Википедија

Ervina Dabižinović

Ervina Dabižinović (Kotor, 14. avgust 1968) psihološkinja i feministkinja jedna od članica ženske mirovne grupe ANIMA – Centra za žensko i mirovno obrazovanje u Kotoru.[1]

Fokus angažmana Ervine Dabižinović su rat, militarizam, antifašizam i položaj žena u Crnoj Gori[2] i regionu. Zajedno sa osnivačicom mirovne grupe Anima, Ljubomirkom Ljupkom Kovačević, često sarađuje ili gostuje u crnogorskim medijama.[3][4][5]

Kao feministkinja i aktivistkinja mirovnog ženskog pokreta u Crnoj Gori i regionu, ali i kao psihološkinja, Ervina Dabižinović je dala doprinos u formiranju i realizaciji Ženskog suda za bivšu Jugoslaviju, prvog ženskog suda na tlu Evrope.

Biografija

уреди

Ervina Dabižinović je osnovnu i srednju školu završila u Kotoru, diplomirala 1986. godine na Filozofskom fakultetu u Sarajevu na odseku za psihologiju. Već 1988. godine je zaposlena u Specijalnoj bolnici za psihijatriju u Dobroti.  U periodu od 1999. do 2004. godine, prelazi na radno mesto u Institutu "dr Simo Milošević“.

Od 1996. godine paralelno je aktivna i kao stručnjakinja i kao građanka u mirovnoj grupi Anima, a od 2006. godine je i stalno zaposlena u Centru za žensko i mirovno obrazovanje.[6]

Na master studijama programa Rod i kultura na Političkim naukama Univerziteta u Beogradu, sa radom pod naslovom "Politike reprezentacije ženskog tijela u kulturi Crne Gore“ stekla je zvanje master komunikologije, 2012. godine.[7]

Doktorsku disertaciju pod naslovom "Diskursi o ženama Boke Kotorske od 1815-2015. godine" odbranila je 2018. godine na Rodnim studijama Univerziteta u Novom Sadu.[8][9]

Društveni angažman

уреди

Tokom 1996. godine Ervina Dabižinović se priključila mirovnoj grupi Anima, gde učestvuje u svim njenim programima; mirovnom programu, ženskom programu koji uključuje časopis Žinec kao i informativno-dokumentacioni centar INDOK i program ženskih studija, potom i sam psiho-socijalni program.[10]

Okrentuost mirovne grupe ka edukaciji i značaju edukacije i širenju znanja Ervina Dabižinović je ilustrovala sledećim rečima: "Moje najveće otkrovenje je kad sam shvatila da ništa nije vječno u smislu znanja, da je to nešto što se do te mjere mijenja i da mora da se mijenja Ja sam kroz psihološko obrazovanje učila o LGBT populaciji kao o (a većina mojih kolega tako i danas misli) određenim vrstama disfunkcija, poremećajima. Ja sam tu, čini mi se, doživjela najveći stepen suočavanja. To kada dovodiš sopstveno znanje u pitanje je, možda, najveća borba, ali se i to desi“.[11]

Bibliografija

уреди
  • Dabižinović, Ervina (2016), “Elektronski muzej žena Crne Gore”, U: Pralica, Dejan, Šinković Norbert (ur) (2016).Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene br. 6, Odseka za medijske studije; Filozofski fakultet Novi Sad, 50-60.
  • Dabižinović, Ervina (2015) Žene u Skupštini  Crne Gore od 2006-2012”,Sociološka luča - časopis za sociologiju, socijalnu antropologiju, socijalnu demografiju i socijalnu psihologiju, Nikšić, str. 56-71.
  • Dabizinovic, Ervina (2015) Behind invisibility and silence – new encryption of female contribution to knowledge in Montenegro, http://jespnet.com/journal/index/2243, 85-90.
  • Dabižinović, Ervina (2015) “Novo pisanje ženske istorije” „Žene i naslijeđe- Ka osnivanju muzeja žena u Crnoj Gori“, Podgorica, str 73-83.
  • Dabižinović, Ervina ( 2015) “Predstavljanje žena na Portalu Javnog servisa”- U: Pralica, Dejan, Šinković Norbert (ur), Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene br. 5, Odseka za medijske studije; Filozofski fakultet Novi Sad, 45-57.
  • Dabižinović, Ervina (2015) “Diksurs analiza medijskog teksta: naslovnice u tabloidu Informer u Crnoj Gori: primer medijskog linča aktivistkinje građanske inicijative” U Kultura i etika u medijima” Dijana Subotički Miletić (ur), Biblioteka Matice srpska Novi Sad, 63-82.
  • Dabižinović, Ervina (2014)”Medijsko lice 8 mara 2014 u Crnoj Gori”- U U: Valić, Nedeljković, Dubravka, Pralica, Dejan (ur) (2014) Digitalne medijske tehnologije i društveno-obrazovne promene br. 4, Odseka za medijske studije; Filozofski fakultet Novi Sad, 83-93.

Reference

уреди
  1. ^ „Jugoslovenski pacifizam devedesetih”. historiografija.ba. Приступљено 2023-12-13. 
  2. ^ ur. Stevanović, Prelić, Krastanović. „Naučnice u društvu” (PDF). 
  3. ^ „Penderkom, krstom, polumjesecom, potpuno je svejedno”. vijesti.me (на језику: српски). Приступљено 2023-12-13. 
  4. ^ online, Monitor (2022-05-20). „ERVINA DABIŽINOVIĆ, PSIHOLOŠKINJA: Čerečenje leša javne uprave i institucija” (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-12-13. 
  5. ^ Aktuelno (2023-02-06). „Anima: Novo viđenje zajedništva i pristup problemima politike svakodnevnice”. Aktuelno (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-12-13. 
  6. ^ „Jugoslovenski pacifizam devedesetih”. historiografija.ba. Приступљено 2023-12-13. 
  7. ^ „Beleške o autorima/Podatki o avtorjih” (PDF). 
  8. ^ „ŽENE BOKE KOTORSKE OD 1815. -2015. ERVINE DABIŽINOVIĆ”. Radio Kotor (на језику: енглески). Приступљено 2023-12-13. 
  9. ^ Dabižinović, Ervina (2018-02-07). „"Diskursi o ženama Boke Kotorske: rodni identiteti (1815-2015)"”. Универзитет у Новом Саду. 
  10. ^ „O Animi”. www.animakotor.org. Приступљено 2023-12-13. 
  11. ^ Domović Bulić, Senka. „Ženske stvari, Women Matters” (PDF). 

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Ervina_Dabižinović&oldid=27542583”