Cynohyaenodon

izumrli rod placentalni sisara

Cynohyaenodon (Кинохијаенодон — „псолики Хијаенодон”) је изумрли парафилетски род плаценталних сисара из изумрле породице Hyaenodontidae, који је у периоду од раног до средњег еоцена настањивао подручје Европе.[4][5][6]

 Cynohyaenodon 
(парафилетски род)
Временски распон: 50.8–37.8 Ma
рани до средњи еоцен
илустрација лобање врсте
Cynohyaenodon cayluxi
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Hyaenodonta
Натпородица: Hyaenodontoidea
Породица: Hyaenodontidae
Род: Cynohyaenodon
Filhol, 1873
Типска врста
Cynohyaenodon cayluxi
Filhol, 1873
Врсте
  • Cynohyaenodon cayluxi
  • Cynohyaenodon lautricensis
  • Cynohyaenodon ruetimeyeri
  • Cynohyaenodon smithae
  • Cynohyaenodon trux
Синоними
синоними рода:
  • Pseudosinopa (Depéret, 1917)[1]
синоними врсте:
  • C. cayluxi:
    • Proviverra cayluri (Gaudry, 1878)[2]
    • Proviverra cayluxi (Gaudry, 1878)
    • Stypolophus cayluxi (Cope, 1880)[3]
  • C. lautricensis:
    • Quercitherium lautricensis (Lange-Badré, 1978)
  • C. ruetimeyeri:
    • Pseudosinopa ruetimeyeri (Depéret, 1917)
илустрација пресјека лобање и мозга врсте Cynohyaenodon cayluxi

Етимологија назива

уреди
Род: Поријекло назива од: Значење назива:
Cynohyaenodon
  • старогрчке ријечи кион (стгрч. κύων), која значи пас
  • и изумрлог рода сисара Hyaenodon
псолики Хијаенодон[7]
Врсте: Поријекло назива од: Значење назива:
C. cayluxi
  • рода Cynohyaenodon
  • и француског града Келиса
Кинохијаенодон из Келиса
C. lautricensis Кинохијаенодон из Лаутрека
C. ruetimeyeri
  • рода Cynohyaenodon
  • и презимена швајцарског палеонтолога Карла Лудвига Рунтермајера
рунтермајеров Кинохијаенодон
C. smithae
  • рода Cynohyaenodon
  • и презимена америчке пјевачице, пјесникиње и визуелне уметнице Патрише Ли Смит
смитин Кинохијаенодон
C. trux
  • рода Cynohyaenodon
  • и латинске ријечи трукс (лат. trux), која значи дивље
дивљи Кинохијаенодон

Опис

уреди

Врста Cynohyaenodon cayluxi је тежила од 1,73 до 2,514 kg,[8][9] Cynohyaenodon lautricensis око 3 kg, Cynohyaenodon ruetimeyeri око 1,89 kg, Cynohyaenodon smithae око 310 g[10], а Cynohyaenodon trux око 1,17 kg.[11] Запремина мозга у лобањи код врсте Cynohyaenodon cayluxi је износила 12 cm3.[8][9][12]

Понашање и палеоекологија

уреди

Врсте из парафилетског рода Cynohyaenodon су биле мали копнени предатори који су се хранили са малим плијеном (глодарима, гуштерима и инсектима).

Систематика

уреди

Класификација

уреди
Род:  Cynohyaenodon (парафилетски род) (Filhol, 1873)
Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
C. cayluxi (Filhol, 1873)[13]   Француска (Окситанија) 40,0 до 37,5 мил. год.
C. lautricensis (Lange-Badré, 1978)[14]   Француска (Окситанија) 40,0 до 37,8 мил. год.
C. ruetimeyeri (Van Valen, 1965)[15]   Швајцарска (кантон Базел-провинција)[16] 43,5 до 41,2 мил. год.
C. smithae (Solé, 2021)[10]   Француска (О де Франс) 50,8 до 47,8 мил. год.
C. trux (Van Valen, 1965)   Швајцарска (кантон Базел-провинција) 46,3 до 41,2 мил. год.

Филогенија

уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе парафилетског рода Cynohyaenodon.[17][18][11][10][19]

 †Hyaenodontoidea 

Proviverridae

 †Hyaenodontidae 

Paracynohyaenodon

Quercytherium

Cynohyaenodon lautricensis

Cynohyaenodon cayluxi

Cynohyaenodon ruetimeyeri

Cynohyaenodon trux

 †Cynohyaenodon 

Cynohyaenodon smithae

Boritia

 ? 

Protoproviverra

 ? 

Praecodens

Leonhardtina

Preregidens

Cartierodon

Prodissopsalis

 ? 

Paenoxyaenoides

Eurotherium theriodis

Eurotherium mapplethorpei

 †Eurotherium 

Eurotherium matthesi

Alienetherium

Matthodon

Hyaenodontinae

 ? 

Neosinopa

Oxyaenoidinae

 †Cynohyaenodon/Quercytherium група 
 †Leonhardtina група 
 †Eurotherium група 
 †Matthodon група 
 †Oxyaenoides група 

Временска распрострањеност парафилетског рода Cynohyaenodon унутар породице Hyaenodontidae

уреди
PraecodensNeosinopaHyaenodontinaeOxyaenoidesMatthodonPaenoxyaenoidesEurotheriumCartierodonProdissopsalisAlienetheriumEurotheriumEurotheriumLeonhardtinaPreregidensQuercytheriumParacynohyaenodonProtoproviverraBoritiaФанерозоикКенозоикНеогенПалеогенМиоценОлигоценЕоценПалеоценSerravallianLanghianBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonianLutetianYpresian

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Depéret C. (1917.) "Monographie de la faune de mammiféres fossiles du Ludien inférieur d'Euget-les-Bains (Gard)." Ann. Univ. Lyon (N. S.), Div. 1, 40, 1-288.
  2. ^ Gaudry A. (1878.) "Les enchainements du monde animal dans les temps géologiques." Mammiféres tertiaires. Paris. 293 p., 312 fig.
  3. ^ E. D. Cope (1880.) "On the genera of the Creodonta." Proceedings of the American Philosophical Society 19:76-82
  4. ^ McKenna, Malcolm C.; Bell, Susan K. (1997). Classification of Mammals Above the Species Level. New York: Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11012-9. Приступљено 16. 3. 2015. 
  5. ^ Floréal Solé; Jocelyn Falconnet; Laurent Yves (2014). „New proviverrines (Hyaenodontida) from the early Eocene of Europe; phylogeny and ecological evolution of the Proviverrinae”. Zoological Journal of the Linnean Society. 171 (4): 878—917. doi:10.1111/zoj.12155. 
  6. ^ Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „A large hyaenodont from the Lutetian of Switzerland expands the body mass range of the European mammalian predators during the Eocene”. Acta Palaeontologica Polonica. 64 (2): 275—290. doi:10.4202/app.00581.2018 . 
  7. ^ Palmer, Theodore Sherman (1904). Index Generum Mammalium: A List of the Genera and Families of Mammals (на језику: енглески). U.S. Government Printing Office. 
  8. ^ а б Morgane Dubied; Floréal Solé; Bastien Mennecart (2019). „The cranium of Provierra typica (Mammalia, Hyaenodonta) and its impact on hyaenodont phylogeny and endocranial evolution”. Palaeontology. 62 (6): 983—1001. doi:10.1111/pala.12437. 
  9. ^ а б Dubied, M.; Solé, F.; Mennecart, B. (2021). „Endocranium and ecology of Eurotherium theriodis, a European hyaenodont mammal from the Lutetian”. Acta Palaeontologica Polonica. 66 (3). doi:10.4202/app.00771.2020 . 
  10. ^ а б в Solé, F.; Morlo, M.; Schaal, T.; Lehmann, T. (2021). „New hyaenodonts (Mammalia) from the late Ypresian locality of Prémontré (France) support a radiation of the hyaenodonts in Europe already at the end of the early Eocene”. Geobios. 66-67: 119—141. doi:10.1016/j.geobios.2021.02.004. 
  11. ^ а б Floréal Solé; Bernard Marandat; Fabrice Lihoreau (2020). „The hyaenodonts (Mammalia) from the French locality of Aumelas (Hérault), with possible new representatives from the late Ypresian”. Geodiversitas. 42 (13): 185—214. doi:10.5252/geodiversitas2020v42a13. 
  12. ^ Flink, T.; Werdelin, L. (2022). „Digital endocasts from two late Eocene carnivores shed light on the evolution of the brain at the origin of Carnivora”. Papers in Palaeontology. 8 (2): e1422. doi:10.1002/spp2.1422. 
  13. ^ Filhol, H. (1873.) "Sur les Vertébrés fossiles trouvés dans les dépôts de phosphate de chaux du Quercy." Bull. Soc. Pholomath. Paris (6) 10, 85-89.
  14. ^ Lange-Badré, B. (1978.) "Cynohyaenodon lautricensis nov. sp. (Creodonta, Mammalia) et les Cynohyaenodon européens." Bull. Soc. Hist. Nat. Toulouse, 114: 472-483
  15. ^ Van Valen, Leigh (1965). „Some European Proviverrini (Mammalia, Deltatheridia)” (PDF). Palaeontology. 8: 638–665. 
  16. ^ L. Costeur and M. Schneider (2011.) "Catalogue of the Eocene mammal types of the Natural History Museum Basel." Carnets de Géologie - Notebooks on Geology
  17. ^ Borths, Matthew R.; Stevens, Nancy J. (2017). „Deciduous dentition and dental eruption of Hyainailouroidea (Hyaenodonta, "Creodonta," Placentalia, Mammalia)”. Palaeontologia Electronica. 20 (3): 55A. doi:10.26879/776 . 
  18. ^ Matthew R. Borths; Nancy J. Stevens (2019). „Simbakubwa kutokaafrika, gen. et sp. nov. (Hyainailourinae, Hyaenodonta, 'Creodonta,' Mammalia), a gigantic carnivore from the earliest Miocene of Kenya”. Journal of Vertebrate Paleontology. 39 (1): e1570222. doi:10.1080/02724634.2019.1570222. 
  19. ^ Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Jin, Jian-Hua (2023). „A new hypercarnivorous hyaenodont from the Eocene of South China”. Frontiers in Ecology and Evolution. 11. ISSN 2296-701X. doi:10.3389/fevo.2023.1076819/full. 

Литература

уреди