Бејзбол на Летњим олимпијским играма
Бејзбол на Летњим олимпијским играма се први пут појавио на Летњим олимпијским играма 1912. у Стокхолму, као демонстрациони спорт. Тек 80 година касније у Барселони 1992, он постаје олимпијски спорт.
Између 1992. и 2008, на пет турнира у бејзболу укупно је учествовало 16 националних репрезентација. Међу њима, само Куба и Јапан су играле на свим турнирима.
Историја
уредиПрво појављивање бејзбола на Олимпијским играма било је 15. јула 1912. у Стокхолму када су представници САД и Шведске одиграли демонтрациони меч. Играло се у 6 циклуса (Inning), а победила је екима САД резултатом 13:3. На Олимпијским играма у Барселони, 1992. године, бејзбол је званично уврштен у олимпијски програм. Идеја је била да сви такмичари буду аматерски играчи, што је промењено 2000. године, када је дозвољено професионалцима да наступају за своје селекције. Софтбол је званично уврштен у програм Олимпијских игара 1996. године у Атланти. Међународни олимпијски комитет одлучио је да уклони бејзбол и софтбол са програма Олимпијских игара 2012. у Лондону и 2016. године у Рију. На седници Међународног олимпијског комитета 3. августа 2016. године, одлучено је да ће се бејзбол и софтбол наћи на програму Олимпијских игара у Токију 2020. године.
Систем такмичења на Олимпијским играма
уредиОлимпијски турнир у бејзболу чини 8 репрезентација. Свако игра са сваким по једном након чега четири најбоље пласиране селекције настављају такмичење и иду у полуфинале. Првопласирани игра против четвртопласираног док другопласирани игра са трећепласираним. Победници тих дуела иду у финале и боре се за златну медаљу, док губитници играју утакмицу за треће место, које доноси бронзану медаљу. Исти формат примењује се и у софтболу. Од осам учесника, један је домаћин, четири су се квалификовала на основу пласмана на последњем Светском првенству, док преостала три долазе кроз регионалне квалификационе турнире.
Занимљивости
уредиНа Олимпијским играма у бејзболу учествовало је укупно 18 различитих репрезентација, а Јапан је једина селекција која је учествовала на свих шест турнира. Куба је најуспешнија држава са чак три златне и две сребрне медаље. Јапан, Јужна Кореја и Сједињене Америчке Државе су преостале селекције које су освојиле злато. На Олимпијском турниру у софтболу учествовало је укупно 14 различитих репрезентација, а најуспешнијa je САД са три златне и две сребрне медаље. Лоптица за бејзбол тешка је 142 грама. Палица се прави од јасеновог дрвета, тешка је око 850 грама и дугачка око 86 центиметара.
Освајачи олимпијских медаља
уредиОлимпијске игре | Злато | Сребро | Бронза |
---|---|---|---|
Барселона 1992. | Куба | Тајпеј | Јапан |
Атланта 1996. | Куба | Јапан | САД |
Сиднеј 2000. | САД | Куба | Јужна Кореја |
Атина 2004. | Куба | Аустралија | Јапан |
Пекинг 2008. | Јужна Кореја | Куба | САД |
Токио 2020. | Јапан | САД | Доминикана |
Биланс медаља
уредиПлас. | Држава | Злато | Сребро | Бронза | Укупно |
---|---|---|---|---|---|
1 | Куба | 3 | 2 | 0 | 5 |
2 | Јапан | 1 | 1 | 2 | 4 |
3 | Сједињене Америчке Државе | 1 | 1 | 2 | 4 |
4 | Јужна Кореја | 1 | 0 | 1 | 2 |
5 | Аустралија | 0 | 1 | 0 | 1 |
Тајпеј | 0 | 1 | 0 | 1 | |
7 | Доминиканска Република | 0 | 0 | 1 | 1 |
Укупно (7) | 6 | 6 | 6 | 18 |
Учешће на олимпијским играма
уредиДржава | 92 | 96 | 00 | 04 | 08 | 20 | Укупно |
---|---|---|---|---|---|---|---|
Аустралија | 7 | 6 | 2 | 3 | |||
Канада | 4 | 6 | 2 | ||||
Кина | 8 | 1 | |||||
Кинески Тајпеј | 2 | 5 | 5 | 3 | |||
Куба | 1 | 1 | 2 | 1 | 2 | 5 | |
Доминиканска Република | 6 | 3 | 2 | ||||
Гренланд | 7 | 1 | |||||
Израел | 5 | 1 | |||||
Италија | 7 | 6 | 7 | 8 | 4 | ||
Јапан | 3 | 2 | 4 | 3 | 4 | 1 | 6 |
Јужна Кореја | 8 | 3 | 1 | 4 | 4 | ||
Мексико | 6 | 1 | |||||
Холандија | 5 | 5 | 6 | 7 | 4 | ||
Никарагва | 4 | 1 | |||||
Порторико | 5 | 1 | |||||
Јужна Африка | 8 | 1 | |||||
Шпанија | 8 | 1 | |||||
Сједињене Државе | 4 | 3 | 1 | 3 | 2 | 5 | |
Број држава | 8 | 8 | 8 | 8 | 8 | 6 | 18 |