. У Европи се хијена углавном спомињала у контексту сексуалне декаденције, проституције и других видова девијантног сексуалног понашања.

Еволуција

Нису пронађени фосилни остаци хијена прије раног миоцена, прије око 20 милиона година, што их чини једном од најновијих врста звијери. Вјерује се да је породица хијена настала у Африци и раширила се кроз Европу и Азију. Достигле су врхунац током плеистоцена, када је постојало 4 рода и 9 врста хијена.

Најстарији примјерак хијене је Protictitherium gaillardi који је, попут мачке, могао увући канџе. Била је слична врстама из породице цибетки (Viverridae) и живјела углавном на дрвећу. Хранила се мањим птицама и сисарима као и инсектима. Ова врста је изумрла прије 5,3 до 4,2 милиона година.

Друге врсте хијена су се рашириле по Европи и више су живјеле на тлу. Од њих најстарија позната хијена Plioviverrops orbignyi се, за разлику од Protictitheriuma gaillardia, хранила искључиво инсектима и није могла увући канџе. Ова врста је постојала у периоду од прије 17 милиона до прије 5,3 милиона година, највећим дијелом у миоцену.

Мало након настанка првих Plioviverropsa, настале су и друге, веће, врсте хијена, које су имале и другачију структуру зуба и живјеле више на отвореним просторима, пошто се смањио број шума а повећао број травнатих површи. Прије око 10 милиона година, неке хијене су се специјализовале за брзо трчање које им је постало битније за хватање плијена него јаки зуби за мрвљење костију и једење стрвина. Прије око 6 до 7 милиона година, настале су нешто спорије врсте, ипак највише специјализоване за једење и варење тешких твари, попут костију исл.

Изумрли родови хијена укључују, поред наведених, и Chasmaporthetes, Adcrocuta (велики стрвинари), Pachycrocuta, Lycyaena, Chasmoporthetes, који је доспио и до сјеверне Америке).

Већина врста хијена су изумрле пред крај миоцена, вјероватно као посљедица доминантнијих паса.

Систематика

Данас се породица хијена дијели на двије потпородице (Hyaeninae и Protelinae), једном са три, а другом са по једном врстом.

Класификација

Класификација породице Hyaenidae:

[† - ознака за изумрли таксон]

• Породица: Hyaenidae (хијене)
  • Род: †Tongxinictis
    • †Tongxinictis primordialis
  • Потпородица: Hyaeninae (праве хијене)
    • Род: Crocuta
      • Crocuta crocuta (пјегава хијена)
      • †Crocuta dietrichi
      • †Crocuta eturono
    • Род: Hyaena
      • Подрод: Hyaena
        • Hyaena hyaena (пругаста хијена)
        • †Hyaena abronia
        • †Hyaena namaquensis
      • Подрод: Parahyena
        • Hyaena brunnea (смеђа хијена)
        • †Hyaena howelli
    • Род: †Adcrocuta
      • †Adcrocuta eximia
    • Род: †Allohyaena
      • †Allohyaena kadici
    • Род: †Belbus
      • †Belbus beaumonti
      • †Belbus djurabensis
    • Род: †Chasmaporthetes
      • †Chasmaporthetes australis
      • †Chasmaporthetes bonisi
      • †Chasmaporthetes borissiaki
      • †Chasmaporthetes gangsriensis
      • †Chasmaporthetes exitelus
      • †Chasmaporthetes lunensis
      • †Chasmaporthetes melei
      • †Chasmaporthetes nitidula
      • †Chasmaporthetes ossifragus
    • Род: †Hyaenictis
      • †Hyaenictis almerai
      • †Hyaenictis graeca
      • †Hyaenictis hendeyi
      • †Hyaenictis wehaietu
    • Род: †Leecyaena
      • †Leecyaena bosei
      • †Leecyaena lycyaenoides
    • Род: †Lycyaenops
      • †Lycyaenops rhomboideae
      • †Lycyaenops silberbergi
    • Род: †Metahyaena
      • †Metahyaena confector
    • Род: †Pachycrocuta
      • †Pachycrocuta brevirostris
      • †Pachycrocuta pyrenaica
      • †Pachycrocuta robusta
      • †Pachycrocuta sinensis
    • Род: †Palinhyaena
      • †Palinhyaena reperta
    • Род: †Pliocrocuta
      • †Pliocrocuta perrieri
    • Род: †Werdelinus
      • †Werdelinus africanus
  • Потпородица: Protelinae
    • Род: Proteles
      • Proteles cristatus (хијенски вук)
      • †Proteles amplidentus
  • Потпородица: †Ictitheriinae <---[полифилетска потпородица]
    • Род: †Hyaenictitherium
      • †Hyaenictitherium hyaenoides
      • †Hyaenictitherium minimum
      • †Hyaenictitherium namaquensis
      • †Hyaenictitherium parvum
      • †Hyaenictitherium pilgrimi
      • †Hyaenotherium wongii
    • Род: †Ictitherium
      • †Ictitherium ebu
      • †Ictitherium ibericum
      • †Ictitherium intuberculatum
      • †Ictitherium kurteni
      • †Ictitherium pannonicum
      • †Ictitherium tauricum
      • †Ictitherium viverrinum
    • Род: †Lycyaena
      • †Lycyaena chaeretis
      • †Lycyaena crusafonti
      • †Lycyaena dubia
      • †Lycyaena macrostoma
    • Род: †Miohyaenotherium
      • †Miohyaenotherium bessarabicum
    • Род: †Plioviverrops
      • †Plioviverrops faventinus
      • †Plioviverrops gaudryi
      • †Plioviverrops gervaisi
      • †Plioviverrops guerini
      • †Plioviverrops orbignyi
    • Род: †Protictitherium
      • †Protictitherium aegaeum
      • †Protictitherium cingulatum
      • †Protictitherium crassum
      • †Protictitherium csakvarense
      • †Protictitherium gaillardi
      • †Protictitherium intermedium
      • †Protictitherium llopisi
      • †Protictitherium punicum
      • †Protictitherium sumegense
      • †Protictitherium thessalonikensis
    • Род: †Thalassictis
      • †Thalassictis certa
      • †Thalassictis chinjiensis
      • †Thalassictis montadai
      • †Thalassictis proava
      • †Thalassictis robusta
      • †Thalassictis sarmatica
      • †Thalassictis spelaea
    • Род: †Tungurictis
      • †Tungurictis spocki

Филогенија

Доље приказан кладограми представља филогенетске везе породице хијене.

Herpestoidea

Herpestidae    [[Мунгоси|Herpestidae (sensu stricto)]]     Eupleridae    sensu lato   Hyaenidae   ?  †Percrocutidae       †Lophocyonidae    Hyaenidae    †Ictitheriinae    †Protictitherium    †Protictitherium crassum     †Protictitherium gaillardi     †Protictitherium cingulatum     †Protictitherium intermedium     †Protictitherium llopisi     †Protictitherium punicum     †Protictitherium thessalonikensis     †Protictitherium aegaeum     †Protictitherium sumegense     †Protictitherium csakvarense            †Plioviverrops        †Plioviverrops guerini     †Plioviverrops faventinus     †Plioviverrops gaudryi       †Plioviverrops orbignyi       †Plioviverrops gervaisi            †Tungurictis  †Tungurictis spocki          †Thalassictis    †Thalassictis certa     †Thalassictis montadai     †Thalassictis proava     †Thalassictis robusta     †Thalassictis sarmatica     †Thalassictis spelaea     †Thalassictis chinjiensis            †Tongxinictis  †Tongxinictis primordialis          Protelinae   Proteles    Proteles cristatus     †Proteles amplidentus              †Ictitherium          †Ictitherium intuberculatum     †Ictitherium pannonicum       †Ictitherium kurteni         †Ictitherium tauricum     †Ictitherium ibericum         †Ictitherium viverrinum     †Ictitherium ebu            †Miohyaenotherium  †Miohyaenotherium bessarabicum          †Hyaenotherium    †Hyaenotherium wongii     †Hyaenictitherium hyaenoides     †Hyaenictitherium pilgrimi     †Hyaenictitherium parvum     †Hyaenictitherium namaquensis     †Hyaenictitherium minimum          †Lycyaena      †Lycyaena macrostoma     †Lycyaena crusafonti       †Lycyaena chaeretis     †Lycyaena dubia       'Hyaeninae'===>                      sensu stricto     sensu lato

Hyaeninae

†Hyaenictis    †Hyaenictis graeca     †Hyaenictis hendeyi     †Hyaenictis wehaietu     †Hyaenictis almerai        †Lycyaenops    †Lycyaenops silberbergi     †Lycyaenops rhomboideae        †Chasmaporthetes            †Chasmaporthetes ossifragus     †Chasmaporthetes sp. (Florida)         †Chasmaporthetes nitidula     †Chasmaporthetes australis           †Chasmaporthetes lunensis     †Chasmaporthetes melei         †Chasmaporthetes borissiaki     †Chasmaporthetes gangsriensis         †Chasmaporthetes exitelus     †Chasmaporthetes bonisi          †Metahyaena  †Metahyaena confector    †Palinhyaena  †Palinhyaena reperta       †hyaenid sp. (E Langebaar)      †Belbus    †Belbus beaumonti     †Belbus djurabensis      †Werdelinus  †Werdelinus africanus    †Leecyaena    †Leecyaena lycyaenoides     †Leecyaena bosei        Hyaena   (Hyaena)    †Hyaena abronia     Hyaena hyaena     †Hyaena namaquensis      (Parahyena)    †Hyaena howelli     Hyaena brunnea          †Pliocrocuta  †Pliocrocuta perrieri      †Pachycrocuta    †Pachycrocuta brevirostris     †Pachycrocuta robusta     †Pachycrocuta pyrenaica     †Pachycrocuta sinensis        †Adcrocuta  †Adcrocuta eximia    †Allohyaena  †Allohyaena kadici    Crocuta    †Crocuta eturono       †Crocuta dietrichi     Crocuta crocuta

Временска распрострањеност

Литература

• Вро, С., Мек Хенри, Ц., и Томасон Џ. (2005). Поређење снаге угриза у великих сисара и претпостављеног понашања фосилних таксона. стр. 619—625. CS1 одржавање: Вишеструка имена: списак аутора (веза)
• Ричардсон, Филип К. Р. и Бирдер, Сајмон (1984). Енциклопедија сисара. Њујорк. ISBN 978-0-87196-871-5. 

Спољашње везе

• Hyaenidae.org, специјалистичка група за хијене Удружења за очување природе IUCN (језик: енглески)
• Svetosavlje.org, Владика Николај: „Изнад греха и смрти“, параграфи 20-31, илустрација коришћења атрибута „хијена“ у негативном смислу (језик: српски)
• Awf.org, Хијена: преглед дивљих животиња у оквиру Фондације за афричке дивље животиње (језик: енглески)
• WeareSites.com Архивирано на сајту Wayback Machine (9. мај 2008), Страница Робина М. Вера о хијенама (језик: енглески)
• BlindFTP.exis.net, Извод о хијенама из књиге Ричарда Д. Естеса, „Водич кроз Сафари“. ISBN 978-1-890132-44-6. (језик: енглески)
• Current-biology.com, брзи водич — пјегаве хијене (у вези са интелигенцијом и социјалним понашањем) (језик: енглески)