Hospicijum
Hospicijum (od лат. hospes — „svratište, konačište”) je ustanova za smeštaj osoba koje pate od teških i često neizlečivih bolesti i savremenim rečnikom rečeno zahtevaju palijativnu negu.[1] U ovim ustanovama koje datiraju iz ranog srednjeg veka i koje su prvo služile za smeštaj hodočasnika i siromaha, vremenom su prerasle u ustanove u kojim su štićenicima sve do njihove smrti pružani najbolji mogući uslovi za kvalitetan života i ublažavaju patnji izazvanih starenjem organizma, hroničnom bolešću i napuštenošču od najbližih srodnika.[2][3][4]
Savremena definicija
уредиHospicijum je ustanova za lečenje, prevenciju i pružanje medicinske nege neizlečivim bolesnicima, koja deluje na teret lokalnog budžeta, dodatnih sredstava (donacija) od strane preduzeća, sponzora, dobrotvornih donacija organizacija, fizičkih i pravnih lica.[5][6]
Opšte informacije
уредиNa osnovu eropska konvencija o ljudskim pravima određeno je da pacijenti imaju pravo na medicinsku zaštitu sve do smrti, i u sklopu toga pravo na dostojanstvenu smrt.
Svako se pravedno i dostojanstveno ljudsko društvo određuje prema svom stavu i pogledu na one koji pate te kako se prema njima odnosi. Suzbijanje i uspešno ublažavaje bolova i tegoba teške bolesti koja stalno napreduje i ne reaguje na lečenje več permanentno vodi u smrt, zahteva posebnu pažnju društva.[7]
Hospicijum kao ustanova koja datira još iz sredweg veka u 21. veku dobija novi pristup kojim se želi teško bolesnim i umirućim osoba šansa na drugojačiji život, koji treba da im omogući da žive bez bolova, sa što manje patnji. Takvoj osobi prijem u spcijalnu ustanovu treba dati podršku da što uspešnije promeni plan dosadašnjeg lečenja, vrstu bolničku nege i oblike samopomoći.
Većina pacijenata koji imaju potrebu za hospicijumom, danas ima terminalne karcinome.
Istorija
уредиPojam je nastao u srednjem veku, a u prvobitnom značenje se proširilo širom Evrome i zadržao do današnjih dana, kada je postao aktuelan, u skldu sa savremenim mediicinskim pravom.[8]
Kroz istoriju izraz hospicijum ili hospis se upotrebljavao da označi građevinu ili kompleks građevina najčešće u okviru nekog samostana ili manstira. Namena ove građevine u okviru verskih ustanova u početku je bila da hodočasnicima i drugim gostima prući "gostoljubivost", hospitium, ili smeštaj sa dormitorijumom, spavaonicom.
U Francuskoj je u srednjem veku osnovano nekoliko hospicijuma, kao što je npr bio onaj u Saint-Émilionu, naselju na hodočašnićkom putu (Put Svetog Jakova) za Santiago de Compostelu, na kome je od 11. veka pa nadalje izgrađeno mnogo crkava, samostana i hospicijuma.[9]
Početci hospitalne zdravstvene službe u Puli se vezuju uz hospicijum za siromašne i stare, bolesne osobe iz 12. veka, kasnije u 14. veku one su premštene unutar gradskih zidina na lokaciju pored Kaštela. Ovde je hospicijum ostao sve do 1842. godine, kada je preseljen u sadašnju Ulicu Sergijevaca.
U Splitu je na Poljudu podignut franjevački samostan na mestu zapuštene crkve i hospicijuma.
Poznati svjetski besplatni hospicijum za siromašne je Dom čista srca ("Nirmal Hriday") Majke Tereze. Taj preuređeni napušteni hinduistički hram je postao mestom u kojemu su smeštani neizlečivi bolesnici svih vera, kojima je pružena medicinska nega i prilika, da preminu dostojanstveno, a ne kao prosjaci napušteni od društva na ulici.
Razmišljajući kao duhovnik Sveti Sava je shvatio suštinu pravoslavnog hrišćanstva i vizantijskog filozofije, i deo života posvetio je hodočašću (izuzetno važnom periodu za njegov duh i telo), postavši tako prvi „srpski svetski putnik“. Kao član dinastije Nemanjića, on je postao i duhovni otac Srbije. Njegova zasluga nije se ogleda samo u osnivanju prvih srpskih bolnica i manastirske medicine u njima već i u socijalnoj zaštiti (uključu tu i brigu starim i siromašnim osobama) osnivanjem hospicijuma prvo za hodočasnika a onda i za ostala lica. Sa njim, Srbija je dostigla svoj „zlatno doba,“ a 13. vek u Srbiji se može nazvati periodom „srpske renesanse“. Imajuči sve ovo u vidu Teodosije (monah) ga je prozvao trinaestim apostolom.
Pokret „Hospicijum”
уредиPokret „Hospicijum“ (konačište), nastao je nakon Drugog svetskog rata u Velikoj Britaniji i SAD, a koriene vuče još od 11. veka od kada se razvijao u hrišanskim manastirima i crkvama širom Evrope.
Osnovan je sa ciljem da se bavi potrebama pacijenata na samrti, „iako je u Nemačkoj otišao i korak dalje – jer se u okviru ovog pokreta deca podučavaju šta znači smrt i kako da prevaziđu bol u slučaju da im umre neko od bližnjih.[10]”
„Hospicijum“ je moderni pokret, iako je nastao na tradicijama hrišćanstva, u zdravstvenoj zaštiti koji se bavi procesom umiranja i usmerava pažnju na potrebe pacijenata na samrti.[11]
Izvori
уреди- ^ Marshall, Katherine; Hale, Deborah (2017). "Understanding Hospice". Home Healthcare Now. 35 (7): 396–397
- ^ Marshall, Katherine; Hale, Deborah (2017). "Understanding Hospice". Home Healthcare Now. 35 (7): 396–397.
- ^ Kilpatrick, Anne Osborne; James A. Johnson (1999). Handbook of Health Administration and Policy. CRC Press. p. 376. ISBN 978-0-8247-0221-2.
- ^ Moscrop, Janet; Robbins, Joy (2013-11-11). Caring for the Dying Patient and the Family (на језику: енглески). Springer. ISBN 978-1-4899-3376-8.
- ^ „Термін «Лікарня "Хоспіс"»”. zakon.rada.gov.ua. Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ Risse, G. B., & Blaboni, M. J. (2012). Shifting hospital - hospice boundaries: Historical perspectives on the institutional care of the dying. American Journal of Hospice and Palliative Medicine, 30(4), 325-330.
- ^ Krisman-Scott, M.A. (2003). Origins of hospice in the United States: the care of the dying 1945-1975. Journal of Hospice and Palliative Nursing, 5(4), 205-212.
- ^ Hoffman, R. L. (2005). The evolution of hospice in America: Nursing’s role in the movement. Journal of Gerontological Nursing, 31(7), 26-54.
- ^ Sarah, Turner. „The History of Hospice Nursing” (PDF). Приступљено 21. 1. 2021.
- ^ Lifit, Vilhelmina (4. 1. 2011). „Tata, šta je to smrt? | DW | 14.01.2011”. DW.COM (на језику: бошњачки). Приступљено 9. 1. 2021.
- ^ Lima, L., & Radbruch, L. (2018). The international association for hospice and palliative care: Advancing hospice and palliative care worldwide. Journal of Pain and Symptom Management, 55(2), 96-103.
Spoljašnje veze
уреди
Mediji vezani za članak Hospicijum na Vikimedijinoj ostavi