Belostomatidae
Belostomatidae Leach, 1815 су породица стеница (Heteroptera). Ова породица обухвата најмање 500 врста, највише је забележено у неотропима. [1][2][3]
| Belostomatidae | |
|---|---|
| |
| Lethocerus americanus | |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Eukaryota |
| Царство: | Animalia |
| Тип: | Arthropoda |
| Класа: | Insecta |
| Ред: | Hemiptera |
| Породица: | Belostomatidae Leach, 1815 |
| Subfamilies and genera | |
Опште одлике
уредиНародни назив за ову породицу стеница је "џиновске водене стенице", оне су највеће стенице са величином од 9 до 110 mm. Добри су летачи, али ипак су прилагођене за живот у води. Имају ваздушне резервоаре који се код одраслих јединки налазе на осмом абдоминалном сегменту и представља најкарактеристичнију особину ове групе. Код ове породице стену+ица се ваздух преноси у складиште испод хемиелитри преко канала који формирају сете, за разлику од представника породице Nepidae код којих се формира цев за пренос ваздуха. Фемури предњих ногу су пљоснати и широки, са жљебом у који улази тибија. Женке Belostomatidae полажу јаја на дорзалну површину мужјака, што је јединствена појава у свету инсеката. Мужјаци носе јаја на дорзалној страни абдомена а за њихов даљи развој важно је да јаја буду изложена атмосферском ваздуху. Већина представника ове породице су способни да избацују течност непријатног мириса кроз анус, као одбрамбени механизам.[1]
Многе врсте ове породице живе у стајаћим водама, иако су добри летачи обично леже и чекају плен. Већина врста су предатори, хране се практично свим што могу да улове уклјучујући и кичмењаке. Дисање се код одраслих одвија углавном кроз дорзални спиракулум, остали вентрални спиракули имају мању улогу у дисању.[1]
У Србији је до сада забележена једна врста Lethocerus patruelis (Stål 1854).[4][5]
Галерија
уреди
.png)
Референце
уреди- ^ а б в Protić, Ljiljana (2011). Heteroptera. Aleksandar Stojanovic. Beograd: Prirodnjački Muzej. ISBN 86-82145-36-7. OCLC 808596682.
- ^ Ecology and General Biology. James H. Thorp, D. Christopher Rogers (4th ed изд.). London: Academic Press. 2015. ISBN 978-0-12-385027-0. OCLC 899273856.
- ^ Contreras-Ramos, Atilano (2010-08-01). „Richard W. Merritt, Kenneth W. Cummins y Martin B. Berg (eds.). 2008. An introduction to the aquatic insects of North America, 4a edición. Kendall/Hunt Publishing Company, Dubuque, 1158 p. + CD con clave interactiva”. Revista Mexicana de Biodiversidad. 81 (002). ISSN 2007-8706. doi:10.22201/ib.20078706e.2010.002.247.
- ^ „Lethocerus patruelis | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-09-28.
- ^ Protić, Ljiljana; Nadaždin, Bojana (2019). „Aquatic and semiaquatic Heteroptera of Serbia”. Bulletin of the Natural History Museum (на језику: енглески) (12): 179—207. ISSN 1820-9521. doi:10.5937/bnhmb1912179P.