Brasofensin
Brasofensin (NS-2214, BMS-204756) je feniltropanski inhibitor ponovnog preuzimanja dopamina koji su razvili Bristol-Myers Squibb i ugašena kompanija NeuroSearch za lečenje Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
(+)-(E)-1-[(1R,2R,3S)-3-(3,4-dihlorofenil)-8-metil-8-azabiciklo[3.2.1]oktan-2-karbaldehid O-metiloksim | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 171655-91-7  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 9614919 |
| ChemSpider | 7888898 |
| UNII | 1YP2S94RVH |
| ChEMBL | CHEMBL2104184 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C16H20Cl2N2O |
| Molarna masa | 327,249 |
| |
| |
Istorija
уредиGodine 1996, brazofensin je ušao u fazu I ispitivanja u Sjedinjenim Državama i faze II u Danskoj.[1] Od 1996. do 1999. godine, Bristol-Myers Squibb (BMS) je bio uključen u razvoj i testiranje pre nego što je napustio saradnju sa NeuroSearch. Godine 2001, potvrđeno je da je razvoj brasofensina prekinut.[2]
Farmakologija
уредиU životinjskim modelima Parkinsonove bolesti, brazofensin je bio efikasan u stimulisanju lokomotorne aktivnosti i reverziji akinezije.[3] Faza II ispitivanja na ljudima sprovedena su 1996. godine i pokazalo se da je brazofensin efikasan i da se dobro toleriše u dozi od 4 mg;[4] međutim, razvoj je zaustavljen nakon što je prijavljena in vivo cis-anti izomerizacija grupe 2a-metiloksima.[5]
Osobine
уредиBrasofensin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 327,249 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 3 |
| Broj donora vodonika | 0 |
| Broj rotacionih veza | 3 |
| Particioni koeficijent[6] (ALogP) | 3,8 |
| Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) | -5,1 |
| Polarna površina[8] (PSA, Å2) | 24,8 |
Reference
уреди- ^ Yu P (децембар 2000). „Brasofensine NeuroSearch”. Current Opinion in Investigational Drugs. 1 (4): 504—507. PMID 11249705.
- ^ „Brasofensine”. DrugBank. 2007. Приступљено 16. 3. 2023.
- ^ Pearce RK, Smith LA, Jackson MJ, Banerji T, Scheel-Krüger J, Jenner P (септембар 2002). „The monoamine reuptake blocker brasofensine reverses akinesia without dyskinesia in MPTP-treated and levodopa-primed common marmosets”. Movement Disorders. 17 (5): 877—886. PMID 12360536. S2CID 46483126. doi:10.1002/mds.10238.
- ^ Frackiewicz EJ, Jhee SS, Shiovitz TM, Webster J, Topham C, Dockens RC, et al. (фебруар 2002). „Brasofensine treatment for Parkinson's disease in combination with levodopa/carbidopa”. The Annals of Pharmacotherapy. 36 (2): 225—230. PMID 11847938. S2CID 21429193. doi:10.1345/aph.1A152.
- ^ Runyon SP, Carroll FI (2006). „Dopamine transporter ligands: recent developments and therapeutic potential”. Current Topics in Medicinal Chemistry. 6 (17): 1825—1843. PMID 17017960. doi:10.2174/156802606778249775.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
уреди- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
