Чињеница

Чињеница је изјава која показује да се нека појава или догађај стварно догодио. Приликом утврђивања чињенице нужан је објективан приступ, који у науци мора бити поткрепљен егзактним доказом. У филозофији, нужна је рационална метода, уз непристрано преиспитивање, без уплитања веровања. У утврђивању чињеница, не сме се мешати лични став или било која предрасуда. Једни од примера чињеница су: „Земља је планета”, „Сунце је звезда” итд.

Књиге нефикције у једној данској библиотеци, полице означене речју „факта“, на данском „чињенице“.

Филозофија

У филозофији, концепт чињенице се разматра у епистемологији и онтологији. Питања објективности и истине уско су повезана са питањима чињеница. „Чињеница“ се може дефинисати као нешто што је случај — то јест, стање ствари.

Чињенице се могу схватити као информације које чине истиниту реченицу истинитом. Чињенице се такође могу схватити као оне ствари на које се односи истинита реченица. Изјава „Јупитер је највећа планета у Сунчевом систему“ говори о чињеници да је Јупитер највећа планета у Сунчевом систему.

Преписка и повратни аргумент

Верзија кореспондентне теорије истине Паскала Енгела објашњава да оно што чини реченицу истинитом јесте да она одговара чињеници. Ова теорија претпоставља постојање објективног света.

Аргумент повратности тврди да показује да све истините изјаве представљају исту ствар — вредност истине је истина. Ако овај аргумент важи, а чињенице се узимају као оно што представљају истините изјаве, онда се долази до контраинтуитивног закључка да постоји само једна чињеница — истина.

Сложене чињенице

Свака нетривијална истинита изјава о стварности је нужно апстракција састављена од комплекса објеката и својстава или односа. На пример, чињеница описана истинитом тврдњом „Париз је главни град Француске“ имплицира да постоји такво место као што је Париз, постоји такво место као што је Француска, постоје ствари као што су главни градови, као и да Француска има владу, да влада Француске има моћ да дефинише свој главни град, и да је француска влада изабрала Париз да буде главни град, да постоји нешто као место или влада, и тако даље. Проверљива тачност свих ових тврдњи, ако су саме чињенице, може се поклопити да би створила чињеницу да је Париз главни град Француске.

Потешкоће се, међутим, јављају у покушају да се идентификују саставни делови негативних, модалних, дисјунктивних или моралних чињеница.

Наука

Дефиниција научне чињенице се разликује од дефиниције чињенице, јер подразумева знање. Научна чињеница је резултат поновљивог пажљивог посматрања или мерења (експериментисањем или другим средствима), који се такође назива емпиријски доказ. Оне су централне за изградњу научних теорија. Различити облици посматрања и мерења доводе до фундаменталних питања о научном методу, те обиму и валидности научног закључивања.

У најосновнијем смислу, научна чињеница је објективна и проверљива опсервација, за разлику од хипотезе или теорије, која има за циљ да објасни или протумачи чињенице.

Различити научници су понудили значајна побољшања ове основне формулације. Филозофи и научници пажљиво праве разлику између: 1) стања ствари у спољашњем свету и 2) тврдњи о чињеницама које се могу сматрати релевантним у научној анализи. Термин се у филозофији науке користи у оба значења.

Научници и клинички истраживачи у друштвеним и природним наукама писали су о бројним питањима и теоријама које се намећу у покушају да се разјасни фундаментална природа научних чињеница. Релевантна питања покренута овом истрагом укључују:

• процес којим „утврђена чињеница“ постаје призната и прихваћена као таква;
• да ли се и у којој мери „чињеница“ и „теоријско објашњење“ могу сматрати заиста независним и одвојивим једно од другог;
• у којој мери на „чињенице“ утиче пуки чин посматрања; и
• у којој мери су чињенични закључци под утицајем историје и консензуса, а не строго систематске методологије.

Научни метод

Осим фундаменталног истраживања природе научних чињеница, остају практична и друштвена разматрања о томе како се чињенице истражују, утврђују и поткрепљују правилном применом научног метода. У научне чињенице се генерално верује независно од посматрача: без обзира ко изводи научни експеримент, сви посматрачи се слажу око исхода. Поред ових разматрања, постоје друштвене и институционалне мере, као што су рецензије и акредитација, које имају за циљ да промовишу тачност чињеница (између осталог) у научним студијама.

Право

У већини јурисдикција општег права, општи концепт и анализа чињеница одражавају основне принципе јуриспруденције и подржавају неколико добро успостављених стандарда. Ствари заправо имају различите формалне дефиниције у јурисдикцијама обичајног права.

Овим је обухваћено:

• елемент потребан у правним изношењима доказа да би се доказао разлог за тужбу;
• утврђивања онога ко је утврдио чињенице након оцене прихватљивих доказа изведених на суђењу или расправи;
• потенцијални основ реверзибилне грешке прослеђен у жалбеном поступку апелационом суду; и
• било које од различитих ствари које подлежу истрази од стране званичних органа да би се утврдило да ли је кривично дело извршено и да би се утврдила кривица.

Литература

• Hume, David. A Treatise of Human Nature. 1739–1740
• Hume, David. An Enquiry Concerning Human Understanding. 1748
• Nietzsche, Friedrich. Thus Spoke Zarathustra. 1883–1891. Translated by R.J. Hollingdale. New York: Penguin, 1969
• Putnam, Hilary. The Collapse of the Fact/Value Dichotomy and Other Essays. Harvard University Press, 2002. ISBN 0-674-01380-8.
• Silvestri P. (ed.), [https://doi.org/10.4324/9781315457932 L. Einaudi, On Abstract and Historical Hypotheses and on Value judgments in Economic Sciences, Critical edition with an Introduction and Afterword by Paolo Silvestri, Routledge, Lo
• Bennett, Jonathan (2003). „A Philosophical Guide to Conditionals”. ISBN 9780199258871. doi:10.1093/0199258872.001.0001. 
• Morgan, Stephen L.; Winship, Christopher (2007). Counterfactuals and Causal Inference. ISBN 9780511804564. doi:10.1017/CBO9780511804564. 
• Ginsberg, Matthew L. (1986). „Counterfactuals”. Artificial Intelligence. 30: 35—79. doi:10.1016/0004-3702(86)90067-6. 
• Kożuchowski, Adam (2015). „More than true: The rhetorical function of counterfactuals in historiography”. Rethinking History. 19 (3): 337—356. S2CID 143617647. doi:10.1080/13642529.2014.893663. 
• Judea Pearl (2000). Causality: Models, Reasoning, and Inference. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-77362-1. 
• Thompson, Valerie A.; Byrne, Ruth M. J. (2002). „Reasoning counterfactually: Making inferences about things that didn't happen”. Journal of Experimental Psychology: Learning, Memory, and Cognition. 28 (6): 1154—1170. doi:10.1037/0278-7393.28.6.1154. 
• Bauer, Henry H., Scientific Literacy and the Myth of the Scientific Method, University of Illinois Press, Champaign, IL, 1992
• Beveridge, William I.B., The Art of Scientific Investigation, Heinemann, Melbourne, Australia, 1950.
• Bernstein, Richard J., Beyond Objectivism and Relativism: Science, Hermeneutics, and Praxis, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, PA, 1983.
• Brody, Baruch A. and Capaldi, Nicholas, Science: Men, Methods, Goals: A Reader: Methods of Physical Science, W.A. Benjamin, 1968
• Brody, Baruch A. and Grandy, Richard E., Readings in the Philosophy of Science, 2nd edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, NJ, 1989.
• Burks, Arthur W., Chance, Cause, Reason: An Inquiry into the Nature of Scientific Evidence, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Chalmers, Alan, What Is This Thing Called Science?. Queensland University Press and Open University Press, 1976.
• Crick, Francis (1988), What Mad Pursuit: A Personal View of Scientific Discovery, New York: Basic Books, ISBN 978-0-465-09137-9 .
• Crombie, A.C. (1953), Robert Grosseteste and the Origins of Experimental Science 1100–1700, Oxford 
• Earman, John (ed.), Inference, Explanation, and Other Frustrations: Essays in the Philosophy of Science, University of California Press, Berkeley & Los Angeles, CA, 1992.
• Fraassen, Bas C. van, The Scientific Image, Oxford University Press, Oxford, 1980.
• Franklin, James (2009), What Science Knows: And How It Knows It, New York: Encounter Books, ISBN 978-1-59403-207-3 .
• Gadamer, Hans-Georg, Reason in the Age of Science, Frederick G. Lawrence (trans.), MIT Press, Cambridge, MA, 1981.
• Giere, Ronald N. (ed.), Cognitive Models of Science, vol. 15 in 'Minnesota Studies in the Philosophy of Science', University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1992.
• Hacking, Ian, Representing and Intervening, Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambridge University Press, Cambridge, 1983.
• Heisenberg, Werner, Physics and Beyond, Encounters and Conversations, A.J. Pomerans (trans.), Harper and Row, New York, 1971, pp. 63–64.
• Holton, Gerald, Thematic Origins of Scientific Thought: Kepler to Einstein, 1st edition 1973, revised edition, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988.
• Karin Knorr Cetina, Knorr Cetina, Karin (1999). Epistemic cultures: how the sciences make knowledge. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-25894-5. 
• Kuhn, Thomas S., The Essential Tension, Selected Studies in Scientific Tradition and Change, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Latour, Bruno, Science in Action, How to Follow Scientists and Engineers through Society, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1987.
• Losee, John, A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, Oxford, 1972. 2nd edition, 1980.
• Maxwell, Nicholas, The Comprehensibility of the Universe: A New Conception of Science, Oxford University Press, Oxford, 1998. Paperback 2003.
• Maxwell, Nicholas, Understanding Scientific Progress, Paragon House, St. Paul, Minnesota, 2017.
• McComas, William F., ур. (1998). „The Principal Elements of the Nature of Science: Dispelling the Myths” (PDF). The Nature of Science in Science Education. Netherlands: Kluwer Academic Publishers. стр. 53—70. Архивирано из оригинала (PDF) 2014-07-01. г. 
• Misak, Cheryl J., Truth and the End of Inquiry, A Peircean Account of Truth, Oxford University Press, Oxford, 1991.
• Piattelli-Palmarini, Massimo (ed.), Language and Learning, The Debate between Jean Piaget and Noam Chomsky, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1980.
• Popper, Karl R., Unended Quest, An Intellectual Autobiography, Open Court, La Salle, IL, 1982.
• Putnam, Hilary, Renewing Philosophy, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1992.
• Rorty, Richard, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1979.
• Salmon, Wesley C., Four Decades of Scientific Explanation, University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1990.
• Shimony, Abner, Search for a Naturalistic World View: Vol. 1, Scientific Method and Epistemology, Vol. 2, Natural Science and Metaphysics, Cambridge University Press, Cambridge, 1993.
• Thagard, Paul, Conceptual Revolutions, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1992.
• Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.
• Chen, Christina S. (2009). Larson, Thomas, ур. „Atheism and the Assumptions of Science and Religion”. Lyceum. X (2): 1—10. Архивирано из оригинала 24. 01. 2022. г. Приступљено 30. 12. 2021. 
• Gauch, Hugh G. (2002). Scientific Method in Practice. Cambridge University Press. 
• Gould, Stephen J (1987). Time's Arrow, Time's Cycle: Myth and Metaphor in the Discovery of Geological Time. Cambridge: Harvard University Press. стр. 120. ISBN 978-0-674-89199-9. „You first assume.” 
• Heilbron, J.L. (editor-in-chief) (2003). The Oxford Companion to the History of Modern Science. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-511229-0. 
• Kneale, William; Martha Kneale (1962). The Development of Logic. London: Oxford University Press. стр. 243. ISBN 978-0-19-824183-6. 
• Priddy, Robert (1998). „Chapter Five, Scientific Objectivity in Question”. Science Limited. 
• Simpson, G.G. (1963). „Historical science”. Ур.: Albritton, Jr., C.C. Fabric of geology. Stanford, California: Freeman, Cooper, and Company. стр. 24—48. 
• Whitehead, A.N. (1997) [1920]. Science and the Modern World. Lowell Lectures. Free Press. стр. 135. ISBN 978-0-684-83639-3. LCCN 67002244. 
• Bovens, L. and Hartmann, S. (2003), Bayesian Epistemology, Oxford University Press, Oxford.
• Gutting, Gary (2004), Continental Philosophy of Science, Blackwell Publishers, Cambridge, MA.
• Peter, Godfrey-Smith (2003), Theory and Reality: An Introduction the Philosophy of Science, University of Chicago Press
• Kuhn, T.S. (1970). The Structure of Scientific Revolutions, 2nd. ed. Univ. of Chicago Press. ISBN 978-0-226-45804-5. 
• Losee, J. (1998), A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, Oxford.
• Papineau, David (2005) Science, problems of the philosophy of. Oxford Companion to Philosophy. Oxford.
• Salmon, Merrilee; John Earman; Clark Glymour; James G. Lenno; Peter Machamer; J.E. McGuire; John D. Norton; Wesley C. Salmon; Kenneth F. Schaffner (1992). Introduction to the Philosophy of Science. Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-663345-7. 
• Popper, Karl, (1963) Conjectures and Refutations: The Growth of Scientific Knowledge, ISBN 0-415-04318-2
• van Fraassen, Bas (1980). The Scientific Image. Oxford: The Clarendon Press. ISBN 978-0-19-824424-0. 
• Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.

Спољашње везе

• "Facts" entry in the Stanford Encyclopedia of Philosophy
• Sobottka, Stanley (2005). „Consciousness” (PDF). стр. 11. 
• Boldman, Lee (2007). „Chapter 6, The Privileged Status of Science” (PDF). 
• Durak, Antoine Berke (6. 6. 2008). „The nature of reality and knowledge”. CS1 одржавање: Формат датума (веза)