F-86 сејбр
F-86 Сејбр је амерички, крозвучни, млазни ловац прве генерације. Развила га је и производила фирма Норт Америкен. Најпознатији је по учешћу у Корејском рату, где му је био супротстављен совјетски авион МиГ-15. Развијен је у касним четрдесетим годинама двадесетог века, али је већ застарео до краја 1950. године. Сејбр се показао као добар ловац у првој линији ваздухопловних снага, са изузетним летним и борбеним карактеристикама, у времену своје оперативне употребе. Био је у оперативној употреби, у више од 30 земаља, последњи су се задржали у у Боливији, све до 1994. године. Води се, да је та породица авиона извојевала више од 900 победа у ваздушном простору. По томе показатељу, сигурно је на првом месту у светској ваздухопловној историји. У току свога постојања, коришћен је и као основа за више значајних истраживања и експериментисања у научним и истраживачким центрима Сједињених Америчких Држава.
| F-86 сејбр | ||
|---|---|---|
 F-86 сејбр | ||
| Опште | ||
| Намена | Ловац[а] | |
| Посада | 1 | |
| Земља порекла |  САД
| |
| Произвођач | Норт Америкен | |
| Први лет | 1. октобар 1947. | |
| Уведен у употребу | 1949. | |
| Повучен из употребе | 1994 | |
| Први корисник | САД | |
| Број примерака | 9.860[1] | |
| Димензије | ||
| Дужина | 11,43 m | |
| Размах крила | 11,3 m | |
| Висина | 4,5 m | |
| Површина крила | 26,75 m² | |
| Маса | ||
| Празан | 4.780 kg | |
| Нормална полетна | 7.360 kg | |
| Макс. тежина при узлетању | 8.234 kg | |
| Погон | ||
| Турбо-млазни мотор | 1 х G.E.J47-GE-27 | |
| Потисак ТММ | 26,3 kN | |
| Перформансе | ||
| Макс. брзина на Hopt | 1.106 km/h | |
| Макс. брзина на H=0 | 965 km/h | |
| Тактички радијус кретања | 530 km | |
| Долет | 2.454 km | |
| Плафон лета | 14.630 m | |
Његов успех га је довео до масовне производње, у периоду између 1949. и 1956. године, у Сједињеним Америчким Државама, Јапану и у Италији. Варијанте су развијене и произвођене и у Канади и Аустралији. Сејбр је ловачки авион са турбомлазним мотором, који је произведен у највећем броју примерака, у западном делу света. Укупна производња је 9.860 примерака, у свима варијантама.[1]
Оперативна историја му је веома богата, од учешћа у Корејском рату до многобројних локалних сукоба.[2][3]
Развој
уреди
Америчко ратно ваздухопловство, поставило је почетне захтеве, средином 1944. године, за развој ловца бомбардера, једноседа, са средњим долетом. Фирма Норт Америкен, почела је 1945. године, да ради на четири концепције пројекта. Ваздухопловство је уговорило развој експерименталне верзије XP-86, у три примерка. Уговорена је варијанта са крилом без стреле, под називом FJ-1 фури, који се сматра да је претходник авиона F-86 сејбр.[4]
На основу FJ-1 фури тражен је развој авиона за Америчку морнарицу, са изменом захтева и са одговарајућим модификацијама. Морнаричка ознака је била FJ-1, чији је прототип полетео крајем 1946. године. Произведен је у ограниченом броју од 31 примерка, који су кратко време били у оперативној употреби у морнарици.
Перформансе овог авиона нису превазишле пројектоване за FJ-1 фури и то није охрабрило Америчко ратно ваздухопловство, да се ослоне на то решење. Ограничавајући фактор је било класично правоугаоно крило, које рано изазива велики таласни отпор, већ код првих локалних ударних таласа (код почетка стишљивог струјања). Било је јасно да би тај авион био са брзином и са другим перформансама инфериоран у односу на совјетски МиГ-15. Тражило се да фирма Норт Америкен брзо реагује и да радикално измени прилаз у концепцији и конструкцији новог ловца.
Конзервативно супростављање прилазу је превазиђено и прихваћена су решења која су била у повоју, са стреластим крилом за крозвучне брзине. Коришћена су искуства и резултати немачких аеродинамичара, из краја рата. Усвојено је крило са углом стреле од 35°, са аутоматским отлањањем преткрилаца на његовој нападној ивици. Коришћени су аеропрофили NACA 00011-0.825-35 у корену и NACA 00009-1.1-40 на крају крила, који су испитани на немачком авиону Me 262. Крило и репне површине су подешене према решењу на Me 262, хоризонтални стабилизатор је цеообртан, на савременијим варијантама. Производња Сејбра је тек отпочела по завршетку Другог светског рата. Прототип је завршен 8. августа 1947. године, а полетео је 1. октобра 1947. у садашњој бази Едвардс, у Калифорнији. Прототип је имао за погон мотор Шевролет J35-C-3, са потиском од 16,7 kN. Ово је било само привремено решење, а планирана је серијска производња авиона са моћнијим мотором GE TG-190 / J47 и побољшаном варијантом J35.
Са овим авионом прототипом, пилот Велч (енгл. Welch) је први летео, у понирању, брже од брзине звука, 19. октобра 1947. године, што је први такав лет на авиону који није експериментални.
Прва серијска партија је произведена од 33 примерка, обележена је F-86A-1 са уграђеним мотором GE J47-GE-1, потиска од 21,6 kN, а друга од 188 примерака је обележена F-86A-5.
Америчко ратно ваздухопловство је у подршци стратегијске бомбардерске авијације задржало авионе F-86 сејбр у периоду од 1949. до 1950. године. F-86 сејбр је био примарни борбени амерички авион у Корејском рату, у реализованим својим трима варијантама, ловац-бомбардер, ловац и ловац-пресретач.
Освојена је његова производња по лиценци од фирме Боинг, у провинцији Квебек, као канадски Сејбр, под ознаком Mark 6. Коначно, ова је варијанта оцењена као највише достигнуће у развоју, од свих верзија породице Сејбра. Боеинг је произвео 1.815 примерака, у овој верзији. У канадском музеју ваздухопловства, чувају се примерци ових авиона, а и код неких љубитеља приватних колекционара.[2][3][4][5]
Значајни рекорди Сејбра
уредиF-86A сејбр, поставите је први званични светски рекорд у постизању брзине од 1.080 km/h, 15. септембра 1948. године.
Неколико људи који су се бавили са развојем F-86, укључујући и главне аеродинамичаре пројекта и један од његових пробних пилота, тврде да је амерички пробни пилот Џорџ Велч (енгл. George Welch) постигао већу брзину од брзине зваука у понирању још са XP-86, за време његовог пробног лета, 1. октобра 1947. године. То је било пре Чака Јегера, који је летео брже од брзине звука у хоризонталном лету, 14. октобра 1947. године, на експерименталном авиону, са ракетним мотором, Бел X-1, што је први наменски надзвучни авион. Прва жена пилот која је летела брже од брзине звука, 18. маја 1953. године, јесте Жаклин Кокран (енгл. Jacqueline Cochran).[6]
У Југославији, на авиону F-86E сејбр, први је летео брже од брзине звука, у понирању, 31. јула 1955. године, пуковник (касније генерал) пилот Никола Лекић, тадашњи Командант 44. дивизије Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране, на Аеродрому Батајница. [б][2][7][8][9]
Опис концепције и конструкције
уреди
Првенствене су намене авиона F-86 ловац-пресретач и ловац-бомбардер. Неколико варијанти су уведене у ходу, током производног циклуса овога авиона, са побољшањима и различитим наоружањем и са различитим потиском мотора. Почетни XP-86, опремљен је са мотором GE J35-C-3 који је са потиском од 18 kN. Серијски авион F-86A је опремљен мотором GE J47-GE-7, који има потисак од 23 kN, док је за верзију авиона F-86H, мотор GE J73-GE-3 са потиском од 41 kN.
Сејбр је авион нискокрилац, са углом стреле крила од 35°, са стреластим површинама хоризонталног и вертикалног стабилизатора. Уводник ваздуха је типа „пито“, са фиксним пресеком и са директним правцем струјањем ваздуха, при напајању мотора. Стајни трап су типа трицикл, са по једним точком на свакој нози. Кочење точкова главних ногу је помоћу диск кочница. При таксирању, по стази аеродрома, диференцијално се кочи. Главне ноге су ослоњене на структуру крила и увлаче се у његов корени део.
Поклопац кабине је капљастог облика изван контуре трупа, са одличном прегледношћу. У кабини је смештено избациво седиште T-4E-1, са ручно навлачећом надстрешницом, као и средство за самоубиство пилота у случају његовог пада у руке непријатеља. Испред пилота је инструментална табла, са класичним инструментима и командним прекидачима и полугама.
Структура је потпуно метална, заснована на склапању профилисаних елемената у подсклопове и склопове са закивцима упуштених глава. Међусобно спајање, већих склопова је помоћу завртњева, скривеним главама испод оплате структуре.
Команде лета су класичне механичке, изузев квази комбинације са хидрауликом, за промену отклона хоризонталног репа у области крозвучног лета, на савременијим варијантама.
Преткрилца су са слободним вођицама, на мањим нападним угловима крила су увучена, а на већим их извуче локални узгон, а отвори се канал, између њих и осталог дела крила, кроз који протиче ваздушна струја усмерено повијена по горњаци. На овај начин се одлаже отцепљење струјања ваздуха око крила. Повећава се критични нападни угао авиона, када почиње одцепљење ваздушних струјница.
Аеродинамичку кочницу сачињавају две плоче, које су бочно смештене на задњем делу трупа. Исте се отклањају помоћу хидрауличких актуатора.
F-86 сејбр је авион ловац-бомбардер, у верзији F-86-H може да носи до 907 kg бомби, укључујући и спољни резервоар горива „тип-тенк“ са по 1.650 литара, а уместо њега може и напалм бомбу. Невођене, школске ракете, калибра од 70 mm, користе неке варијанте авиона за обуку, а од 127 mm за борбено дејство, са четири крилна носача нулте дужине.
Сејбр може бити опремљен спољним резервоарима горива, а пресретач и ловац-бомбардер са шест стабилно уграђених митраљеза Браунинг M3, са електричним погоном храњења са муницијом, калибра 12,5 mm. Касније су уведени топови од по 20 mm. Каденца митраљеза је од 1.200 метака у минуту.
Најзначајнији је био напредак од жироскопског на радарски AN/APG-5 нишан, без обзира што није био у то време савршен и већом поузданошћу на већим растојањима. Визуелно се морало гађати на малим висинама, пошто у то време, одраз земље на радар се није могао неутралисати.[2][3][10][11]
Силуета у три пројекције, варијанте пресретача F-86D сејбр.
Историјат оперативне употребе
уредиКорејски рат
уреди.jpg)
F-86 сејбр је уведен у оперативну употребу у Америчко ратно ваздухопловство 1949. године. Одмах је добио значај примарног ловца, за борбу у ваздушном простору у Корејском рату. Са увођењем у борбу совјетских МиГ-15, у новембру 1950. године, нарушен је однос снага, на штету западне коалиције, у томе рату. У децембру исте године, под хитно су оформљене и уведене у борбу три ескадриле Сејброва, на Далеком истоку. Прве варијанте авиона типа Сејбр, биле су инфериорне у односу на авионе МиГ-15, у ваздушном простору. Мигови су имали већи плафон лета, веће убрзање, брзину пењања и бржи нишански захват. Са увођењем F-86F 1953. године, ова два супротстављена авиона, тек су се тада условно изједначили. Према неким искуствима и мишљењима пилота, са малом предношћу Сејбра.
Предност је била у већем искуству америчких пилота, ветерана Другог светског рата, над пилотима Северне Кореје и Кине, којима је недостајало такво борбено искуство, што је доприносило успеху Сејброва. У почетку су на авионима МиГ-15 летели совјетски искусни пилоти, тада та предност Американаца није постојала. Када су пилоти Северне Кореје и Кине обучени, престали су совјетски пилоти да учествују у борбама, а и ознаке авиона су промењене. Ови пилоти су првенствено обучени за пресретање америчких бомбардера, а не за ваздушне борбе. Друга велика разлика је у томе што су пилоти, у авионима МиГ-15, летели у обичним, а у Сејбровима у анти-g оделима, због чега су пилоти на миговима губили свест, при великим нормалним убрзањима у маневру и тако су гинули. Историчари и аналитичари су још увек различитог мишљења и тврдњи о статистичким подацима, што је предмет даљих истраживања.
Све у свему, Сејбр је био једини озбиљан противник авиону МиГ-15, током Корејског рата. Већина аналитичара сматра да је МиГ-15 имао боље летне и борбене карактеристике, а да је Сејбр био безбеднији, опремљенији и удобнији за пилота.
Сматра се да су до краја рата пилоти Сејброва имали 792 победе над миговима, а да су авиони МиГ-15 оборили само 78 авиона F-86. Значи, међусобни однос победа је 10:1, у корист Сејброва? Ови подаци нису обострано потврђени и признати, а свакако и да су и тачни не би били искључиви резултат разлике летних и борбених карактеристика ова два супротстављена авиона, већ већег броја и других фактора и услова, у овоме вишегодишњем рату. Каснија истраживања су потврдила да нису оборена 792, већ 379 авиона МиГ-15.[5][12][13][14][15][16]
Хладни рат
уредиПоред улоге у Кореји, Америчко ратно ваздухопловство је користило авионе F-86 и у другим разним кризама у континенталном делу Америке и у иностранству, током прве половине Хладног рата. У Америчком ратном ваздухопловству наставио је оперативну службу све до 1970. године.
У периоду кризе односа Југославије са источним блоком (Резолуције инфобироа), мађарски МиГ-15 је повредио ваздушни простор. Реакција је била, да је југословенски Сејбр полетео и оборио „уљеза“, 1950. године.[17]
Тајванска криза 1958. године, у мореузу
уредиТајван је рано увео у оперативну употребу Сејброве, добијене од Америчког ратног ваздухопловства. Од децембра 1954. до јуна 1956. године, уведено је 160 бивших америчких F-86F-1-NA. Током августа 1958. године, тајвански Сејброви и кинески авиони МиГ-17 су ступили у међусобну прву битку. При томе су први пут коришћене ракете кратког домета ваздух-ваздух, AIM-9 сајдвиндер, на авионима Сејбр.
О губицима су кинески и тајвански извори потпуно контрадикторни. Кинези су тврдили да су оборили шест тајванских F-86F-1-NA. док је Тајван тврдио да су оборили око 30 кинеских МиГ-17, без својих губитака.[18]
Индијско-пакистански рат 1965.
уреди
Пакистан је почео да добија авионе F-86F сејбр, 1954. године, укупно 120 примерака. Међу њима је било F-86F-35, из америчких залиха, а било је и савременијих F-86F-40-NA, производених специјално за извоз.
Током Индијско-пакистанског рата, 1965. године, у трајању од 22 дана, авиони F-86F су постали окосница пакистанског ваздухопловства, иако Сејбр више није био врхунски светски ловац. У свету су већ били уведени борбени авиони изнад двоструко већих брзина лета од брзине звука. То су били ловачки авиони друге генерације. После избијања овога рата, Америка је престала извозити војну опрему у Пакистан, тако да су њихови Сејброви остали без подршке резервних делова.
Индијски Гнатови су били супериорнији у односу на пакистанске Сејброве, са далеко убедљивијим перформансама лета и са већом агилношћу. Индијски извори тврде да су са њима оборили седам Сејброва.
Подаци су опречни, Пакистанци тврде да су оборили са својим Сејбровима 15 индијских авиона, од којих су два Гната. Са друге стране индијци тврде да су укупно оборили 14 пакистанских Сејброва.[19][20][21]
Варијанте
уреди Подаци
|
|||||||||||||
| XF-86 | YF-86A | F-86A | DF-86A | RF-86A | F-86B | F-86C | YF-86D | F-86D | F-86E | F-86E(M) | |||
| Намена | Прототип | Прототип | Ловац | Мета у лету | Фото извиђ. | Ловац | Ловац | Прототип | Пресретач | Ловац | Ловац | ||
| № произв. | 3 | 1 | 554 | ?/0 | 11/0 | 188 | 0 | 1 | 2.506 | 456 | ? | ||
| Мотор | GE J47 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-17B | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | |||
Коментар |
Ознака NA-140 |
Прототип, са овим мотором |
Ознака NA-151 произв. парт. A-5 |
Конверзија неколико F-86A |
Конверзија F-86A, са 3 камере |
Шири труп и гуме на F-86A ознака NA-152 |
Уговор за 118 отказан ознака NA-164 |
На основу YF-95A развијен пресретач |
Оригинална ознака F-95A |
Целообртни реп са хидро погоном |
Ознака F-86E(M) после RAF-а за друге кориснике | ||
| QF-86E | F-86F[25] | F-86F-2 | QF-86F | RF-86F | TF-86F | YF-86H | F-86H | QF-86H | F-86J | ||||
| Намена | Мета у лету | Ловац | Ловац | Мета у лету | Фото извиђ. | Обука | Прототип | Ловац-бомбар. | Мета у лету | Ловац | |||
| № произв. | ?/0 | 2 239 | 10/0 | 50/0 | ? | 2/0 | 2 | 473 | 29/0 | 0 | |||
| Мотор | GEJ47-GE-13 | GE J47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | GEJ47-GE-27 | Оренда | |||
Коментар |
Специфична надоградња |
Са више модификација, већа површина крила, на некима укинуто преткрилце. |
Уграђени топови уместо митраљеза |
Конверзија у летеће мете за морнарицу. |
Уграђене три фото камере |
Конверзија у двоседа ознака NA-204. |
Модификована крила, реп и мотор ознака NA-187. |
Серијски ловац бомб ознака NA-203. |
Конверзија за мете морнарице |
Одустало се од пројекта. | |||
№
|
Укупно је произведено 6.297 Норт Америкен авиона F-86.
| ||||||||||||
.jpg)
Подаци
|
Варијанте авиона F-86 (CL-13 Сејбр) канадске производње [26]
| ||||||||||||
| Сејбр Mk 1 | Сејбр Mk 2 | Сејбр Mk 3 | Сејбр Mk 4 | Сејбр Mk 5 | Сејбр Mk 6 | ||||||||
| Намена | Прототип | Ловац | Опит | Ловац | Ловац | Ловац | |||||||
| № произв. | 1 | 350 | 1 | 438 | 370 | 655 | |||||||
| Мотор | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-13 | Оренда | GE J47-GE-27 | Оренда | Оренда | |||||||
Коментар |
Освајање производње F-86A |
Производња по стандарду F-86E |
Производња по стандарду F-86F |
Производња по стандарду F-86F, са мотором Оренда |
Производња за европске и афричке државе. | ||||||||
№
|
Укупно је произведено 1.815 канадских авиона F-86.
| ||||||||||||
Подаци
|
Варијанте авиона F-86 аустралијске производње
| ||||||||||||
| Сејбр Mk 30 | Сејбр Mk 31 | Сејбр Mk 32[27] | |||||||||||
| Намена | Ловац | Ловац | Ловац | ||||||||||
| № произв. | 21 | 21 | 69 | ||||||||||
| Мотор | Ролс-Ројс Авон 20 | Ролс-Ројс Авон 20 | Ролс-Ројс Авон 26 | ||||||||||
Коментар |
Производња по стандарду F-86F, са преткрилцима |
Производња по стандарду F-86F, без преткрилаца |
Производња по стандарду F-86F са 4 бомбо носача и са више горива | ||||||||||
№
|
Укупно је произведено 112 аустралијских авиона F-86.
| ||||||||||||
Укупна производња
уреди
|
|
№ F-86 = 10.448 примерака, свих варијанти и од свих произвођача.
| |
Корисници
уреди| Корисници авиона F-86 сејбр[25][26][28] | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Корисници |
Карта корисника авиона F-86 сејбр.
,_in_1954_(E-1326).jpg) | |||||
| Држава, број и тип авиона, период | Држава, број и тип авиона, период | |||||
 Аргентина
|
28, F-86F | 1960. |  Белгија
|
5, F-86F | ? | |
 Боливија
|
10, F-86F | 1973—1994. |  Канада
|
? | ? | |
 Колумбија
|
3, F-86F
+6 Мк.6 |
? |  Италија
|
179, F-86E
+121, F-86K |
1955—1958 | |
 Иран
|
?, F-86F | ? |  Етиопија
|
14, F-86F | 1960. | |
 Ирак
|
5, F-86F | ? |  Јапан
|
480, F-86F | 1955—1961. | |
 Немачка
|
F-86D и E | ? |  Норвешка
|
115, F-86F | 1957—1958. | |
 Пакистан
|
102, F-86F | 1954—1960. |  Перу
|
26, F-86F | 1955. | |
 Филипини
|
50, F-86F | 1957—1970. |  Португалија
|
50, F-86F | 1958. | |
 Кина (Тајван)
|
160, F-86F | 1954. |  Саудијска Арабија
|
19, F-86F | 1958. | |
 Јужна Африка
|
22, F-86F-30 | ? |  Јужна Кореја
|
122, F-86F
и RF-86F |
1955. | |
 Шпанија
|
270, F-86F | 1955—1958. |  Тунис
|
15, F-86F | 1969. | |
 Турска
|
12, F-86F | САД
|
? | ? | ||
 Венецуела
|
30, F-86F | 1955. |  Југославија[17]
|
121, F-86E, 100, F-86Д, | 1956—1971. 1961-1974. | |
Карактеристике
уредиУпоредне карактеристике типичних варијанти
уреди| Параметри | F-86A[3][29][30] | F-86D[2][30][31] | F-86H[30] | Сејбр Mk.5[30] | Сејбр Mk.32[27] |
|---|---|---|---|---|---|
| Дужина | 11,43 m | 12,27 m | 11,82 m | 11,43 m | 11,43 m |
| Размах | 11,31 m | 11,31 m | 11,92 m | 11,32 m | 11,30 m |
| Висина | 4,5 m | 4,57 m | 4,57 m | 4,49 m | 4,39 m |
| Маса | 4.780 kg | 6.125 kg | 6 276 kg | 4.825 kg | 5.443 kg |
| Маса полетања | 7.360 kg | 8.240 kg | 9 890 kg | 7.965 kg | 9.621 kg |
| Макс. брзина | 1.103 km/h | 1.138 km/h | 1.114 km/h | 1.120 km/h | 1.100 km/h |
| Макс. долет | 1.932 km | 1.364 km | 1.690 km | 2.390 km | 1.850 km |
| Плафон | 14.630 m | 16.900 m | 15.120 m | 15.450 m | 15.850 m |
| Мотор | GE J47-GE-13 | GE J47-GE-17 | GE J73-GE-3D | Orenda 10 | RR Avon 26 |
| Потисак | 23,1 kN | 25,8/33,9 kN | 40,4 kN | 33,0 kN | 33,4 kN |
| Посада | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 |
| Наоружање | 6 × 12,7 mm Митраљези |
24 × невођене 7 cm Ракете |
4 × 20 mm Митраљези 1 234 kg Спољна оптерећења |
6 × 12,7 mm Митраљези 2 AIM-9B 2.400 kg Спољна оптерећења |
2 × 30 mm Митраљези 2 AIM-9B 2.400 kg Спољна оптерећења |
Детаљне карактеристике варијанте F-86F-40-NA
уреди
- Посада: 1
- Дужина: 11,4 m
- Размах: 11,3 m
- Висина: 4,5 m
- Површина крила: 29,11 m²
- Маса празног: 5.046 kg
- Најчешћа маса: 6.894 kg
- Максимална маса: 8.234 kg
- Погон: 1 х GE J47-GE-27 турбомлазни мотор
- Потисак: 26,3 kN
- Количина горива: унутрашње 1.650 литара + спољње 2 х 378 литара, JP-4
- Максимална брзина:
- 1 106 km/h, на нивоу мора, са масом од 6.447 kg
- 1.091 km/h, на 11.000 m, са масом од 6.960 kg
- 1 105 km/h, на 6.446 m, са масом од 6.960 kg
- 964 km/h, на 6.960 m, са масом од 6.960 kg
- Минимална брзина: 200 km/h
- Долет: 2.454 km
- Плафон: 15.100 m
- Брзина пењања: 45,72 m/s
- Специфично оптерећење крила: 236,7 kg/m²
- Однос узгона/отпора: 15,1
- Потисак/тежина авиона: 0,38
- Стаза слетања: 710 m
- Време пењања: 5,2 минута на 9.100 m
- Ватрено оружје: 6 х митраљеза Бровинг M2, од 12,7 mm
- Ракете: 2 × Матрине ракетне бакље у контејнерима. У сваком по 18× бакљи пречника од 68 mm (ИЦ мамци)
- Бомбе: 2.400 kg, у оквиру чега различите комбинације са резервоарима горива, напалм и тактичка нуклеарна бомба.[32][33][34]
Напомене
уреди- ^ Подаци у кутијици, дати су за основну варијанту F-86A сејбра.
- ^ Пуковник Никола Лекић, 31. јула 1955. године, полетео је авион Сејбр № 11005, попео се на висину изнад 15.000 m и у стрмом обрушавању постигао већу брзину и од брзине звука. О томе су обавестили амерички пилоти инструктори канадску фабрику авиона Канадер, из које је убрзо пуковнику стигла златна значка и захвалница. Такође је на његову адресу стигла и диплома Мах бустерс клуба.[7][8]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б Winchester 2006, стр. 184.
- ^ а б в г д ђ Goebel, Greg (3 / 01 jun 15). „F-86A Through F-86D” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 18. 9. 2016. „F-86A Through F-86D” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=(помоћ) - ^ а б в г „F-86A/B Sabre” (на језику: (језик: руски)). УГОЛОК НЕБА. 2004—2007. Архивирано из оригинала 2. 6. 2008. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86A/B Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б „FJ-1 Fury” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 23 9. 2016. „FJ-1 Fury” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б в „North American F-86 Sabre” (на језику: (језик: енглески)). aviation-history. 18. 5. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86 Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „F-86 Sabre - Design & Testing” (на језику: (језик: енглески)). militaryhistory.about. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre - Design & Testing:” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б Димитријевић 2006, стр. 136–137.
- ^ а б М. Галовић (14. 10. 2007). „Летење брже од звука” (на језику: (језик: српски)). politika. Приступљено 18. 9. 2016. „Летење брже од звука”
- ^ „Aeronautics and Astronautics Chronology, 1945-1949” (на језику: (језик: енглески)). hq.nasa. 27. 1. 2005. Архивирано из оригинала 11. 11. 2020. г. Приступљено 23 9. 2016. „Aeronautics and Astronautics Chronology, 1945-1949” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „NORTH AMERICAN F-86H Sabre” (на језику: (језик: енглески)). 11. 12. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „NORTH AMERICAN F-86H Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „F-86 Sabre” (на језику: (језик: енглески)). globalsecurity. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Secrets of War interview” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „Secrets of War interview” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Zampini, Diego (Dec. 2004). „First Victories in Korea” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „First Victories in Korea” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ „F-86 Sabre - Korean War” (на језику: (језик: енглески)). militaryhistory.about. 28. 8. 2015. Архивирано из оригинала 25. 10. 2011. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre - Korean War:” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Sherman, Stephen (март 2000). „Korean War Aces - USAF F-86 Sabre jet pilots” (на језику: (језик: енглески)). acepilots. Приступљено 23 9. 2016. „Korean War Aces - USAF F-86 Sabre jet pilots” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86” (на језику: (језик: енглески)). stephenesherman. Архивирано из оригинала 27. 02. 2012. г. Приступљено 23 9. 2016. „Korean War Jet Fighters - MiG-15 vs. Sabre F-86” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б „Sabres for Yugoslavia” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 19. 9. 2016. „Sabres for Yugoslavia”
- ^ Robbins, Robby. „323 Death Rattlers” (на језику: (језик: енглески)). userwebs.inreach. Архивирано из оригинала 26. 04. 2017. г. Приступљено 20 9. 2016. „323 Death Rattlers” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „Indian-Pakistani conflict” (pdf) (на језику: (језик: енглески)). flightglobal/archive. Приступљено 23 9. 2016. „Indian-Pakistani conflict” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „IAF defeated PAF in 1965 War.” (на језику: (језик: енглески)). defence. 20 Aug , 2012. Архивирано из оригинала 24. 09. 2016. г. Приступљено 23 9. 2016. „IAF defeated PAF in 1965 War.” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ RAKESH KRISHNAN SIMHA (14. 9. 2015). „War of attrition: How the outgunned IAF beat the PAF” (на језику: (језик: енглески)). in.rbth. Архивирано из оригинала 18. 05. 2017. г. Приступљено 23 9. 2016. „War of attrition: How the outgunned IAF beat the PAF” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Энциклопедия самолётов и вертолётов. (2004—2007). „F-86F Sabre” (на језику: (језик: енглески)). УГОЛОК НЕБА. Архивирано из оригинала 3. 11. 2013. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86F Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „North American F-86 Sabre—Fighter” (на језику: (језик: енглески)). flugzeuginfo. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86 Sabre—Fighter” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „F-86 Sabre Type Listing” (на језику: (језик: енглески)). archive. 13. 7. 2012. Архивирано из оригинала 13. 07. 2012. г. Приступљено 23 9. 2016. „F-86 Sabre Type Listing” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б „Экспортные F-86F” (на језику: (језик: руски)). airwar. Приступљено 23 9. 2016. „Экспортные F-86F” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ а б „Canadair Sabre” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 23. 9. 2016. „Canadair Sabre”
- ^ а б „A94 CAC Sabre” (на језику: (језик: енглески)). airforce. Приступљено 23 9. 2016. „A94 CAC Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „F-86F in Foreign Service” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. 5. 11. 1999. Приступљено 23 9. 2016. „F-86F in Foreign Service” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Goebel, Greg (01. 6. 15). „F-86A” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 23 9. 2016. „F-86A” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ а б в г „Sabre” (на језику: (језик: енглески)). oocities. Приступљено 23 9. 2016. „Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Goebel, Greg (01. 6. 15). „F-86D (F-95) SABRE INTERCEPTOR” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 23 9. 2016. „F-86D (F-95) SABRE INTERCEPTOR” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=, |date=(помоћ) - ^ „North American F-86F-40-NA” (на језику: (језик: енглески)). joebaugher. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86F-40-NA” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ „North American F-86F Sabre” (на језику: (језик: чешки)). en.valka. 9 August 2003. Приступљено 23 9. 2016. „North American F-86F Sabre” Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|access-date=(помоћ) - ^ Wagner 1963, стр. 145.
Литература
уреди- Данко Боројевић, Драги Ивић и Жељко Убовић (2018). Небеске сабље Ф-86Е/Д Сејбр у ЈРВ. „Штампа“, д.о.о. Рума.
- Димитријевић, Бојан (2012). Југословенско ратно ваздухопловство 1942-1992. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-163-6.
- Winchester, Jim (2006). [Military Aircraft of the Cold War (The Aviation Factfile) Проверите вредност параметра
|url=(помоћ) (на језику: (језик: енглески)). London: Grange Books plc. ISBN 978-1-84013-929-7. - Wagner, Ray (1968). American Combat Planes (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). New York: Doubleday and Company. ISBN 978-0-370-00094-7.
- Wagner, Ray (1963). The North American Sabre. Macdonald.
- Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6.
- Simons, David; Withington, Thomas (2007). Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8.
- Рендулић, Златко (1974). Ваздухопловне доктрине - гледишта и техника. Београд, Војноиздавачки завод.
Спољашње везе
уреди
- Како смо летели Ф-86 Сејбр (Тангосикс - Званични канал)
- F-86 Sabre Pilots Association
- Globalsecurity.org profile of the F-86 Sabre
- Warbird Alley: F-86 Sabre page – Information about F-86s still flying today
- Sabre site
- F-86 in Joe Baugher's U.S. aircraft site
- Aviation Museums of the World
- Књиге о Сејбру
- Сачувани примерци