Етноним
(преусмерено са Ethnonym)
Етноним (од грч. έθνος [éthnos] — „племе, народ“ и όνομα [ónoma] — „лично име“) је лингвистички појам којим се означава посебна група властитих именица, које служе као називи за припаднике етничких група, на свим степенима етничке стратификације, од припадника етничких народа, односно етничких нација, до припадника етничких племена и племенских савеза.[1]
Према пореклу облика, етноним може бити:
- ендонимски етноним (назив народа у облику који се употребљава у језику порекла, односно у језику народа на који се етноним односи)
- егзонимски етноним (назив народа у облику који се употребљава у језику пријема, обликован према правилима тог језика)
Као ознака за етничку групу, етноними се пишу великим почетним словом. На пример, етноними Србин и Српкиња означавају припадника, односно припадницу српског народа.
Етнониме треба разликовати од демонима, који означавају становнике одређеног места или области.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Пипер 1998.
- ^ Coates 2021, стр. 5-19.
Литература
уреди- Коматина, Предраг (2019). „Рани јужнословенски етноними и питање порекла и постанка јужнословенских племена”. Наслеђе и стварање: Свети Ћирило - Свети Сава: 869-1219-2019. 1. Београд: Институт за српски језик. стр. 3—28.
- Коматина, Предраг (2020). „Славянские етнонимы Баварского географа: Историко-лингвистический анализ” (PDF). Studia Slavica et Balcanica Petropolitana. 1: 106—137.
- Коматина, Предраг (2021). „О албанском етнониму у средњем веку”. Зборник радова Византолошког института. 58: 23—38.
- Пипер, Предраг (1998). Увод у славистику 1. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 86-17-06586-9. COBISS.SR 140447751. Архивирано из оригинала 22. 8. 2023. г.
- Рељић, Митра (2012). „О пореклу и етнонимима Албанаца - Албанци и(или) Шиптари”. Истраживања српског језика на Косову и Метохији. 3 (2010). Београд: Филозофски факултет. стр. 161—171.
- Стојановић, Јелица (2016б). „Употреба етнонимске основе Срб- у српским средњовјековним изворима (граматички и семантички аспект)”. Стефан Немања - преподобни Симеон Мироточиви: Зборник радова. 1. Београд: Институт за историју уметности. стр. 357—382.
- Coates, Richard (2021). „Some thoughts on the theoretical status of ethnonyms and demonyms”. Onomastica. 65 (2): 5—19.
- Шипка, Милан Н. (2012). „О пејоративној употреби етника и етнонима у српском језику” (PDF). Наука и идентитет: Филолошке науке. Пале: Филозофски факултет. стр. 127—135.