Обични пух
Пух,[2] обични пух,[3] велики пух[4] или сиви пух[5] (лат. Glis glis) је врста ситног ноћног глодара, једина у истоименом роду (Glis). Настањује континентални део Европе, као и већа медитеранска острва (Корзика, Сардинија, Сицилија, Крит, Крф), а у Азији ареал се простире до севера Ирана[6]. Постојање популације пухова у Енглеској је резултат увођења почетком 20. века. Током зимског сна пухови леже на боку (ређе на леђима), увијени попут клупка[6].
| Сиви пух Временски распон: олигоцен — данас
| |
|---|---|
| |
| Glis glis | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Chordata |
| Класа: | Mammalia |
| Ред: | Rodentia |
| Породица: | Gliridae |
| Род: | Glis Brisson, 1762 |
| Врста: | G. glis
|
| Биномно име | |
| Glis glis (Linnaeus, 1766)
| |
| |
| Распрострањеност врсте | |
| Синоними | |
|
Myoxis glis | |
Опис
уредиТело пуха је дугачко 13—18 cm, а чупави реп 12—15 cm. Маса одраслог пуха може да достигне и 185 g[7]. Обликом тела, пух подсећа на мању веверицу. Боја крзна је сивкасто браонкаста. Уши пуха су велике и округле, а очи мале.
Значај
уредиУ време античког Рима, пухови су били узгајани ради коришћења у исхрани људи. И данас се сматрају посластицом у Словенији[8]. Значај пухова за човека данас углавном лежи у уништавању летина бројног воћа, због чега га сматрају штеточином. Величине популација пухова су смањене, већином услед уништавања њихових природних станишта (листопадних шума), те се данас пухови сматрају скоро угроженом врстом[1].
Исхрана
уредиПухови су сваштоједи, углавном се хране воћем, бобицама, неким цветовима, инсектима, орасима, лешницима и слично. Они су јединствени међу глодарима, по томе што немају слепо црево, део црева који осталим врстама служи за ферментацију биљних материја. Њихова дентална формула је слична денталној формули веверица, иако им често фале предкутњаци.
Распрострањеност и станиште
уредиПухови живе у малим породичним групицама, а распрострањеност зависи од доступности хране.
Референце
уреди- ^ а б Amori, 1996. Glis glis. 2006 IUCN Red List of Threatened Species. IUCN 2006.
- ^ „Нацрт акционог плана биодиверзитета главног града Подгорице” (PDF). podgorica.me. стр. 106. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018.
- ^ „Сисари посебни део (2)” (PDF). Универзитет у Београду - Пољопривредни факултет. стр. 12. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 04. 2018. г. Приступљено 08. 04. 2018.
- ^ „Филогенија сисара” (PDF). katedre.vet.bg.ac.rs. стр. 74. слајд. Архивирано из оригинала (PDF) 09. 08. 2019. г. Приступљено 09. 08. 2019.
- ^ „Прилог VIII Заштићене дивље врсте на територији Републике Србије”. pravno-informacioni-sistem.rs. Архивирано из оригинала 20. 02. 2020. г. Приступљено 25. 04. 2020.
- ^ а б Nowak 1999, стр. 1629–1630
- ^ Reichholf J, Steinbach G, Wendler F. 1983. Säugetiere. München: Mosaik Verlag GmbH. ISBN 978-3-570-01182-9
- ^ Haberl W. 2007. Dormouse Hunting in Slovenian Tradition. Dormouse Culture, Tradition & Myths. [1]
Литература
уреди- Nowak, RM (1999). „Fat Dormouse, or Edible Dormouse”. Walker's mammals of the world. Johns Hopkins University Press. стр. 1629—1630. ISBN 978-0-8018-5789-8.
