Hlordiazepoksid

organsko jedinjenje

Hlordiazepoksid je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 299,755 Da.[1][2][3][4]

Hlordiazepoksid
Klinički podaci
Prodajno imeA-Poxide, Abboxide, Apo-Chlordiazepoxide, Balance
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije24-48 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj58-25-3 ДаY
ATC kodN05BA02 (WHO)
PubChemCID 2712
DrugBankDB00475 ДаY
ChemSpider10248513 ДаY
ChEBICHEBI:3611 ДаY
ChEMBLCHEMBL451 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H14ClN3O
Molarna masa299,755
  • CNC1=NC2=C(C=C(Cl)C=C2)C(C2=CC=CC=C2)=N(=O)C1
  • InChI=1S/C16H14ClN3O/c1-18-15-10-20(21)16(11-5-3-2-4-6-11)13-9-12(17)7-8-14(13)19-15/h2-9H,10H2,1H3,(H,18,19) ДаY
  • Key:ANTSCNMPPGJYLG-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja2.362 °C (4.284 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[5] (ALogP) 3,1
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -4,6
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 53,1

Reference

уреди
  1. ^ Skerritt JH, Johnston GA: Enhancement of GABA binding by benzodiazepines and related anxiolytics. Eur J Pharmacol. 1983 May 6;89(3-4):193-8. PMID 6135616
  2. ^ Oishi R, Nishibori M, Itoh Y, Saeki K: Diazepam-induced decrease in histamine turnover in mouse brain. Eur J Pharmacol. 1986 May 27;124(3):337-42. PMID 3089825
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).