Силицијум-диоксид
Силицијум-диоксид (SiO2), песак, је бела прашкаста материја и јавља се у три алотропске модификације: кварц, тридимит и кристобалит. Свака од ове три модификације састоји се од још две (α и β).
| |
| Називи | |
|---|---|
| Други називи | |
| Идентификација | |
| ECHA InfoCard | 100.028.678 |
| Е-бројеви | E551 (регулатор киселости, ...) |
| MeSH | Silicon+dioxide |
| Својства | |
| SiO2 | |
| Моларна маса | 60,1 |
| Агрегатно стање | бела прашкаста чврста супстанца (када је чиста) |
| Густина | 2,2 g/cm³ |
| Тачка топљења | 1650 (±75) °C |
| Тачка кључања | 2230 °C |
| 0.012 g у 100mL | |
| Структура | |
| Облик молекула (орбитале и хибридизација) | тетраедар |
| Опасности | |
| R-ознаке | R42 R43 R49 |
| S-ознаке | S22 S36 S37 S45 S53 |
| NFPA 704 | |
| Тачка паљења | није запаљив |
| Сродна једињења | |
Други анјони
|
Силицијум-сулфид |
Други катјони
|
Угљен-диоксид Германијум-диоксид Клај(IV)-оксид Олово(IV)-оксид |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°C [77°F], 100 kPa). | |
| Референце инфокутије | |
Силицијум-диоксид је још познат под именима:
- Силицијум (IV) оксид
- Кварц
- Кремен
Моларна маса Силицијум-диоксида је 60,1 g/mol, густина 2.2 g/cm3, тачка топљења 1650 (±75) °C, тачка кључања 2230 °C и растворљивост 0.012 g у 100 g. CAS регистарски број му је 7631-86-9.
Хемијске особине
уредиСилицијум-диоксид је је доста инертан, не реагује са киселинама, осим са флуороводоничном (HF). Топи се у алкалним хидроксидима, базама и прелази у растворљиве силикате:
- SiO2 + 2 NaOH → Na2SiO3 + H2O
Киселина која одговара силицијум-диоксиду назива се ортосиликатна киселина али се не може добити растварањем у води, већ хидролизом силицијум тетрахлорида:
- SiCl4 + 4 H2O → H2SiO4 + 4 H+ + 4 Cl-
Ова киселина је у мономолекуларном облику и стабилна је на pH вредности од 3,2. На нижим или вишим pH вредностима почиње да се полимеризује.
Соли силикатних киселина се називају силикати. Алкални силикати су растворљиви у води. Полимеризована силикатна киселина прелази у гел, чијим сушењем настаје силикагел.
Употреба
уредиСилицијум-диоксид је једна од основних компоненти за производњу стакла. Важну групу минерала чине силикатни минерали. Заменом OH-група у силикатној киселини органским радикалима, могуће је контролисати реакцију кондензације, при чему настају полимерни спојеви чије су структуре сличне кетонима R2C=O, па се називају силикокетони или силикони.
