Људско тело

Називи и ознаке
MeSH	D018594
TA98	A01.0.00.000
TA2	96
FMA	20394
	Анатомска терминологија [шаблон на Википодацима]

Људско тело представља целокупну структуру људског организма и обухвата главу, врат, труп, две руке и две ноге.

Док човек не достигне одрасло доба, тело се састоји од скоро 100 трилиона ћелија^[1] основних јединица живота^[2] Ове ћелије су биолошки организоване да на крају оформе цело тело.

Структура

Конституент	Тежина^[3]	Проценат атома^[3]
Састав људског тела Код здравог човека тешког 60 kg
Водоник	6.0 kg	63%
Кисеоник	38.8 kg	25,5%
Угљеник	10.9 kg	9,5%
Азот	1.9 kg	1,4%
Калцијум	1.2 kg	2,0%
Фосфор	0.6 kg	0,2%
Калијум	0.2 kg	0,07%

Величина

Просечан одрасли човек (у развијеним земљама) висок је око 1,7-1,8 m, а одрасла жена је око 1,6–1.7 m. Висина је значајно одређена генима и исхраном. На тип тела и састав људског теласастав учествују фактори као што су генетика, исхрана и вежбање.

Анатомија човека

Анатомска студија Леонарда да Винчија

Људска анатомија (грч. ἀνατομία, „дисекција“, од ἀνά, „горе“ и τέμνειν, „сећи“) првенствено је научна студија морфологије људског тела.^[4] Анатомија се дели на бруто анатомију и микроскопску анатомију.^[4] Бруто анатомија (такође позната и као топографска анатомија, регионална анатомија или антропотомија) је проучавање анатомски структура уз помоћ микроскопа, која укључује хистологију (студију организације ткива),^[4] и цитологију (проучавање ћелија). Анатомија, људска физиологија (студија функције), биохемија (студија хемије живих структура) су комплементарно основне медицинске науке које генерално заједно (или у тандему) за студенте који студирају медицинске науке.

Са неких гледишта људска анатомија је уско повезана са ембриологијом, компаративном анатомијом и компаративном ембриологијом,^[4] кроз заједничке корене у еволуцији; на пример, већи део људског тела задржава антички сегментни образац који је присутан код свих кичмењака где су основне јединице понављане, што је посебно очигледно на кичменом стубу и рабарном кавезу, и може бити праћено од веома раних ембриона.

Генерално гледано, лекари, стоматолози, физиотерапеути, сестре, болничари, радиографи и студенти одређених биолошких наука, уче бруто анатомију и микроскопску анатомију са анатомиских модела, скелета, текстуалних књига, дијаграма, фотографија, лектура и туториала. Проучавање микроскопске анатомије (или хистологије) може бити додато практичном искуству у проучавању хистолошких припрема (или слајдова) под микроскопом; и такође медицински и студенти стоматологије генерално уче анатомију уз практично искуство дисекције и посматрања лешева (мртвих људских тела). Темељно радно знање из анатомије је неопходно за све медицинске докторе, посебно хирурге, и докторе који раде неке дијагностичке специјалности, као што су хистопатологија и радиологија.

Људска анатомија, физиологија и биохемија су основне медицинске науке, које су генерално предаване студентима медицине у првој години факултета. Људска анатомија може да се учи регионално и систематски;^[4] што је, појединачно, проучавање анатомије телесних области као што су глава и груди или проучавање специфичних система, као што су нервни и респираторни системи. Значајна текстуална књига из анатомије, Грејева анатомија, недавно је преорганизована из системског формата у регионални формат, у складу са модерним учењима.^[5]^[6]

Напомене

Референце

^ Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.
^ Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of Molecular Biology of the Cell четвртог издања, које је уредио Bruce Alberts (2002) а објавио Garland Science. Alberts-ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "molecular building blocks".
^ ^а ^б Burton 2000, стр. 3–
^ ^а ^б ^в ^г ^д „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Приступљено 27. 3. 2007.
^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK).”. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.
^ „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004.”. 2004. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.

Литература

Burton, George (2000). Chemical Storylines (2 изд.). Heinemann. ISBN 978-0-435-63119-2.
Roza, Greg (2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.

Спољашње везе

[Greg_Roza-1] Roza, Greg (јануар 2006). Inside the Human Body: Using Scientific and Exponential Notation. The Rosen Publishing Group. стр. 21. ISBN 978-1-4042-3362-1.

[Alberts2002-2] Cell Movements and the Shaping of the Vertebrate Body у поглављу 21 of Molecular Biology of the Cell четвртог издања, које је уредио Bruce Alberts (2002) а објавио Garland Science. Alberts-ов текст дискутује како се „ћелијски градивни блокови“ мењају облик развићем емриона. Такође су уобичајено описани мали молекули као што су аамино киселине као на "molecular building blocks".

[Burton-3] а ^б Burton 2000, стр. 3–

[intro_HGray-4] а ^б ^в ^г ^д „Introduction page, "Anatomy of the Human Body". Henry Gray. 20th edition. 1918”. Приступљено 27. 3. 2007.

[5] „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (UK).”. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 20. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.

[6] „Publisher's page for Gray's Anatomy. 39th edition (US). 2004.”. 2004. ISBN 978-0-443-07168-3. Архивирано из оригинала 9. 2. 2007. г. Приступљено 27. 3. 2007.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]