Euproctis chrysorrhoea
Euproctis chrysorrhoea или жутотрба[1] је врста ноћног лептира (мољца) из породице Erebidae.[2]
Euproctis chrysorrhoea | |
---|---|
Научна класификација | |
Домен: | Eukaryota |
Царство: | Animalia |
Тип: | Arthropoda |
Класа: | Insecta |
Ред: | Lepidoptera |
Натпородица: | Noctuoidea |
Породица: | Erebidae |
Род: | Euproctis |
Врста: | E. chrysorrhoea
|
Биномно име | |
Euproctis chrysorrhoea |
Распрострањење и станиште
уредиВрста је нативна за Европу, западне земље Азије и север Африке. Унешена је на подручје Северне Америке крајем 19. века, и од тога има локална пренамножавања. Насељава мешовита станишта попут ливада са спорадичном жбунастом вегетацијом и субурбана подручја попут периферије градова.[3]
Биљка хранитељка
уредиПренамножавања указују да се врста добро адаптира, те се сматра полифагом. Храни се лишћем дрвенасте вегетације, попут биљака из родова Pyrus, Prunus, Quercus, Malus и слично.[4]
Опис
уредиЖивотни циклус
уредиЖутотрба има једну генерације годишње, али већи део године проводи у стадијуму гусенице, која живи грегарно у комуналним мрежама.У летњим месецима, женке полажу велики број јаја која су колективно заштићена сетама са женкиног абдомена.[5] Еклозија се догађа након пар недеља. У току пресвлачења, којих може бити до осам, гусенице добијају карактеристичну двоструку нарандџасту маркацију на месту медиодорзума, скупине светло смеђих сета које су концетрисане латерлано на папилозним основама. Субдорзално су маркиране широким белим пругама, а основна боја интегумента је плавичаста. Гусенице граде комуналне мреже пре зиме, у њој презимљавају, и по наставку храњења на пролеће могу напустити мрежу и потражити нову биљку хранитељку.[6]
Одрасле јединке
уредиАдулти еклодирају у рано лето. Горња површина крила је бела, а распон је до 45 милиметара. Тело је изразито длакаво, а сете су јарко жуте до наранџасте боје.[7]
Иритативне сете
уредиЖутотрбе су познати изазивачи еруцизама. Контакт са сетама доводи до локалне реакције на кожи, осипа, свраба и пецкања, било да је у питању контакт са гусеницом, јајима или пак заосталим сетама које човек може нехотице дотаћи приликом боравка у природи или обављању баштенских послова. Заостале сете на тлу, напуштеном гнезду или вегетацији су иритативне и више година након њиховог одбацивања.[8]
Референце
уреди- ^ „Euproctis chrysorrhoea - žutotrba | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2020-12-11.
- ^ „Euproctis (Euproctis) chrysorrhoea (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-11.
- ^ Frago, Enric; Pujade-Villar, Juli; Guara, Miguel; Selfa, Jesús (2012-02-01). „Hyperparasitism and seasonal patterns of parasitism as potential causes of low top-down control in Euproctis chrysorrhoea L. (Lymantriidae)”. Biological Control (на језику: енглески). 60 (2): 123—131. ISSN 1049-9644. doi:10.1016/j.biocontrol.2011.11.013.
- ^ STERLING, P. H.; SPEIGHT, M. R. (1989-09). „Comparative mortalities of the brown-tail moth, Euproctis chrysorrhoea (L.) (Lepidoptera: Lymantriidae), in south-east England”. Botanical Journal of the Linnean Society. 101 (1): 69—78. ISSN 0024-4074. doi:10.1111/j.1095-8339.1989.tb00137.x. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|date=
(помоћ) - ^ Candan, Selami; Suludere, Zekiye; Bayrakdar, Fatma (2008). „Surface morphology of eggs of Euproctis chrysorrhoea (Linnaeus, 1758)”. Acta Zoologica (на језику: енглески). 89 (2): 133—136. ISSN 1463-6395. doi:10.1111/j.1463-6395.2007.00300.x.
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Euproctis Chrysorrhoea”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-11.
- ^ Leonhardt, B. A.; Mastro, V. C.; Schwarz, M.; Tang, J. D.; Charlton, R. E.; Pellegrini-Toole, A.; Warthen, J. D.; Schwalbe, C. P.; Cardé, R. T. (1991-05-01). „Identification of sex pheromone of browntail moth,Euproctis chrysorrhoea (L.) (Lepidoptera: Lymantriidae)”. Journal of Chemical Ecology (на језику: енглески). 17 (5): 897—910. ISSN 1573-1561. doi:10.1007/BF01395598.
- ^ Kephart, Cornelia F. (1914). „The Poison Glands of the Larva of the Brown-Tail Moth (Euproctis chrysorrhoea Linn.)”. The Journal of Parasitology. 1 (2): 95—103. ISSN 0022-3395. doi:10.2307/3271185.