Dikamba (3,6-dihloro-2-metoksibenzojeva kiselina) je herbicid širokog spektra. Prodajna imena formulacija ovog herbicida su Banvel, Diablo, Oracle i Vanquish. Ovo hemijsko jedinjenje je organohlorid i derivat benzojeve kiseline.

Dikamba
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.016.033
KEGG[1]
UNII
  • COc1c(Cl)ccc(Cl)c1C(=O)O
Svojstva
C8H6Cl2O3
Molarna masa 221,037
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Upotreba herbicida

уреди

Dikamba kontroliše godišnje i višegodišnje rožaste korove u žitaricama i visinskim usevima, i koristi se za kontrolu žbunja i paprati na pašnjacima, kao i mahuna i kaktusa. On ubija širokolistne korove pre i nakon nicanja. U kombinaciji sa fenoksi herbicidima ili sa drugim herbicidima, dikamba se koristi na pašnjacima i površinama koji nisu pod usevima (duž ograda, puteva, i na pustarama) za kontrolu korova. Dikamba je toksična za četinarske vrste, ali je generalno manje toksična za trave.[4]

Dikamba funkcioniše putem ubrzavanja biljnog rasta.[4] Pri dovoljnim koncentracijama, biljka preraste svoje hranljive materijale i umire.[5]

Dikamba je organsko jedinjenje, koje sadrži 8 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 221,037 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 2
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 2,8
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -3,1
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 46,5

Reference

уреди
  1. ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  3. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ а б Arnold P. Appleby, Franz Müller, Serge Carpy "Weed Control" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry 2002, . Weinheim: Wiley-VCH. doi:10.1002/14356007.a28_165.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  5. ^ Forest & Grassland Health, Retrieved 17 November 2016
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди