Aerodrom Atlanta
Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta (IATA: ATL, ICAO: KATL, FAA LID: ATL), takođe poznat kao Atlanta aerodrom, Hartsfild, ili Hartsfild-Džekson, primarni je međunarodni aerodrom koji opslužuje Atlantu, Džordžija. Aerodrom je lociran sedam milja (9km) južno od centra Atlante. On je nazvan po bivšim gradonačelnicima Atlante Vilijamu Hartsfildu i Mejnardu Džeksonu. Aerodrom ima 192 izlaza: 152 domaćih i 40 međunarodnih.[2] ATL pokriva 1.902 hektara zemlje i ima pet paralelnih poletno-sletnih staza.[2]
Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta | |||||||||||||||||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Pregled | |||||||||||||||||||||||||||
Tip aerodroma | Javni | ||||||||||||||||||||||||||
Owner | Grad Atlanta | ||||||||||||||||||||||||||
Operator | Odeljenje za vazduhoplovstvo Atlante | ||||||||||||||||||||||||||
Uslužuje | Atlanta, Džordžija, SAD | ||||||||||||||||||||||||||
Lokacija | Neinkorporirana područja okruga Fulton i Klejton; takođe Atlanta, Koledž Park, i Hejpvil, Džordžija | ||||||||||||||||||||||||||
Središte za | |||||||||||||||||||||||||||
Fokusni grad za | |||||||||||||||||||||||||||
Elevacija AMSL | 1,026 ft / 313 m | ||||||||||||||||||||||||||
Koordinate | 33° 38′ 12″ N 084° 25′ 41″ W / 33.63667° С; 84.42806° З | ||||||||||||||||||||||||||
Vebsajt | www.atl.com | ||||||||||||||||||||||||||
Mape | |||||||||||||||||||||||||||
FAA dijagram | |||||||||||||||||||||||||||
Piste | |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Heliodromi | |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Statistike (2018) | |||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||
Aerodrom pruža međunarodne usluge unutar Severne Amerike i Južne Amerike, Centralne Amerike, Evrope, Afrike i Azije. Kao međunarodno odredište ka Sjedinjenim Državama, Hartsfild–Džekson je na sedmom mestu po prometu u međunarodnom putničkom saobraćaju.[3] Mnogi od skoro milion letova godišnje su domaći letovi; aerodrom je glavno središte za putovanja u jugoistočnom regionu zemlje.
Atlanta je bila najprometniji aerodrom na svetu po putničkom saobraćaju od 1998. godine[4] i po broju sletanja i poletanja svake godine od 2005. godine, osim 2014. i 2018. godine[5][6] Hartsfild–Džekson je držao svoj rang najprometnijeg aerodroma na svetu tokom 2012. godine, kako po broju putnika tako i po broju letova, uslužujući 100 miliona putnika (više od 260.000 putnika dnevno) i 950.119 letova.[3][7][8] U 2017. godini ostao je najprometniji aerodrom na svetu sa 104 miliona putnika.[9]
Hartsfild–Džekson je glavno središte preduzeća Delta erlajns i fokusni grad za niskobudžetne avio-kompanije Frontir erlajns, Sautvest erlajns i Spirit erlajns. Sa nešto više od 1.000 letova dnevno do 225 domaćih i međunarodnih destinacija, Delta središte je najveći svetski avio centar.[10][11] Preduzeće Delta erlajns je u februaru 2016. opslužilo 75,4% putnika aerodroma, Sautvest erlajns 9,2%, a Amerikan erlajns 2,5%.[12] Osim što je sedište kompanije Delta, Hartsfild-Džekson je takođe dom Deltinog tehničkog operativnog centra, koji je osnovni ogranak avio-kompanije za održavanje, popravku i remont.[13]
Aerodrom je uglavnom lociran na neinkorporiranim oblastima okruga Fulton i Klejton, ali se preliva i u gradske okvire Atlante,[14] Koledž Parka,[15] i Hejpvila.[16] Domaći terminal aerodroma opslužuju crvena i zlatna željeznička linija sistema MARTA.
Istorija
уредиKandler Fild/Atlanta opštinski aerodrom (1925–1961)
уредиHartsfild–Džekson je počeo sa petogodišnjim, besplatnim zakupom na 287 acres (116 ha) koji su bili napuštena auto-trkačka staza pod nazivom Atlanta Spidvej. Ugovor o zakupu potpisao je 16. aprila 1925. gradonačelnik Valter Sims, koji je obavezao grad da ga razvije u aerodrom. Kao deo sporazuma, imanje je preimenovano u Kandler fild po svom bivšem vlasniku, Koka-kola tajkunu i bivšem gradonačelniku Atlante Ejsi Kandleru.[17] Prvi let u Kendler fild bio je 15. septembra 1926. poštanskim avionom Florida ervejza koji je leteo iz Džeksonvila na Floridi. U maju 1928. godine, Pitkern avijacija počela je da leti za Atlantu, a zatim u junu 1930. Delta er servis. Te dve avio-kompanije, kasnije poznate kao Istern erlajns i Delta erlajnes, obe bi koristile Atlantu kao svoja glavna čvorišta.[18] Aerodromska meteorološka stanica postala je zvanična lokacija za vremenske opservacije u Atlanti 1. septembra 1928. i zapise Nacionalne meteorološke službe.[19]
Atlanta je bila prometan aerodrom od svog početka, a do kraja 1930. godine bila je treća iza Njujorka i Čikaga po redovnim dnevnim letovima sa šesnaest dolazaka i odlazaka.[20] Prvi kontrolni toranj Kandler filda otvoren je marta 1939. godine.[21] Zvanični vodič za vazduhoplovstvo iz marta 1939. pokazuje četrnaest polazaka avio-kompanija radnim danima: deset Isterna i četiri Delte.[22]
Statistike
уредиTržišni udeo avio-kompanije
уредиRang | Avio-kompanija | Putnika | Udeo |
---|---|---|---|
1 | Delta erlajns | 68.192.000 | 72,93% |
2 | Sautvest erlajns | 9.384.000 | 10,04% |
3 | Indevor er | 3.887.000 | 4,16% |
4 | Amerikan erlajns | 2.652.000 | 2,84% |
5 | Spirit erlajns | 2.418.000 | 2,59% |
Godišnji saobraćaj
уредиPutnika | Promena od prethodne godine | Operacije aviona | Tonaža tereta[24] | |
---|---|---|---|---|
2000 | 78.092.940 | 2,77% | N/A | 935,892 |
2001 | 80.162.407 | 2,65% | 915.454 | 865.991 |
2002 | 75.858.500 | 5,37% | 890.494 | 735.796 |
2003 | 76.876.128 | 1,34% | 889.966 | 734.083 |
2004 | 79.087.928 | 2,88% | 911.727 | 802.248 |
2005 | 83.606.583 | 5,71% | 964.858 | 862.230 |
2006 | 85.907.423 | 2,75% | 980.386 | 767.897 |
2007 | 84.846.639 | 1,23% | 976.447 | 746.502 |
2008 | 89.379.287 | 5,34% | 994.346 | 720.209 |
2009 | 90.039.280 | 0,74% | 978.824 | 655.277 |
2010 | 88.001.381 | 2,23% | 970.235 | 563.139 |
2011 | 92.389.023 | 3,53% | 923.996 | 659.129 |
2012 | 94.956.643 | 3,10% | 952.767 | 684.576 |
2013 | 94.431.224 | 1,13% | 911.074 | 616.365 |
2014 | 96.178.899 | 1,85% | 868.359 | 601.270 |
2015 | 101.491.106 | 5,52% | 882.497 | 626.201 |
2016 | 104.258.124 | 2,73% | 898.356 | 648.595 |
2017 | 103.902.992 | 0,26% | 879.560 | 685.338 |
2018 | 107.394.029 | 3,33% | 895.682 | 693.790 |
Izvor: Međunarodni aerodrom Hartsfild-Džekson Atlanta[3] |
Reference
уреди- ^ „Operating Statistics”. City of Atlanta. januar 2017. Архивирано из оригинала 30. 01. 2017. г. Приступљено 16. 2. 2017.
- ^ а б „Fact Sheet”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 30. 12. 2008. г. Приступљено 12. 6. 2008.
- ^ а б в „Operating Statistics”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 21. 2. 2011. г. Приступљено 23. 3. 2011.
- ^ Tan, Huileng (20. 12. 2017). „If you're surprised that Atlanta has the busiest airport on earth, you're not alone”. CNBC. Архивирано из оригинала 25. 4. 2019. г. Приступљено 28. 6. 2019.
- ^ Tharpe, Jim (4. 1. 2007). „Atlanta Airport Still the "Busiest"”. The Atlanta Journal-Constitution. Архивирано из оригинала 6. 1. 2007. г. Приступљено 4. 1. 2007.
- ^ „12 months”. Aci.aero. Архивирано из оригинала 2. 3. 2018. г. Приступљено 28. 4. 2016.
- ^ „Year to date Aircraft Movements”. Airports Council International. 12. 11. 2008. Архивирано из оригинала 1. 1. 2009. г. Приступљено 1. 12. 2009.
- ^ Yamanouchi, Kelly (28. 3. 2012). „Hartsfield–Jackson Remains No. 1 Airport”. The Atlanta Journal-Constitution. Архивирано из оригинала 15. 10. 2014. г. Приступљено 23. 6. 2013.
- ^ „The world's busiest airport revealed”. CNN Travel (на језику: енглески). 20. 9. 2018. Архивирано из оригинала 20. 9. 2018. г. Приступљено 20. 9. 2018.
- ^ „Hartsfield–Jackson Atlanta International Airport”. Delta Air Lines. Архивирано из оригинала 06. 07. 2013. г. Приступљено 23. 6. 2013.
- ^ „Delta Hub Station”. Архивирано из оригинала 26. 6. 2016. г. Приступљено 29. 6. 2016.
- ^ „Wayback Machine” (PDF). 9. 5. 2016. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 5. 2016. г.
- ^ „Delta TechOps”. CAPA Centre for Aviation. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 12. 6. 2013.
- ^ „Zoning Ordinance, City of Atlanta, Georgia; Sheet 32” (PDF). City of Atlanta. Архивирано из оригинала (PDF) 17. 10. 2015. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ „City Map”. City of College Park. Архивирано из оригинала 23. 10. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ „Official Zoning Map”. City of Hapeville. 6. 1. 2009. Архивирано из оригинала 22. 11. 2011. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ Anita Price Davis (2014). The Margaret Mitchell Encyclopedia. McFarland. стр. 47. ISBN 978-0-7864-9245-9.
- ^ Eastern Airlines History, Facts and Pictures Архивирано септембар 18, 2010 на сајту Wayback Machine. (Since 2003). In Aviation Explorer. Retrieved September 14, 2010
- ^ „Station Thread for Atlanta Area, GA”. National Oceanic and Atmospheric Administration. Архивирано из оригинала 27. 6. 2014. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ Garrett, Franklin (1969). Atlanta and Its Environs. II. University of Georgia Press. стр. 851. ISBN 978-0-8203-0913-2. Архивирано из оригинала 27. 4. 2016. г. Приступљено 13. 4. 2015.
- ^ „Airport History”. Atlanta Department of Aviation. Архивирано из оригинала 1. 3. 2011. г. Приступљено 11. 3. 2010.
- ^ This predecessor of today's OAG was published monthly by the Official Aviation Guide Co of Chicago.
- ^ „Atlanta, GA: Hartsfield–Jackson Atlanta International (ATL)”. Bureau of Transportation Statistics. januar 2017. Архивирано из оригинала 8. 3. 2016. г. Приступљено 22. 6. 2019.
- ^ Ukupno tereta (Teretni, ekspresni i pošta).
Spoljašnje veze
уреди- Zvanični veb-sajt
- Hartsfield–Jackson Atlanta International Airport Official YouTube
- Atlanta Journal-Constitution Архивирано на сајту Wayback Machine (8. јун 2003)
- Hartsfield Atlanta International Airport 1961–1980
- Historic photos of Atlanta Airport – Over 100 pages of historic ATL photos including dozens of vintage photos from the LIFE archive.
- Atlanta Airport Time Machine – ATL Airport historian David Henderson's Google Maps mashup featuring historical locations and associated photography.
- Atlanta airport travel data at Airportsdata.net
- Atlanta Airport Parking Guide
- Airport webcams, flight timetables & pilot data
- Atlanta Airport Parking Guide helper Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јул 2013)