Франсис Пуланк

Франсис Жан Марсел Пуланк (фр. Francis Jean Marcel Poulenc; Париз, 7. јануар 1899 — Париз, 30. јануар 1963) је био француски композитор и пијаниста. Припадао је француској групи композитора познатој као Шесторица. Компоновао је разноврсна дела попут соло песама, клавирских, ораторијумских, оркестралних и балетских композиција и црквену музику.

Франсис Пуланк
Лични подаци
Датум рођења	(1899-01-07)7. јануар 1899.
Место рођења	Париз, Француска
Датум смрти	30. јануар 1963.(1963-01-30) (64 год.)
Место смрти	Париз, Француска

Чланови Шесторке су били, уз Пуланка, млади композитори из Француске и Швајцарске: Дарјус Мијо, Жорж Орик, Луј Дире, Артур Хонегер и Жермен Тајфер. У поређењу са другим члановима Шесторице, Пуланк није експериментисао са екстремним решењима, већ је иновативно освежавао и обогаћивао наслеђене оквире изграђујући свој стил.

"Шесторка" из 1921: сликар Жак-Емил Бланш. У средини: пијаниста Марcел Мејер. Са лијеве стране, одоздо нагоре: француска пијанисткиња и композитор Жермен Тајфер, француски композитор класичне музике Дарјус Мијо, швајцарски композитор Артур Хонегер, француски композитор Луј Дире. Са десне стране стоје: француски композитор класичне музике Жорж Орик, Франсис Пуланк и Жан Кокто.

Пуланкова уметност се креће око два пола: религиозних дела (мисе, мотети, Стабат матер) и световних, које излаже пародирању и сатири.

Дела

• Музика за балет Les Biches (1922/23)
• Концерт за клавир и оркестар (1949)
• Концерт за чембало и оркестар, (1927-1928)
• Концерт за два клавира и оркестар у д-молу (1932)
• Концерт за оргуље, гудаче и тимпане у ге-молу (1938)
• Кантата " Људска фиргура " за два гласа - а капела (1943)
• Опера Les mamelles de Tirésias (1947)
• Опера Разговори кармелићанки (1957)
• Опера „Људски глас“ (1959)
• Глорија (1959)
• Стабат матер (1950)
  • Соната за два кларинета, op. 7 (1918/1945)
  • Соната за виолину и клавир, op. 12 (1918)
  • Клавирска свита (1920)
  • Соната за клавир и фагот, op. 32 (1922/1945)
  • Соната за рог, трубу и тромбон, op. 33 (1922/1945)
  • Трио за обоу, фагот и клавир, op. 43 (1926)
  • Француска свита op. 80 (1935)
  • Соната за виолину и клавир, op. 119 (1942-3/1949)
  • Соната за виолончело и клавир, op. 143 (1940-48)
  • Соната за флауту, op. 164 (1956-7)
  • Елегија за рог и клавир, op. 168 (1957)
  • Соната за кларинет, op. 184 (1962)
  • Соната за обоу, op. 185 (1962)

Библиографија

• Андреис, Јосип: Хисторија музике, Школска књига, Загреб, 1951.