Фридрих Вилхелм III

Фридрих Вилхелм III
Фридрих Вилхелм III
	Фридрих Вилхелм III
Лични подаци
Датум рођења	3. август 1770.
Место рођења	Потсдам, Пруска
Датум смрти	7. јун 1840. (69 год.)
Место смрти	Берлин, Пруска
Породица
Супружник	Лујза од Мекленбург-Штрелица, Auguste von Harrach
Потомство	Фридрих Вилхелм IV, Вилхелм I Немачки, Александра Фјодоровна, Карл од Пруске, Александрина од Пруске, Лујза од Пруске, Алберт од Пруске
Родитељи	Фридрих Вилхелм II; Фредерика Лујза од Хесен-Дармштата
Династија	Хоенцолерн
краљ Пруске
Период	1797—1840.
Претходник	Фридрих Вилхелм II
Наследник	Фридрих Вилхелм IV

Фридрих Вилхелм III (нем. Friedrich Wilhelm III) је био краљ Пруске од 1797. до 1840. године.

Биографија

Детињство и младост

Син је краља Пруске Фридриха Вилхелма II. Рођен је у Потсдаму, а престолонаследник је постао 1786, када је његов отац постао краљ. Као дете био је у рукама тутора, што је у то доба било нормално. Део времена је проводио у Парецу, на имању грофа Ханса фон Блиментала. Ту је растао са грофовим сином. Фридрих Вилхелм је био сретан у Парецу, где је проводио детињство, па га је касније купио од свога пријатеља из детињства. Имање у Парецу је постало значајно краљевско место за одмор.

Као војник обучавали су га као и све пруско високо племство, тако да је 1784. добио чин поручника, а 1790. је унапређен у пуковника. Учествовао је у рату против револуционарне Француске (1792—1794). Крајем 1793. оженио се Лујзом од Мекленбурга-Штрелица, познатој по великој лепоти.

Краљ

Наследио је трон 16. новембра 1797. године. Одмах је кренуо да реже трошкове краљевске управе. Отпустио је министре свога оца и реформисао је власт да би спречио злоупотребе претходног режима. Нажалост имао је добре намере, али није имао способност. Није веровао министрима, тако да није на њих пребацивао одговорност, па је много тога пало на њега. Он и његови саветници су следили политику неутралности током Наполеонових ратова у Европи. Успели су да одрже неутралност и не уђу у Трећу коалицију 1805. године.

Рат са Наполеоном

Ипак Наполеонове провокације су краља увукле у рат у октобру 1806. године. Наполеон је поразио пруску војску у бици код Јене и Ауерштета 14. октобра 1806. године. Фридрих Вилхелм је био на челу пруске војске, која је била толико поражена, да се после битке распала. Краљевска фамилија је побегла у источну Пруску, где су зависили о милости руског цара Александра I Романова.

Пораз и Тилзитски мир

Међутим и руски цар је био поражен од Наполеона. Русија и Пруска су после тога са Наполеоном закључиле Тилзитски мир. Споразум са Пруском одузео је земљи пола територије.

Котбус је припао Саксонији.
Лева обала Лабе додељена је новоформираној краљевини Вестфалији.
Русија је добила Бјалисток
од остатка пољских земаља у саставу Пруске створено је Варшавско војводство.
Пруска се сложила да се придружи континенталном систему против Британије.
Пруска је била дужна да смањи војску на 40.000 војника
Пруска је морала да плати ратну штету од 100 милиона франака.

Пруска реформа

После тог тешког пораза земљом су управљали министри барон фон Штајн, кнез фон Харденбург, Герхард фон Шарнхорст и гроф Гнајзенау. Они су одлучили да реформишу Пруску. Француска је била узор, па су реформисали и војску и администрацију, да би достигли ниво Наполеонове Француске. Након Наполеонова пораза 1813. у Русији, Фридрих Вилхелм се окренуо против Француске и потписао је споразум о савезу са Русијом. Берлин је тада био под француском окупацијом. Пруска војска је одиграла кључну улогу у победама савезника 1813. и 1814. над Наполеоном. Краљ је ишао у поход са главнином војске кнеза Шварценберга заједно са руским и аустријским царем.

На Бечком конгресу министри Фридриха Вилхелма су успели да осигурају значајно територијално проширење Пруске. Нису успели да добију Саксонију, коју су желели у саставу Пруске. Након рата са Наполеоном, краљ Фридрих Вилхелм је прекршио обећање да ће Пруска добити устав.

У браку са Лујзом од Мекленбург-Штрелица имао је десеторо деце, међу којима су: