Glicerofosfolipid

Glicerofosfolipidi (fosfogliceridi) su fosfolipidi sa glicerolom osnovom. Oni su glavna komponenta bioloških membrana.^[1]^[2]

Struktura

Termin glicerofosfolipid označava derivate sn-glicero-3-fosforne kiseline koji sadrže bar jedan O-acil, O-alkil, ili O-alk-1'-enil ostatak vezan za glicerolnu grupu, kao i polarnu glavu formiranu od azotne baze, glicerolne ili inozitolne jedinice.

Dve masne kiseline i fosforna kiselina su vezane estarkim vezama za glicerol. To je osnovna struktura fosfatidata. Oni su intermedijari u sintezi mnogih fosfoglicerida. Prisustvo dodatnih grupa vezanih za fosfat proizvodi mnoštvo različitih fosfoglicerida.

Glicerofosfolipidi su u znatnoj meri asimetrični u pogledu njihovih C1 i C2 vezanih grupa. C1 supstituenti su uglavnom zasićene masne kiseline, dok su u C2 poziciji pretežno nezasićene kiseline.

Fosfogliceridi se skoro ekskluzivno javljaju u biljnim i životinjskim ćelijskim membranama. Plazmalogeni i fosfatidati su primeri.^[3]

Metabolizam

Metabolizam glicerofosfolipida je različit kod eukariota i prokariota. Sinteza kod prokariota obuhvata sintezu glicerofosfolipida fosfatidne kiseline i polarnih čeonih grupa. Sinteza fosfatidne kiseline se razlikuje kod eukariota.

Prekurzori većine glicerofosfolipida su 1,2-diacil-sn-glicerol i fosfatidilna kiselina. Aktivirani fosfatni estri polarne čeone grupe reaguju sa sa C3-OH grupom 1,2-diacil-sn-glicerola i formiraju fosfolipidnu fosfodiestarsku vezu. U nekim slučajevima fosforilna grupa fosfatidilne kiseline je aktivirana i reaguje sa neaktiviranom polarnom čeonom grupom.^[1]

Mehanizam formiranja aktiviranog fosfatnog estra je isti za obe polarne čeone grupe, etanolamin i holin.

ATP prvo fosforiliše OH grupu holina ili etanolamina.
Fosforilna grupa rezultujućeg fosfoetanolamina ili fosfoholina zatim napada CTP, zamenjuje PPi, i formira korespondirajući CDP derivat, koji je aktivirani fosfatni estar polarne čeone grupe.
C3-OH grupa 1,2-diacil-sn-glicerola napada fosforilnu grupu aktiviranog CDP-etanolamina ili CDP-holina, zamenjuje CMP, i time nastaje glicerofosfolipid.

Jetra takođe konvertuje fosfatidiletanolamine do fosfatidilholina putem trimetilacije njegove amino grupe, koristeći S-adenozil metionin kao donor metila.

Vidi još

Reference

^ ^а ^б Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
^ Christian R. H. Raetz (1986). „Molecular genetics of membrane phospholipid synthesis”. Ann. Rev. Genet. 20: 253—95.
^ Yong-Mei Zhang and Charles O. Rock (2008). „Thematic Review Series: Glycerolipids. Acyltransferases in bacterial glycerophospholipid synthesis”. J Lipid Res. 49 (9): 1867—1874. PMC 2515527  . doi:10.1194/jlr.R800005-JLR200.

Spoljašnje veze

Glycerophospholipids на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)
Dijagram fosfolipida

[VoetBiochemistry3rd-1] а ^б Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.

[2] Christian R. H. Raetz (1986). „Molecular genetics of membrane phospholipid synthesis”. Ann. Rev. Genet. 20: 253—95.

[3] Yong-Mei Zhang and Charles O. Rock (2008). „Thematic Review Series: Glycerolipids. Acyltransferases in bacterial glycerophospholipid synthesis”. J Lipid Res. 49 (9): 1867—1874. PMC 2515527  . doi:10.1194/jlr.R800005-JLR200.

[1]

[2]

[3]