Cefaklor je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 367,807 Da.[1][2][3][4]

Cefaklor
Klinički podaci
Prodajno imeAlenfral, Alfacet, Alfatil, Ceclor
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije0,6-0,9 h
Identifikatori
CAS broj53994-73-3 ДаY
ATC kodJ01DC04 (WHO)
PubChemCID 51038
DrugBankDB00833 ДаY
ChemSpider46260 ДаY
KEGGC06877 ДаY
ChEBICHEBI:3478 ДаY
ChEMBLCHEMBL8867 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC15H14ClN3O4S
Molarna masa367,807
  • [H][C@]12SCC(Cl)=C(N1C(=O)[C@H]2NC(=O)[C@H](N)C1=CC=CC=C1)C(O)=O
  • InChI=1S/C15H14ClN3O4S/c16-8-6-24-14-10(13(21)19(14)11(8)15(22)23)18-12(20)9(17)7-4-2-1-3-5-7/h1-5,9-10,14H,6,17H2,(H,18,20)(H,22,23)/t9-,10-,14-/m1/s1 ДаY
  • Key:QYIYFLOTGYLRGG-GPCCPHFNSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja327 °C (621 °F)
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 6
Broj donora vodonika 3
Broj rotacionih veza 4
Particioni koeficijent[5] (ALogP) -2,3
Rastvorljivost[6] (logS, log(mol/L)) -3,8
Polarna površina[7] (PSA, Å2) 138,0

Reference

уреди
  1. ^ Hebert AA, Sigman ES, Levy ML: Serum sickness-like reactions from cefaclor in children. J Am Acad Dermatol. 1991 Nov;25(5 Pt 1):805-8. PMID 1802903
  2. ^ Parra FM, Igea JM, Martin JA, Alonso MD, Lezaun A, Sainz T: Serum sickness-like syndrome associated with cefaclor therapy. Allergy. 1992 Aug;47(4 Pt 2):439-40. PMID 1456417
  3. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.  уреди
  4. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  уреди
  5. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  6. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.  уреди
  7. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.  уреди

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).