Boja u kineskoj kulturi

Boja u kineskoj kulturi odnosi se na određene vrednosti koje kineska kultura pridaje bojama, poput boja koje se smatraju povoljnim (吉利) ili nepovoljnim (不利 (不利). Kineska reč za „boju“ je yánsè (顏色). U klasičnom kineskom, znak sè (色) tačnije znači „boja u licu“, ili „emocija“. Generalno se koristio sam i često je podrazumevao seksualnu želju ili poželjnost. Za vreme dinastije Tang reč yánsè je označavala sve boje. Kineski idiom koji se koristi za opisivanje više boja, Wǔyánliùsè (五颜六色), takođe može značiti boje uopšte.

Teorija pet elemenata

U tradicionalnoj kineskoj umetnosti i kulturi crna, crvena, ćing (青) (spoj ideje o zelenoj i plavoj), bela i žuta se posmatraju kao standardne boje. Ove boje su odgovarajuće za pet elemenata: voda, vatra, drvo, metal i zemlja, o kojima se učilo u tradicionalnoj kineskoj fizici. Kroz dinastije Šang, Tang, Čou i Ćin, kineski carevi su koristili Teoriju pet elemenata za odabir boja.

Element	Drvo	Vatra	Zemlja	Metal	Voda
Boja	zelena/plava	crvena	žuta	bela	crna
Pravac	istok	jug	centar	zapad	sever
Planeta	Jupiter	Mars	Saturn	Venera	Merkur
Nebesko stvorenje	azurni zmaj 青龍	vermilionska ptica 朱雀	žuti zmaj 黃龍	beli tigar 白虎	crna kornjača 玄武
Nebeske stabljike	甲,乙	丙,丁	戊,己	庚,辛	壬,癸
Faza	novi Jang	pun Jang	ravnoteža Jin/Jang	novi Jin	pun Jin
Energija	generativna	proširena	stabilizacija	ugovaranje	očuvanje
Sezona	proleće	leto	promena godišnjih doba (svakog trećeg meseca)	jesen	zima
Klima	vetrovito	vruće	vlažno	suvo	hladno
Razvoj	klijanje	cvetanje	sazrevanje	uvenuće	mirovanje
Stočarstvo	pas	ovca/koza	govedo	kokoška	svinja
Voće	kineska šljiva	kajsija	jujuba	breskva	kineski kesten
Zrno	pšenica	mahunarke	pirinač	konoplja	biserni proso

Žuta boja

Portret cara Hung-vu u svilenoj žutoj haljini, na kojoj je izvezeni Žuti zmaj

Žuta zlatne nijanse, koja odgovara zemlji, smatra se najlepšom i najprestižnijom bojom.^[1] Kineska izreka koja kaže da žuta generiše Jin i Jang implicira da je žuta sredina svega. Povezana sa, ali rangirana iznad smeđe, označava neutralnost i sreću. Žuta je umesto zlatne ponekad uparena sa crvenom.

Žuta reka je kolevka kineske civilizacije. Žuta je bila carska boja u carskoj Kini i smatra se simboličnom bojom pet legendarnih careva drevne Kine, poput Žutog cara. Žuti zmaj je zoomorfna inkarnacija Žutog cara centra univerzuma u kineskoj religiji i mitologiji. Zastava dinastije Ćing predstavljala je zlatno žutu boju kao pozadinu. Obična žuta zastava i obrubljena žuta zastava bile su dva od gornja tri barjaka kasnije dinastije Đin i Ćing.

Žuta često ukrašava kraljevske palate, oltare i hramove, a boja je korišćena i u svakodnevnoj odeći careva.^[1] Bila je retka čast primiti carsku žutu jaknu.

Žuta takođe predstavlja oslobađanje od svetovnih briga i zbog toga je cenjena u budizmu. Monaška odeća je žuta, kao i elementi budističkih hramova. Žuta se koristi i kao boja žalosti za kineske budiste.

Žuta je takođe simbol junaštva, za razliku od zapadne asocijacije boje sa kukavičlukom.^[2]

Žuta reka krši svoj tok, Ma Juan (1160–1225), dinastija Sung
Zastava Kine (1889–1912) žute boje
Žute pločice i figure na krovu Dvorane vrhovne harmonije u Zabranjenom gradu
Pekinška staklena vaza u imperijalno žutoj, nijansi žute boje koja je tako nazvana po zastavi dinastije Ćing

Crna boja

Prikaz Taijitu, Čao Uejčin iz 18-og veka (1370-ih)

Crna, koja odgovara vodi, je neutralna boja. Ji đing, ili Knjiga promena, crnu smatra nebeskom bojom. Izreka „nebo i zemlja crna“ ukorenjena je u zapažanju da je severno nebo dugo bilo crno. Oni su verovali da Tian Di, ili Nebeski car, boravi u Zvezdi severnjači. U astrologiji je predstavljena crnom kornjačom.

Simbol Taijitu koristi crno-belo za predstavljanje jedinstva jina i janga. Drevni Kinezi su crnu smatrali kraljem boja i crnu poštuju doslednije od bilo koje druge boje. Lao Zi je rekao da poznaješ belo, čuvaš crno, a škola Tao veruje da je crna boja Taoa.

U modernoj Kini crna se koristi u svakodnevnoj odeći. Crna, zajedno sa belom, povezana je sa smrću i žalošću i ranije se nosila na sahranama.

Bela boja

Bela boja, koja odgovara metalu, predstavlja zlato i simbolizuje osvetljenost, čistoću i ispunjenje. U astrologiji je predstavlja Beli Tigar.

Bela je takođe boja žalosti. Povezana je sa smrću i koristi se pretežno na sahranama u kineskoj kulturi.^[2] Drevni Kinezi nosili su belu odeću i šešire samo kada su tugovali za mrtvima.

Crvena/Vermilion boja

Crvena boja ili vermilion, koja odgovara vatri, simbolizuje sreću i radost. U astrologiji je predstavlja Vermilionska ptica.

Crvene boje ima svuda tokom kineske Nove godine i drugih prazničnih proslava i porodičnih okupljanja. Crvena koverta je novčani poklon koji se daje u kineskom društvu tokom praznika ili u posebnim prilikama. Crvena boja paketa simbolizuje sreću. Crvena je strogo zabranjena na sahranama, jer je tradicionalno simbolična boja sreće;^[3] međutim, s obzirom da su imena umrlih ranije bila pisana crvenom bojom, može se smatrati uvredljivim korišćenje crvenog mastila za kineska imena u kontekstima osim zvaničnih pečata.

U modernoj Kini crvena je i dalje veoma popularna boja i povezana je sa vladom koja je i koristi.

Savremene crvene koverte
Lampioni od crvenog papira na prodaji u Šangaju. Crvena boja simbolizuje sreću i veruje se da štiti od zla.
Kineski pečat i pasta od crvenog pečata
Jedna od crvenih kapija zabranjenog grada

Plava/Azurna/Zelena boja

Generalno plava ili azurna i zelena boja je povezana sa zdravljem, prosperitetom i harmonijom. U astrologiji je predstavlja Azurni zmaj, koji je u prošlosti takođe bio nacionalni simbol. Stari termin je qing. Azurna je korišćena za crepove Nebeskog hrama, kao i za njegovu bogatu unutrašnjost i brojne druge strukture koje su predstavljale nebo. Takođe je boja žada, kao i celadona, glaziranog porcelana razvijenog da bi ga imitirala.

Zeleni šeširi su povezani sa neverstvom i koriste se kao idiom za rogonju.^[4] To je izazivalo nelagodu kod kineskih katoličkih biskupa, koji su u crkvenoj heraldici obično imali zeleni šešir. Kineski biskupi su napravili kompromis koristeći ljubičastu kapu za svoj grb. Ponekad će ovaj šešir imati indigo pero kako bi dodatno pokazao prezir prema zelenoj boji.

Azurna krovna konstrukcija i pločica sa imenom Hrama neba
Ornament od žada, Zapadna dinastija Han
Zeleni celadon porcelan iz Džeđanga, dinastija Sung, 13. vek

Posredne boje

Pet posrednih boja (五間色wǔjiànsè) nastaju kao kombinacije pet elementarnih boja. To su: ^[5]

绿 lǜ "zelena": Posredna boja istoka, kombinacija centralne žute i istočne plave boje
碧 bì "smaragdno plava": Posredna boja zapada, kombinacija istočno plave i zapadne bele
红 hóng "vermilion crvena": Posredna boja juga, kombinacija zapadne bele i južne crvene boje
紫 zǐ "ljubičasta": Posredna boja severa, kombinacija južne crvene i severne crne
硫 liú "braon": Posredna boja centra, kombinacija severne crne i centralne žute boje

Vidi još

Reference

^ ^а ^б St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 84–85. ISBN 9781473630819. OCLC 936144129.
^ ^а ^б „Psychology of Color: Does a specific color indicate a specific emotion? By Steve Hullfish | July 19, 2012”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2014.
^ see Funeral § Asian funerals
^ Norine Dresser, Multicultural Manners: New Rules of Etiquette for a Changing Society, ISBN 0-471-11819-2, 1996, page 67
^ Kim, Yung-sik (2014). Questioning Science in East Asian Contexts: Essays on Science, Confucianism, and the Comparative History of Science. London: Brill. стр. 32. ISBN 9789004265318.

[StClair-1] а ^б St. Clair, Kassia (2016). The Secret Lives of Colour. London: John Murray. стр. 84–85. ISBN 9781473630819. OCLC 936144129.

[provideocoalition.com-2] а ^б „Psychology of Color: Does a specific color indicate a specific emotion? By Steve Hullfish | July 19, 2012”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2015. г. Приступљено 3. 4. 2014.

[Funeral-3] see Funeral § Asian funerals

[4] Norine Dresser, Multicultural Manners: New Rules of Etiquette for a Changing Society, ISBN 0-471-11819-2, 1996, page 67

[5] Kim, Yung-sik (2014). Questioning Science in East Asian Contexts: Essays on Science, Confucianism, and the Comparative History of Science. London: Brill. стр. 32. ISBN 9789004265318.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]