Kategorija (matematika)
U matematici, kategorija (ponekad zvana apstraktna kategorija da bi se razlikovala od konkretne kategorije[1][2][3]) je kolekcija „objekata” koji su povezani „strelicama”. Kategorija ima dva osnovna svojstva: sposobnost asocijativnog sastavljanja strelica i postojanje strelice identiteta za svaki objekata. Jednostavni primer je kategorija skupova, čiji su objekti skupovi i čije su strelice funkcije.
Teorija kategorija je grana matematike koja nastoji da generalizuje svu matematiku u smislu kategorija, nezavisno od toga šta predstavljaju njihovi objekti i strelice. Skoro svaka grana savremene matematike može se opisati kategorijama i to često otkriva duboke uvide i sličnosti između naizgled različitih područja matematike. Kao takva, teorija kategorija pruža alternativnu osnovu za matematiku teorije skupova i druge predložene aksiomatske temelje. Generalno, objekti i strelice mogu biti apstraktni entiteti bilo koje vrste, a pojam kategorije pruža fundamentalan i apstraktan način za opisivanje matematičkih entiteta i njihovih odnosa.
Pored formalizacije matematike, teorija kategorija se takođe koristi za formalizaciju mnogih drugih sistema u računarskoj nauci, kao što je semantika programskih jezika.[4][5][6]
Dve kategorije su iste ako imaju istu kolekciju objekata, istu kolekciju strelica i istu asocijativnu metodu sastavljanja bilo kojeg para strelica. Dve različite kategorije mogu se takođe smatrati „ekvivalentnim” za potrebe teorije kategorija, čak i ako nemaju potpuno istu strukturu.
Dobro poznate kategorije su označene kratkom rečju velikog početnog slova ili skraćenicom u zadebljanom ili kurzivnom formatu: primeri uključuju Skup, kategoriju skupova i funkcije skupova; Prsten, kategoriju prstenova i homomorfizme prstenova; i Top, kategoriju topoloških prostora i kontinuiranih mapa. Sve prethodne kategorije imaju identifikacijsku mapu kao strelice identiteta i kompoziciju kao asocijativnu operaciju na strelicama.
Klasičan i još uvek često korišten tekst u teoriji kategorija je Kategorije za radnog matematičara autora Sondersa Maka Lejna. Ostale reference su date ispod u navedenoj literaturi. Osnovne definicije u ovom članku su sadržane u prvih nekoliko poglavlja bilo koje od tih knjiga.
Bilo koja mnogostrukost se može shvatiti kao posebna vrsta kategorije (sa pojedinačnim objektom čiji su samomorfizmi predstavljeni elementima monoida), a to važi iz svaki preporedak.
Istorija
уредиTeorija kategorija se prvi put pojavila u članku sa naslovom „Opšta teorija prirodnih ekvivalencija”, koji su napisali Samjuel Ejlenberg i Sonders Mak Lejn 1945. godine[7]
Definicija
уредиPostoji mnogo ekvivalentnih definicija kategorije.[8] Jedna najčešće korišćena definicija je sledeća. Kategorija C se sastoji od
- klase ob(C) objekata
- klase hom(C) morfizama, ili strelica, ili mapa, između objekata. Svaki morfizam f ima izvorni objekat a i ciljni objekat b pri čemu su a i b u ob(C). Piše se f: a → b, i čita „f je morfizam od a do b”. Piše se hom(a, b) (ili homC(a, b) kad može da postoji konfuzija u pogledu toga na koju kategoriju hom(a, b) se odnosi) da bi se označila hom-klasa svih morfizama od a do b. (Neki autori umesto toga pišu Mor(a, b) ili jednostavno C(a, b).)
- za svaka tri objekta a, b i c, binarna operacija hom(a, b) × hom(b, c) → hom(a, c) se naziva kompozicija morfizama; kompozicija f : a → b i g : b → c se piše kao g ∘ f or gf. (Neki autori koriste „dijagramatski redosled”, pišući f;g ili fg.)
tako da važe sledeći aksiomi:
- (asocijativnost) ako f : a → b, g : b → c i h : c → d onda h ∘ (g ∘ f) = (h ∘ g) ∘ f, i
- (identitet) za svaki objekat x, postoji morfiuam 1x : x → x (neki autori pišu idx) zvani morfizam identiteta za x, tako da za svaki morfizam f : a → x i svaki morfizam g : x → b, važi 1x ∘ f = f i g ∘ 1x = g.
Iz ovih aksioma se može dokazati da za svaki objekat postoji tačno jedan morfizam identiteta. Neki autori koriste malu varijaciju definicije u kojoj je svaki objekt identifikovan sa odgovarajućim morfizmom identiteta.
Reference
уреди- ^ Adámek, Jiří, Herrlich, Horst, & Strecker, George E.; (1990). Abstract and Concrete Categories (4.2MB PDF). Originally publ. John Wiley & Sons. ISBN 0-471-60922-6. (now free on-line edition).
- ^ Freyd, Peter; (1970). Homotopy is not concrete. Originally published in: The Steenrod Algebra and its Applications, Springer Lecture Notes in Mathematics Vol. 168. Republished in a free on-line journal: Reprints in Theory and Applications of Categories, No. 6 (2004), with the permission of Springer-Verlag.
- ^ Rosický, Jiří; (1981). Concrete categories and infinitary languages. Journal of Pure and Applied Algebra, Volume 22, Issue 3.
- ^ Joseph A. Goguen (1975). „Semantics of computation”. Category Theory Applied to Computation and Control. Lecture Notes in Computer Science. 25. Springer. стр. 151—163. ISBN 978-3-540-07142-6. doi:10.1007/3-540-07142-3_75.
- ^ Floyd, Robert W. (1967). „Assigning Meanings to Programs” (PDF). Ур.: Schwartz, J.T. Mathematical Aspects of Computer Science. Proceedings of Symposium on Applied Mathematics. 19. American Mathematical Society. стр. 19—32. ISBN 0821867288.
- ^ Donald E. Knuth. „Memorial Resolution: Robert W. Floyd (1936–2001)” (PDF). Stanford University Faculty Memorials. Stanford Historical Society.
- ^ Eilenberg, Samuel; MacLane, Saunders (1945). „General Theory of Natural Equivalences”. Transactions of the American Mathematical Society. 58 (2): 231—294. JSTOR 1990284. doi:10.2307/1990284.
- ^ Barr & Wells, Chapter 1.
Literatura
уреди- Adámek, Jiří; Herrlich, Horst; Strecker, George E. (1990). Abstract and Concrete Categories (PDF). John Wiley & Sons. ISBN 0-471-60922-6. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 4. 2015. g. Pristupljeno 16. 3. 2020. (sada besplatno onlajn izdanje, GNU FDL).
- Asperti, Andrea; Longo, Giuseppe (1991). Categories, Types and Structures . MIT Press. ISBN 0-262-01125-5..
- Awodey, Steve (2006). Category theory. Oxford logic guides. 49. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-856861-2..
- Barr, Michael; Wells, Charles (2005). Toposes, Triples and Theories. Reprints in Theory and Applications of Categories. 12 (revidirano izd.). MR 2178101..
- Borceux, Francis (1994). „Handbook of Categorical Algebra”. Encyclopedia of Mathematics and its Applications. 50–52. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 0-521-06119-9..
- Herrlich, Horst; Strecker, George E. (2007). Category Theory. Heldermann Verlag..
- Jacobson, Nathan (2009). Basic algebra (2. izd.). Dover. ISBN 978-0-486-47187-7..
- Marquis, Jean-Pierre (2006). „Category Theory”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy..
- Sica, Giandomenico (2006). What is category theory?. Advanced studies in mathematics and logic. 3. Polimetrica. ISBN 978-88-7699-031-1..
- Barr, Michael; Wells, Charles (2012) [1995], Category Theory for Computing Science, Reprints in Theory and Applications of Categories, 22 (3rd изд.).
- Freyd, Peter J. (2003) [1964]. Abelian Categories. Reprints in Theory and Applications of Categories. 3.
- Freyd, Peter J.; Scedrov, Andre (1990). Categories, allegories. North Holland Mathematical Library. 39. North Holland. ISBN 978-0-08-088701-2.
- Goldblatt, Robert (2006) [1979]. Topoi: The Categorial Analysis of Logic. Studies in logic and the foundations of mathematics. 94. Dover. ISBN 978-0-486-45026-1.
- Kashiwara, Masaki; Schapira, Pierre (2006). Categories and Sheaves. Grundlehren der Mathematischen Wissenschaften. 332. Springer. ISBN 978-3-540-27949-5.
- Lawvere, F. William; Rosebrugh, Robert (2003). Sets for Mathematics . Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-01060-3.
- Lawvere, F. William; Schanuel, Stephen Hoel (2009) [1997]. Conceptual Mathematics: A First Introduction to Categories (2nd изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-89485-2.
- Leinster, Tom (2004). Higher Operads, Higher Categories. Higher Operads. London Math. Society Lecture Note Series. 298. Cambridge University Press. стр. 448. Bibcode:2004hohc.book.....L. ISBN 978-0-521-53215-0. Архивирано из оригинала 2003-10-25. г. Приступљено 2006-04-03.
- Leinster, Tom (2014). Basic Category Theory. Cambridge Studies in Advanced Mathematics. 143. Cambridge University Press. ISBN 9781107044241. arXiv:1612.09375 .
- Lurie, Jacob (2009). Higher Topos Theory. Annals of Mathematics Studies. 170. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-14049-0. MR 2522659. arXiv:math.CT/0608040 .
- Mac Lane, Saunders (1998). Categories for the Working Mathematician. Graduate Texts in Mathematics. 5 (2nd изд.). Springer-Verlag. ISBN 978-0-387-98403-2. MR 1712872.
- Mac Lane, Saunders; Birkhoff, Garrett (1999) [1967]. Algebra (2nd изд.). Chelsea. ISBN 978-0-8218-1646-2.
- Martini, A.; Ehrig, H.; Nunes, D. (1996). „Elements of basic category theory”. Technical Report. 96 (5).
- May, Peter (1999). A Concise Course in Algebraic Topology. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-51183-2.
- Mazzola, Guerino (2002). The Topos of Music, Geometric Logic of Concepts, Theory, and Performance. Birkhäuser. ISBN 978-3-7643-5731-3.
- Pedicchio, Maria Cristina; Tholen, Walter, ур. (2004). Categorical foundations. Special topics in order, topology, algebra, and sheaf theory. Encyclopedia of Mathematics and Its Applications. 97. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-83414-8. Zbl 1034.18001.
- Pierce, Benjamin C. (1991). Basic Category Theory for Computer Scientists. MIT Press. ISBN 978-0-262-66071-6.
- Schalk, A.; Simmons, H. (2005). An introduction to Category Theory in four easy movements (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2017-03-21. г. Приступљено 2007-12-03. Notes for a course offered as part of the MSc. in Mathematical Logic, Manchester University.
- Simpson, Carlos (2010). Homotopy theory of higher categories. Bibcode:2010arXiv1001.4071S. arXiv:1001.4071 ., draft of a book.
- Taylor, Paul (1999). Practical Foundations of Mathematics. Cambridge Studies in Advanced Mathematics. 59. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-63107-5.
- Turi, Daniele (1996—2001). „Category Theory Lecture Notes” (PDF). Приступљено 11. 12. 2009. Based on Mac Lane 1998.
- Marquis, Jean-Pierre (2008). From a Geometrical Point of View: A Study of the History and Philosophy of Category Theory. Springer. ISBN 978-1-4020-9384-5.