Топлота испаравања
Топлота испаравања је количина енергије која је потребна за испаравање јединице масе дате супстанце. У СИ систему јединица за топлоту испаравања је J/kg.
Често се мјери на нормалној тачки кључања неке супстанце, и зависна је од температуре. Константна топлота испаравања се може претпоставити за мале разлике температуре и температуре знатно испод критичне тачке. Топлота испаравања се смањује са повећањем температуре и потпуно нестаје при критичној температури за одређену супстанцу.
Примјер водене паре
уредиУ доњој табели се може наћи да је за испаравање једног килограма воде потребно 2,27 MJ (2 270 000 J) топлотне енергије. Вода је већ раније доведена на температуру од 100°C. Специфична топлота за загријавање једног килограма воде за један степен Келвина при температури мањој од 100°C је различита од топлоте испаравања, и износи 4186 J.
Енталпија испаравања електролитичких раствора
уредиПроцена енталпије испаравања раствора електролита може се једноставно извршити коришћењем једначина базираних на хемијским термодинамичким моделима, као што су Питзеров модел[1] или TCPC модел.[2]
Изабране вредности
уредиЕлеменати
уредиТоплота испаравања хемијских елемената | ||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | |||
Група → | ||||||||||||||||||||
↓ Периода | ||||||||||||||||||||
1 | H0.44936 | He0.0845 | ||||||||||||||||||
2 | Li145.92 | Be292.40 | B489.7 | C355.8 | N2.7928 | O3.4099 | F3.2698 | Ne1.7326 | ||||||||||||
3 | Na96.96 | Mg127.4 | Al293.4 | Si300 | P12.129 | S1.7175 | Cl10.2 | Ar6.447 | ||||||||||||
4 | K79.87 | Ca153.6 | Sc314.2 | Ti421 | V452 | Cr344.3 | Mn226 | Fe349.6 | Co376.5 | Ni370.4 | Cu300.3 | Zn115.3 | Ga258.7 | Ge330.9 | As34.76 | Se26.3 | Br15.438 | Kr9.029 | ||
5 | Rb72.216 | Sr144 | Y363 | Zr581.6 | Nb696.6 | Mo598 | Tc660 | Ru595 | Rh493 | Pd357 | Ag250.58 | Cd100 | In231.5 | Sn295.8 | Sb77.14 | Te52.55 | I20.752 | Xe12.636 | ||
6 | Cs67.74 | Ba142 | La414 | Hf575 | Ta743 | W824 | Re715 | Os627.6 | Ir604 | Pt510 | Au334.4 | Hg59.229 | Tl164.1 | Pb177.7 | Bi104.8 | Po60.1 | At27.2 | Rn16.4 | ||
7 | Frn/a | Ra37 | Acn/a | Rfn/a | Dbn/a | Sgn/a | Bhn/a | Hsn/a | Mtn/a | Dsn/a | Rgn/a | Cnn/a | Nhn/a | Fln/a | Mcn/a | Lvn/a | Tsn/a | Ogn/a | ||
Ce414 | Prn/a | Ndn/a | Pmn/a | Smn/a | Eun/a | Gdn/a | Tbn/a | Dyn/a | Hon/a | Ern/a | Tmn/a | Ybn/a | Lun/a | |||||||
Th514.4 | Pan/a | Un/a | Npn/a | Pun/a | Amn/a | Cmn/a | Bkn/a | Cfn/a | Esn/a | Fmn/a | Mdn/a | Non/a | Lrn/a | |||||||
Енталпија у kJ/mol, мерено на њиховим нормалним тачкама кључања | ||||||||||||||||||||
0–10 kJ/mol | 10–100 kJ/mol | 100–300 kJ/mol | >300 kJ/mol |
Испаравање метала је кључни корак у синтези металне паре, који искориштава повећану реактивност атома метала или малих честица у односу на основне елементе.
Друге уобичајене супстанце
уредиЕнталпије испаравања уобичајених супстанци, мерено на њиховим одговарајућим стандардним тачкама кључања:
Једињење | Тачка кључања при нормалном притиску | Топлота испаравања (J mol−1) |
Топлота испаравања (J g−1) |
---|---|---|---|
Ацетон | 329 K, 56°C, 133°F | 31300 | 538,9 |
Алуминијум | 2792 K, 2519°C, 4566°F | 294000 | 10500 |
Амонијак | 240 K, −33.34°C, −28°F | 23350 | 1371 |
Бутан | 272–274 K, −1°C, 30–34°F | 21000 | 320 |
Диетил етар | 307,8 K, 34,6°C, 94,3°F | 26170 | 353,1 |
Етанол | 352 K, 78,37°C, 173°F | 38600 | 841 |
Гвожђе | 3134 K, 2862°C, 5182°F | 340000 | 6090 |
Изопропил алкохол | 356 K, 82,6°C, 181°F | 44000 | 732,2 |
Метан | 112 K, −161°C, −259°F | 8170 | 480,6 |
Метанол | 338 K, 64,7°C, 148°F | 35200[3] | 1104 |
Пропан | 231 K, -42°C, −44°F | 15700 | 356 |
Фосфин | 185 K, −87,7°C, −126°F | 14600 | 429,4 |
Вода | 373,15 K, 100°C, 212°F | 40660 | 2257 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (20. 5. 2009). „Estimation of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, and Vaporization Enthalpies of Electrolyte Solutions”. Industrial & Engineering Chemistry Research. 48 (10): 5123. doi:10.1021/ie900434h.
- ^ Ge, Xinlei; Wang, Xidong (2009). „Calculations of Freezing Point Depression, Boiling Point Elevation, Vapor Pressure and Enthalpies of Vaporization of Electrolyte Solutions by a Modified Three-Characteristic Parameter Correlation Model”. Journal of Solution Chemistry. 38 (9): 1097—1117. ISSN 0095-9782. doi:10.1007/s10953-009-9433-0.
- ^ NIST
Литература
уреди- Gmelin, Leopold (1985). Gmelin-Handbuch der anorganischen Chemie / 08 a (8., völlig neu bearb. Aufl. изд.). Berlin [u.a.]: Springer. стр. 116—117. ISBN 978-3-540-93516-2.
- Young, Hugh D.; Francis W. Sears, Mark W. Zemansky (1982). University physics (6th изд.). Reading, Mass.: Addison-Wesley. ISBN 978-0-201-07199-3.