Колуго
Колуго или летећи лемур (лат. Cynocephalidae)[1][2] је породица сисара која укључује два рода и две живуће врсте. Обе врсте насељавају Југоисточну Азију и живот проводе на дрвећу. Њихови најближи еволуциони рођаци су примати. Постоје само две живе врсте колуга: Сундски летећи лемур (Galeopterus variegatus) и филипински летећи лемур (Cynocephalus volans).
| Колуго | |
|---|---|
,_Central_Catchment_Area,_Singapore_-_20060618.jpg)
| |
| Сундски колуго (Galeopterus variegatus) | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | Dermoptera Illiger, 1811
|
| Породица: | Cynocephalidae Simpson, 1945
|
| Типски род | |
| Cynocephalus Boddaert, 1768
| |
| Родови | |
| |
| Ареали два живућа рода колуга | |
| Синоними | |
| |
Упркос томе што их зову „летећи лемури“, колузи не лете и нису лемури, иако су у сродству. Уместо тога, они једре док скачу међу дрвећем. Они су најспособнији једриличари од свих сисара који једре. Мембрана прекривена крзном, названа патагијум, повезује се са лицем, шапама и репом. Ово им омогућава да клизе у ваздуху на удаљености до 200 m (660 ft) између дрвећа.[3] Познати су и као кобези.
Карактеристике
уредиКолуго је сисар који живот проводи у крошњама дрвећа. Достиже дужину од 35 до 40 cm и тежину од 1 до 2 kg.[4] Релативно је лаке грађе, има дуге витке предње и задње удове, док му је реп средње дужине. Глава је мала, уши су мале и округласте, очи велике и постављене на предњем делу главе, захваљујући чему има одличан бинокуларни вид.
Колуго вешто језди између крошњи дрвећа и може да пређе растојање између две крошње од до 70 m скоро без губитка висине.[5]
За колуга се некада веровало да је близак сродник слепог миша. Данас се, међутим, верује да је најближи живи сродника примата.[6] Колуго је у неким радовима називан летећа веверица,[7] али га не треба мешати са правим летећим веверицама које чине део породице веверица.
Ова необична животиња „ближа” је слепом мишу него веверици, на коју много личи. Колуго[8] живи по дрвећу у Индонезији и на острвима у Тихом океану. Храни се искључиво инсектима. Колуго[8] је велики као мачка, са сивим и мрким крзном. Научно име му је галеопитека. Он спада у тзв. дермоптере, што значи да има кожасту опну (као слепи миш), која му служи уместо „крила”. У ствари, галеопитека не лети, већ скаче са високих стабала, служећи се кожастом опном као падобраном. Свој пад усмерава по жељи, а на тло се спушта меко као широки суви лист. Падобранци који посебно увежбавају скок са задршком, користе за усмеравање пада технику летеће веверице. Галеопитека је ноћна животиња.
Кретање
уредиКолузи су вешти једриличари и могу да путују чак 70 m (230 ft) од једног дрвета до другог без знатног губитка висине,[9] при чему је једна јединка малајског колога (Galeopterus variegatus) прешла око 150 m (490 ft) у једном једрењу.[10]
Од свих сисара који једре, колузи имају најсавршенију адаптацију за лет. Они имају велику кожну мембрану која се протеже између њихових упарених удова и даје им могућност да једре на значајним удаљеностима између дрвећа. Ова клизна мембрана, или патагијум, протеже се од лопатица до предњих шапа, од врха крајњих задњих прстију до врха предњих прстију, и од задњих ногу до врха репа.[11] Простори између прстију на рукама и ногама колуга су покривени. Као резултат тога, некада се сматрало да су колузи блиски рођаци слепих мишева. Данас се, на основу генетских података, сматра да су ближе сродници примата.[6]
Колузи су невешти пењачи; недостају им супротстављени палци.[12] Они напредују уз дрвеће у низу спорих скокова, хватајући се за кору својим малим, оштрим канџама. Већи део дана проводе одмарајући се. Ноћу, колузи проводе већину свог времена на дрвећу тражећи храну, а клизање се користи или за проналажење другог дрвета за исхрану или за проналажење могућих партнера и заштиту територије.[13]
Понашање и исхрана
уредиКолузи су стидљиве, ноћне, усамљене животиње које обитавају у тропским шумама југоисточне Азије. Сходно томе, врло мало се зна о њиховом понашању. Они су биљоједи су и једу лишће, изданке, цвеће, сок и воће. Они имају добро развијен стомак и дуга црева способна да извлаче хранљиве материје из листова и другог влакнастог материјала. Колузи су еволуирали у ноћне врсте, заједно са способношћу да добро виде током ноћи.[14]
Животни циклус
уредиИако су плацентни сисари, колузи одгајају своје младе на начин сличан торбарима. Новорођени колузи су недовољно развијени и теже само 35 g (1,2 oz).[15] Првих шест месеци живота проводе држећи се за мајчин стомак. Мајка колуга савија реп и обавија своје потомство у топлу, сигурну, квазиторбу ради заштите и транспорта. Млади не достижу зрелост док не прође две до три године.[11] У заточеништву живе до 15 година, али њихов животни век у дивљини није познат.[16]
Статус
уредиОбе врсте су угрожене уништавањем станишта, а IUCN је једном класификовао филипинског летећег лемур као рањиву врсту. IUCN је 1996. године прогласио ову врсту рањивом због уништавања низијских шума и лова. Године 2008, статус је промењен у категорију најмање забринутости, али се и даље суочава са истим претњама. Поред текућег крчења станишта прашуме, лови се због меса и крзна. Такође је омиљени плен за критично угроженог филипинског орла; неке студије сугеришу да колузи чини 90% орловске исхране.[17]
Класификација и еволуција
уреди- Ред Dermoptera
- Породица Cynocephalidae
- Род Cynocephalus
- Филипински колуго
(Cynocephalus volans)
- Филипински колуго
- Род Galeopterus
- Сундски колуго
(Galeopterus variegatus)
- Сундски колуго
- Род Dermotherium †
- Род Cynocephalus
- Породица Cynocephalidae
Сматра се да су изумрле породице Mixodectidae и Plagiomenidae вероватно фосили Dermoptera. Мада је за друге палеогенске сисаре тврђено да су сродни са дермоптерама, докази о постојању тих веза нису потпуно поуздани и многи фосили се више не интерпретирају као клизни сисари.[18] Тренутно је фосилни запис потврђених дермоптера ограничен на две врсте из еоценског и олигоценског циноцефалидног рода Dermotherium.[19]
Недавним молекуларно филогенетичким студијама је демонстрирано да колуго припада клади Primatomorpha, која је у оквиру кладе Euarchontoglires. За тупаје (ред Scandentia) је утврђено да су сродни клади Glires (двозупци и глодари), са којом чине једну неименовану кладу, која је сестринска клади Primatomorpha.[20][21]
| Euarchontoglires |
| ||||||||||||||||||||||||||||||
Синоними
уредиСиноними научног имена породице Cynocephalidae су Colugidae, Galeopithecidae и Galeopteridae.
Синоними научног имена рода Cynocephalus су Colugo, Dermopterus, Galeolemur, Galeopithecus, Galeopus и Pleuropterus.
Референце
уреди- ^ „Colugo”. Lexico UK English Dictionary. Oxford University Press. Архивирано из оригинала 14. 2. 2021. г.
- ^ „Colugo”. Merriam-Webster Dictionary. Приступљено 2016-01-21.
- ^ Stanton, Kristen M. (10. 11. 2020). „Colugo Facts (Flying Lemur Mysteries Revealed)”. UniGuide.
- ^ Lim, Norman (2007). Colugo: The flying lemur of South-East Asia.
- ^ Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale.
- ^ а б Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007). „Molecular and genomic data identify that their closest living relative non-colugo relatives are primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555.
- ^ Симона и Жорж Монлаи, „Летећа веверица” - галеопитека, Дечје свезнање 3, Реци где је, 1973
- ^ а б Напомена: Овде назван летећа веверица („Летећа веверица”, Дечје свезнање 3, Реци где је, 1973)
- ^ Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale
. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1996-8.
- ^ Byrnes, G.; Lim, N.T.; Spence, A.J. (2008). „Take-off and landing kinetics of a free-ranging gliding mammal, the Malayan colugo (Galeopterus variegatus).”. Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences. 275 (1638): 1007—13. PMC 2600906
. PMID 18252673. doi:10.1098/rspb.2007.1684.
- ^ а б MacKinnon, Kathy (1984). Macdonald, D., ур. The Encyclopedia of Mammals . New York: Facts on File. стр. 446–447. ISBN 978-0-87196-871-5.
- ^ Piotrowski, Jan (2015-05-15). „Zoologger: The clumsy tree-dweller transforms into a gliding ace”. New Scientist. Приступљено 2021-11-23.
- ^ Spence, Andrew J.; Yeong, Charlene; Lim, Norman T.-L.; Byrnes, Greg (2011-04-15). „Sex differences in the locomotor ecology of a gliding mammal, the Malayan colugo (Galeopterus variegatus)”. Journal of Mammalogy (на језику: енглески). 92 (2): 444—451. ISSN 0022-2372. S2CID 84539846. doi:10.1644/10-MAMM-A-048.1.
- ^ Moritz, Gillian L.; Lim, Norman T.-L.; Neitz, Maureen; Peichl, Leo; Dominy, Nathaniel J. (2013). „Expression and Evolution of Short Wavelength Sensitive Opsins in Colugos: A Nocturnal Lineage That Informs Debate on Primate Origins”. Evolutionary Biology. 40 (4): 542—553. PMC 3832777 . PMID 24293738. doi:10.1007/s11692-013-9230-y.
- ^ Macdonald, David W., ур. (2006). The Encyclopedia of Mammals. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920608-7.
- ^ Amsel, Sheri. „Colugo”. Exploring Nature Educational Resource. Приступљено 2018-12-23.
- ^ Chandler, David; Couzens, Dominic (2008). 100 Birds to See Before You Die. London: Carleton Books. стр. 171. ISBN 978-1-84442-019-3.
- ^ The first dentally associated skeleton of Plagiomenidae (Mammalia, ?Dermoptera) from the late Paleocene of Wyoming. Society of Vertebrate Paleontology 71st Annual Meeting. Las Vegas, NV. новембар 2011. doi:10.13140/2.1.1302.4322.
- ^ Marivaux, L.; Bocat, L.; Chaimanee, Y.; Jaeger, J.-J.; Marandat, B.; Srisuk, P.; Tafforeau, P.; Yamee, C.; J.-L. Welcomme (2006). „Cynocephalid dermopterans from the Palaeogene of South Asia (Thailand, Myanmar and Pakistan): Systematic, evolutionary and palaeobiogeographic implications”. Zoologica Scripta. 35 (4): 395—420. S2CID 86572864. doi:10.1111/j.1463-6409.2006.00235.x. Непознати параметар
|name-list-style=игнорисан (помоћ) - ^ Meredith, Robert W.; Janečka, Jan E.; Gatesy, John; Ryder, Oliver A.; Fisher, Colleen A.; Teeling, Emma C.; Goodbla, Alisha; Eizirik, Eduardo; Simão, Taiz L. L. (28. 10. 2011). „Impacts of the cretaceous terrestrial revolution and KPg extinction on mammal diversification”. Science. 334 (6055): 521—524. Bibcode:2011Sci...334..521M. ISSN 0036-8075. PMID 21940861. S2CID 38120449. doi:10.1126/science.1211028.
- ^ Zhou, Xuming; Sun, Fengming; Xu, Shixia; Yang, Guang; Li, Ming (1. 3. 2015). „The position of tree shrews in the mammalian tree: Comparing multi-gene analyses with phylogenomic results leaves monophyly of Euarchonta doubtful”. Integrative Zoology (на језику: енглески). 10 (2): 186—198. ISSN 1749-4877. PMID 25311886. doi:10.1111/1749-4877.12116.
Литература
уреди- Lim, Norman (2007). Colugo: The flying lemur of South-East Asia. Singapore: Draco Publishing and Distribution Pte Ltd.
- Dawkins, Richard (2004). The Ancestor's Tale. Phoenix. ISBN 978-0-7538-1996-8.
- Монлаи, Симона; Монлаи, Жорж (1973). "Летећа веверица" - галеопитека. Дечје свезнање 3, Реци где је.
- Janecka, Jan E.; Miller, Webb; Pringle, Thomas H.; Wiens, Frank; Zitzmann, Annette; Helgen, Kristofer M.; Springer, Mark S.; Murphy, William J. (2007). „Molecular and Genomic Data Identify the Closest Living Relative of Primates”. Science. 318 (5851): 792—794. Bibcode:2007Sci...318..792J. PMID 17975064. S2CID 12251814. doi:10.1126/science.1147555.
- Bertram, J. E. A.; Ruina, A.; Cannon, C. E.; Chang, Y. H.; Coleman, M. J. (1999). „A point-mass model of gibbon locomotion” (PDF). J. Exp. Biol. 202 (Pt 19): 2609—2617. PMID 10482720. doi:10.1242/jeb.202.19.2609. Архивирано из оригинала (PDF) 2016-03-04. г. Приступљено 2010-12-31.
- Cartmill, M. (1974). Pads and claws in arboreal locomotion. In Primate Locomotion, (ed. F. A. J. Jenkins), pp. 45–83. New York: Academic Press.
- Jayne, B. C.; Riley, M. A. (2007). „Scaling of the axial morphology and gap-bridging ability of the brown tree snake (Boiga irregularis)” (PDF). J. Exp. Biol. 210 (7): 1148—1160. PMID 17371914. S2CID 2671049. doi:10.1242/jeb.002493 .
- Lammers, A.; Biknevicius, A. R. (2004). „The biodynamics of arboreal locomotion: the effects of substrate diameter on locomotor kinetics in the gray short-tailed opossum (Monodelphis domestica)”. J. Exp. Biol. 207 (24): 4325—4336. PMID 15531652. S2CID 24341872. doi:10.1242/jeb.01231 .
- Lammers, A. R. (2000). „The effects of incline and branch diameter on the kinematics of arboreal locomotion”. Am. Zool. 40: 1094.
- Socha, J. J. (2002). „Gliding flight in the paradise tree snake” (PDF). Nature. 418 (6898): 603—604. PMID 12167849. S2CID 4424131. doi:10.1038/418603a. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-07-18. г.
