Plodnost zemljišta

Plodnost zemljišta se odnosi na sposobnost tla da podržava rast poljoprivrednih biljki, i.e. da pruži biljkama stanište i omogući održive i konzistentne prinose visokog kvaliteta. Plodno zemljište ima sledeća svojstva:

• Sposobnost snabdevanja esencijalnim biljnim nutrijentima i vodom u adekvatnim količinama i proporcijama za biljni rast i reprodukciju; i
• Odsustvo toksičnih supstanci, koje mogu da inhibiraju biljni rast.

Naučnici koji se bave proučavanjem zemljišta koriste velika slova O, A, B, C, i E za identifikovanje glavnih horizonata, a mala slova za pravljenje razlike među njima. Većina zemljišta ima tri glavna horizonta — površinski horizont (A), podzemljišni (B), i podnožni (C). Neka zemljišta imaju organski horizont (O) na površini, mada taj horizont isto tako može da bude zakopan. Glavni horizont, E, se koristi za podpovršinske horizonte koji imaju zanatan guvitak minerala (eluvijacija). Za čvrstu stenu, koja nija zemljište, koristi se slovo R.

Sledeća svojstva doprinose plodnosti zemljišta u većini situacija:

• Dovoljna dubina tla za adekvatan rast korena i zadržavanje vode;
• Dobra unutrašnja drenaža, koja omogućava dovoljno provetravanja za optimalan rast korena (iako neke biljke, kao što je riža, tolerišu plavljenje)
• Gornji sloj zemljišta sa dovoljno zemljišne organske materije za zdravu strukturu zemljišta i zadržavanje vlage tla;
• pH tla u opsegu 5,5 do 7,0 (podesan za većinu biljki, mada neke preferiraju ili tolerišu kiselije ili alkalnije uslove);
• Adekvatne koncentracije esencijalnih biljnih nutrijenata u formi dostupnoj biljkama;
• Prisustvo opsega mikroorganizama koji podržavaju biljni rast.

U zemljištima koja se koriste za poljoprivredu i druge ljudske aktivnosti, za održavanje plodnosti zemljišta je tipično neophodna primena praksi zemljišne konzervacije. Razlog za to je da erozija zemljišta i druge forme degradacije zemljišta generalno dovode do opadanja kvaliteta u pogledu jednog ili više od gore navedenih aspekata.