Данил Хармс
Данил Хармс (рус. Даниил Хармс; Санкт Петербург, 30. децембар 1905 — Лењинград, 2. фебруар 1942) био је сатиричар ране совјетске ере, користио је надреалистички и апсурдни стил.[1] Писао је поезију и прозу, а бавио се и драматургијом. Рођен је као Данил Иванович Јувачов (рус. Даниил Иванович Ювачёв), а псеудоним Хармс је смислио у средњој школи.[2] Користио је и бројне псеудониме Хормс, Чармс, Дандан, Шардам итд. Његово стваралаштво било је инспирисано делима Велимира Хлебњикова, Алексеја Кручониха, Александра Туфанова, Казимира Малевича. Био је члан уметничке групе ОБЕРИУ.
| Данил Хармс | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Данил Иванович Јувачов |
| Надимак | Данил Хормс, Данил Чармс, Данил Шардам |
| Датум рођења | 30. децембар 1905. |
| Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
| Датум смрти | 2. фебруар 1942. (36 год.) |
| Место смрти | Лењинград, Совјетски Савез |
| Занимање | књижевник, сатиричар |
| Књижевни рад | |
| Период | надреализам |
Хармс није стекао велику славу и већина његових дела је издата у тајности као самиздат. Осуђен је због антисовјетског деловања и провео је годину дана у затвору у Курску. Током опсаде Лењинграда 1941. године ухапшен је по други пут због исказивања дефетизма. Умро је од глади у затвору 2. фебруара 1942. године.[3]
Објављена дела
уреди- Нуле и ништице (1987)
- Архимедова када (1994)
- Нула и ништа (1996)
- Где сте ви, Пушкине? (1997)
- Случајеви и још понешто (2000)
- Апсурдне приче (2012)
- Сто случајева (2016)
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Daniil Harms: biografija, kreativna staza”. bs.birmiss.com. Приступљено 2023-01-25.
- ^ „Danil Harms | Laguna”. www.laguna.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-01-25.
- ^ „Harms, Danil Ivanovič - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2024-01-19.
Спољашње везе
уреди- Биографија, изабране приче, на енглеском
- Изабране приче на енглеском
- Изабране приче, песме, писма, биографија и друге информације на руском (нешто информација и на енглеском)
 | Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
