Корнет (инструмент)
Корнет је лимени дувачки инструмент.[1][2] Сличан је труби од које је нешто мањи и има слабији звук. Звучно је покретљив па се на њему могу изводити разне бравуре.
 A B♭ корнет | |
| Класификација | |
|---|---|
| Хорнобестел-Закс систем | 423.232 |
| Развијен | Рани 19. век |
| Опсег | |
 | |
| Сродни инструменти | |
Историја
уредиКорнет је настао од постхорна, применом ротационих вентила на њега 1820-их у Француској.[3] Међутим, до 1830-их, париски произвођачи су користили клипне вентиле.[4] Корнети су се први пут појавили као засебни инструментални делови у француским композицијама из 19. века.[5]
Овај инструмент није могао бити развијен без побољшања клипних вентила од стране шлеских хорниста Фридриха Блумела и Хајнриха Штолцела, почетком 19. века. Ова два произвођача инструмената су скоро истовремено измислила вентиле, мада је вероватно да је Блумел био проналазач, док је Штолцел развио практичан инструмент.[6] Заједнички им је одобрен патент на период од десет година. Франсоа Перине је 1838. године добио патент за побољшани вентил, који је постао модел за модерне клипне вентиле за месингане инструменте.[7] Први запажени виртуоз био је Жан-Баптист Арбан, који је опширно проучавао корнет и објавио дело La grande méthode complète de cornet à piston et de saxhorn, што се обично назива Арбанов метод, 1864. године.[8] Све до почетка 20. века, труба и корнет су постојали у музичким саставима; симфонијски репертоар често укључује одвојене делове за трубу и корнет. Како је неколико произвођача инструмената побољшало оба инструмента, они су почели да изгледају и звуче сличније. Корнет модерног доба користи се у дувачким оркестарима, концертним оркестрима и у специфичном оркестарском репертоару који захтева блажи звук.[9]
Назив „корнет” потиче од француског corne, што значи „рог”, а сама реч је изведена од латинског cornu. Иако нису музички повезани, инструменти из породице Цинк (која укључује серпенте) се на модерном енглеском називају „cornetto“ или „cornett“, како би се разликовали од корнета са вентилима који је овде описан. У 11. издању Енциклопедије Британике серпенти су се помињали као „стари дрвени корнети“.[10] Римски/етрурски корну (или једноставно „рог”) је њихов језички предак. То је претходник поштанског рога, из којег је еволуирао корнет, и коришћен је као труба за сигнализацију наређења на бојном пољу.[9]
Релација према труби
уреди
Једна релативно ретка варијанта — која се разликује од корнета „америчког омота“ — је „дугачки корнет“, који су средином 20. века произвела предузећа C. G. Conn и F. E. Olds и визуелно се готово не разликује од трубе, осим да има пријемник направљен за прихватање корнетског усника.[11][12]
Ехо корнет
уредиЕхо корнет се сматра застарелом варијантом. Има комору за утишавање (или ехо комору) монтирану са стране, која делује као друго звоно када се притисне четврти вентил. Друго звоно има звук сличан звуку немог хармона и обично се користи за свирање ехо фраза, након чега свирач имитира звук примарног звона користећи ехо комору.[13]
Ансамбли са корнетима
уредиЏез ансамбл
уредиПионир џеза Бади Болден је свирао корнет, а Луис Армстронг је почео на овом инструменту, али се његов прелазак на трубу често приписује почетку доминације трубе у џезу.[14]
Симфонијски оркестар
уредиУбрзо након изума, корнет је уведен у симфонијски оркестар, као допуна трубама. Употреба вентила је значила да су могли да свирају пуну хроматску лествицу за разлику од труба, које су још увек биле ограничене на хармонијску серију. Поред тога, утврђено је да њихов тон уједињује секције хорне и трубе. Хектор Берлиоз је био први значајан композитор који их је користио на овај начин, а његова оркестарска дела често користе парове трубе и корнета, при чему последњи свирају више мелодијских линија. У својој Фантастичкој симфонији (1830) додао је контрамелодију за соло корнет у другом ставу (Un Bal).
Корнети су наставили да се користе, посебно у француским композицијама, много након што је труба са вентилом постала уобичајена. Добро су се мешали са другим инструментима и сматрало се да боље одговарају одређеним врстама мелодија. Чајковски их је ефикасно користио на овај начин у свом Capriccio Italien (1880).[15]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „pronunciation of cornet in the Oxford Learner's Dictionaries”.
- ^ Baines, Anthony (1993). Brass instruments: their history and development. Dover Publications. стр. 300. ISBN 0-486-27574-4.
- ^ Griffiths, Paul (2006). The New Penguin Dictionary of Music. London: Penguin Books. стр. 195. ISBN 0-141-00925-X.
- ^ Anthony C. Baines and Arnold Myers, "Cornet (i)", The New Grove Dictionary of Music and Musicians, second edition, edited by Stanley Sadie and John Tyrrell (London: Macmillan Publishers, 2001).
- ^ Encyclopædia Britannica, Micropedia, Volume III, William Benton, Chicago Illinois, 1974, p. 156
- ^ „Band Series No. 7”. Mudgee Guardian and North-western Representative. New South Wales, Australia. 3. 11. 1952. стр. 8. Приступљено 25. 5. 2016 — преко National Library of Australia.
- ^ „Early Valve Designs”. www.public.asu.edu. Архивирано из оригинала 2. 5. 2018. г. Приступљено 2. 5. 2018.
- ^ Method for Trumpet, Jean-Baptiste Arban, Carl Fisher & Co, NY, NY 1982
- ^ а б The American History and Encyclopedia of Music, W.C. Hubbard (ed.), "Musical Instruments", George W. Andrews, Irving Square, NY, NY, 1924
- ^ Encyclopædia Britannica, Hugh Chisolm (ed.), NY, NY, 1911, p. 675
- ^ Derksen, Christine. „The Long Model Cornet: Fish Nor Fowl?”. The Conn Loyalist. Приступљено 17. 8. 2018.
- ^ F.E. Olds Product Catalog. Los Angeles, CA: F.E. Olds & Sons. 1962. Приступљено 17. 8. 2018.
- ^ „Echo Cornets”. www.vintagecornets.com. Архивирано из оригинала 10. 11. 2016. г. Приступљено 2. 5. 2018.
- ^ West, Michael J. (3. 11. 2017). „The Cornet: Secrets of the Little Big Horn”. JazzTimes.com. Приступљено 17. 8. 2018.
- ^ Piston, Walter (1955). Orchestration
. New York: Norton. стр. 264–266. ISBN 0-393-09740-4. OCLC 300471.
Литература
уреди- Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
- Schick, Steven (мај 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3.
- Baines, Anthony (1993). Brass Instruments: Their History and Development. Dover Publications. ISBN 978-0-486-27574-1.
- Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8.
- Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2.
- Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
- Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0.
- Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 16. 11. 2006. г., Приступљено 7. 2. 2009
- Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, doi:10.1086/204771
- Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8.
- de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8.
- Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris
- Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1.
- Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3.
- Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8.
- Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40
- Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3.
- Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6..
- Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4.
- Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, doi:10.1126/science.276.5310.203g
- West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161
- Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006.
- „Producing a harmonic sequence of notes with a trumpet”. hyperphysics.phy-astr.gsu.edu.
- „The Pedal Tone”. hyperphysics.phy-astr.gsu.edu.
- „Brass instrument (lip reed) acoustics: an introduction; Resonances and pedal notes.”. newt.phys.unsw.edu.au.
- Schlesinger, Kathleen (1911). „Bombardon”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 4 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 182.
- Orchestration, Forsyth, Cecil; MacMillan Books, 1922.
- „Brass instrument (lip reed) acoustics: an introduction”. www.phys.unsw.edu.au. Архивирано из оригинала 2014-08-14. г. Приступљено 2017-12-10.
- „Yamaha Catalog "Professional Trombones"”. yamaha.com. Архивирано из оригинала 2009-09-01. г. Приступљено 2009-10-25.
- Flynn, Mike (20. 6. 2013). „pBone plastic trombone”. Jazzwise Magazine. Приступљено 16. 10. 2016.
- „Korg UK takes on distribution of Tromba”. Musical Instrument Professional. 2. 5. 2013. Архивирано из оригинала 5. 5. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2013.
