Википедија

Daurska lasta

Daurska lasta (лат. Cecropis daurica) mala je ptica pevačica pripadnik familije lasta. Gnezdi se u planinskim predelima submediteranske i mediteranske zone južne Evrope i Azije od Portugalije i Španije pa sve do Japana, Indije, Šri Lanke i tropske Afrike. Indijske i Afričke populacije su stanarice, dok ptice iz Evrope i Azije migriraju. Zimu provode u Africi ili Indiji i retko se mogu sresti na Uskršnjem ostrvu i severnoj Australiji. Daurske laste su po habitusu i obojenosti jako slične ostalim predstavnicima insektivornih ptica sa sličnim ekološkim zahtevima kao što su srodne vrste lasta ili nesrodni predstavnici familije čiopa (Apodiformes).

Daurska lasta
Cecropis daurica
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Životinje
Tip:
Hordati
Klasa:
Ptice
Red:
Ptice pevačice
Porodica:
Laste
Rod:
Cecropis
Vrsta:
C. daurica
Binomno ime
Cecropis daurica
(Laxmann, 1769)
Sinonimi

Hirundo daurica

Daurska lasta jako podseća po obojenosti na seosku lastu (Hirundo rustica) ali ono po čemu se sigurno razlikuje od nje je:

  1. sa gornje strane tela upečatljivo oker obojen trtični deo leđa
  2. sa donje strane tela upečatljiv crno obojeni rep i pokrovna pera repa
  3. na glavi se uočava crno obojena kapa dok je ostatak ovog dela tela obojen oker bojom

Ovo su brze ptice koje svoj plen hvataju u letu i pri izuzetno velikim brzinama. Imaju široka, ali zašiljena krila.

Daurske laste prave „loptasta” gnezda sa tunelskim ulazom u gnezdeći deo gnezda. Gnedo pravi od gromuljica blata ili mulja uvaljanim u vlati trave kojom gnezdo pored nrophodne rigidnosti dobija i elastičnost. Polaže između 3 do 6 jaja bele boje. Najčećše se gnezde na litičastim odsecima u planinskim regionima ali se može takođe sresti i na napuštenim zgradama ili pod mostovima kako gradi gnezda.

Najćešće se ne grupišu u kolonije velike brojnosti, ali se sakupljaju u velika jata van sezone gnežđenja.

Daurska lasta

Taksonomija

уреди

Daursku lastu je formalno opisao finsko-švedski sveštenik, istraživač i prirodnjak Erik Laksman 1769. godine,[2] upotrebljavajući uzorak sa planine Šlanger (Zmeinogorsk) u Rusiji.[3][4] Najčešće se stavlja u okviru roda Cecropis koji je napravio nemački naučnik Fridrih Boje 1826. godine,[5] što svakako može biti tema za diskusiju jer nije toliko različita od pripadnika roda Hirundo,[6]. Pridev vrste daurica potiče od Daurije, planinskog regiona istočno od Bajkalskog jezera u Rusiji. Alternativni rod Hirundo je reč latinskog porekla i označava „laste”.[7] Neki naučnici smatraju da je zapadna afrička lasta podvrsta daurske laste.[8]

Vrsta se smatra kompleksom „supervrste” sa zapadnom afričkom lastom (Hirundo striolata). Širokorasprostranjena populacija pokazuje velike varijacije u habitusu i zato je opisan veliki broj podvrsta. Mnoge od njih su selice sa preklapajućim arealom zimovališta, pa se na takvim mestima ne može vršiti opisivanje podvrsta.

Podvrsta rufula južne Evrope je podvrsta koja se sreće u Srbiji.

Distribucija i stanište

уреди

Gnezde se širom južne Evrope do južnog Sibira i Japana. Ove ptice, zajedno sa populacijom daurske laste iz Maroka zajedno migriraju i provode zimu u Subsaharskoj Africi ili južnoj Aziji.[9]

Ponašanje i ekologija

уреди

Najčešće se sreću iznada livada ili travnatih površina gde love inskete. Ponekad se dešava da koriste slučajne požare i velika stada životinja u pronalasku hrane, jer vatra i kretanje životinja podiže insekte.[10][11]

Gnežđenje

уреди
 
Sakuplja blato za igradnju gnezda (Indija)
 
Jaja daurske laste (Cecropis daurica) - MHNT

Smatra se da je prelaz od „otvorenog - zdelastog”, preko „loptatog bez tunela” do „loptastog sa tunelom” gnezda, predstavlja evolutivni razvoj lasta koje prave gnezda od blata. U Srbiji postoji samo jedna vrsta laste koja ne pravi gnezdo od blata, a to je lasta bregunica (Riparia riparia) koja kopa kanale u lesnim odsecima ili zemljanim nasipima pored neke vodene površine. U izgradnji gnezda daurske laste učestvuju oba partnera. Parenje se odvija unutar gnezda. Pošto takva strategija parenja ne dozvoljava kompeticiju za ženke između mužjaka, to omogućava izgradnju kolonija onakvih koje se sreću kod gradskih lasta (Delichon urbicum) ali se kolonijalnost daurske laste retko kada sreće, budući da vole da grade pojedinačno gnezda.[12]

Status zaštite

уреди

Internacionalna unija za zaštititu prirode (IUCN) je organizacija koja je odgovorna za procenu ugrožavajućih faktora i davanje određenog konzervacionog statusa vrstama. Uzimajući u obtiz različite kriterijume koje koristi IUCN u oceni statusa vrste, daurska lasta sa svojim ogromnim arealom raspostranjenja i populacijom od nekoliko miliona jedinki je svrstana u okviru kategorije LC (least concern - najmanja briga).[13]

Daurska lasta svoj areal rasprostranjenja polako širi ka severu Evrope, kolonizirajući Francusku i Rumuniju u poslednjim dekadama.[9] Veličina evropske populacije je ocenjena između 100.000 do 430.000 jedinki odnosno 300.000 do 1.290.000.[13]

Galerija

уреди

Reference

уреди
  1. ^ BirdLife International (2017). „Cecropis daurica”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ Laxmann, Erik (1769). Kungliga Vetenskaps Academiens Handlingar. 30: 209,plate 7.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Dickinson, Edward C.; Ericson, P. G. P. (2002). „Systematic notes on Asian birds. 32. The type locality of Hirundo daurica Laxmann, 1769”. Zoologische Verhandelingen Leiden. 340: 205—206. ISBN 978-90-73239-84-5. ISSN 0024-1652. 
  4. ^ Prior to the Dickinson paper, the type location had been listed as "the Sung-hua Chiang, Heilungkiang, China near its confluence with the Amur River" as for example in Turner (1989). стр. 201.–204
  5. ^ Boie, Heinrich (1826). Isis. 19.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ) column 971
  6. ^ Turner 1989, стр. 9
  7. ^ Lewis, Charlton T. (1888). A Latin dictionary for schools. Harper & Brothers. ISBN 978-0-19-910204-4. 
  8. ^ „Cecropis domicella - Avibase”. avibase.bsc-eoc.org. Приступљено 5. 5. 2017. 
  9. ^ а б Turner 1989, стр. 201.–204
  10. ^ Ali, S.; Ripley, S. D. (1986). Handbook of the birds of India and Pakistan. 5 (2nd изд.). Oxford University Press. стр. 66—72. 
  11. ^ Phillips, W. W. A. (1953). „A grass-fire association of the Ceylon Swallow Hirundo daurica hyperythra”. Ibis. 95 (1): 142. doi:10.1111/j.1474-919x.1953.tb00674.x. 
  12. ^ Winkler, David W.; Sheldon, Frederick H. (1993). „Evolution of nest construction in swallows (Hirundinidae): a molecular phylogenetic perspective” (PDF). Proceedings of the National Academy of Sciences USA. 90 (12): 5705—5707. PMC 46790  . PMID 8516319. doi:10.1073/pnas.90.12.5705. Приступљено 24. 11. 2014. 
  13. ^ а б „Red-rumped Swallow Hirundo daurica BirdLife species factsheet”. BirdLife International.  Retrieved 3 January 2010

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Daurska_lasta&oldid=28519471”