Hidrohloridna so

U hemiji, hidrohloridne soli (hidrohloridi) su soli koje se dobijaju iz reakcija hidrohloridne kiseline sa organskim bazama (najčešće aminima). Takođe su poznate i kao murijati, izvedeno iz drugog imena za hlorovodoničnu kiselinu: murijatna kiselina.

Na primer, reakcija piridina (C₅H₅N) sa hlorovodoničnom kiselinom (HCl) daje piridin hidrohlorid (C₅H₅N·HCl). I pored toga što se ova vrsta prikazivanja formule često koristi za označavanje hidrohlorida, tačka često nepravilno implicira da su dva molekule labavo spojena jedan s drugom, dok je proizvod te reakcije je zapravo so C₅H₅NH⁺ Cl^- sa hemijskim nazivom piridinil hlorid.^[1]^[2]

Hidrohloridne soli se obično nazivaju koristeći ime baze od koje su nastale, dodajući nastavak hidrohlorid ili HCl.

Upotreba

Pretvaranje nerastvornih amina u hidrohloride je uobičajen način da se oni učine rastvorljivim u vodi i kiselinama. To je naročito značajno za jedinjenja koja se koriste u proizvodnji lekova. Mnogi farmaceutski preparati se proizvode u vidu hidrohlorida što im daje mogućnost da se lako i brzo oslobode u probavnom sistemu. Telo najčešće apsorbuje hidrohloride u toku 15 do 30 minuta.

Reference

^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.

Literatura

[Goodman_Gilman-1] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.

[Foye-2] Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.

[1]

[2]