Guanozin
Guanozin je purinski nukleozid koji se sastoji od guanina vezanog za ribozni (ribofuranozni) prsten putem β-N9-glikozidne veze.[3][4] Guanozin može biti fosforolizovan, čime nastaje guanozin-monofosfat (GMP), ciklični guanozin monofosfat (cGMP), guanozin-difosfat (GDP), i guanozin trifosfat (GTP). Te forme imaju važne uloge u nizu biohemijskih procesa, poput sinteze nukleinskih kiselina i proteina, fotosintezi, mišićnim kontrakcijama i intracelularnom prenosu signala (cGMP). Kad je guanin vezan svojim N9 azotom za C1 ugljenik dezoksiriboznog prstena, to jedinjenje se zove dezoksiguanozin.
Nazivi | |
---|---|
IUPAC naziv
2-Amino-9-[3,4-dihydroxy-5-(hydroxymethyl)oxolan-2-yl]-3H-purin-6-one
| |
Drugi nazivi
Guanine riboside
| |
Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
ChemSpider | |
ECHA InfoCard | 100.003.844 |
MeSH | Guanosine |
| |
Svojstva | |
C10H13N5O5 | |
Molarna masa | 283,241 |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
verifikuj (šta je ?) | |
Reference infokutije | |
Struktura guanozina je slična antiviralnom leku aciklovir, koji se često koristi u lečenju herpesa.[5]
Reference
уреди- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ de Clercq, Erik; Field, Hugh J (5. 10. 2005). „Antiviral prodrugs – the development of successful prodrug strategies for antiviral chemotherapy”. British Journal of Pharmacology. 147 (1). Wiley-Blackwell (објављено 2006). стр. 1—11. PMC 1615839 . PMID 16284630. doi:10.1038/sj.bjp.0706446.
Literatura
уреди- Кораћевић, Даринка; Бјелаковић, Гордана; Ђорђевић, Видосава. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.