Arctia caja
Arctia caja ili velika medonjica[2] je vrsta noćnog leptira (moljca) iz porodice Erebidae, koju je opisao Karl Line, 1758. godine.[3]
| Arctia caja | |
|---|---|
.jpg)
| |
Naučna klasifikacija 
| |
| Domen: | Eukaryota |
| Carstvo: | Animalia |
| Tip: | Arthropoda |
| Klasa: | Insecta |
| Red: | Lepidoptera |
| Natporodica: | Noctuoidea |
| Porodica: | Erebidae |
| Rod: | Arctia |
| Vrsta: | A. caja
|
| Binomno ime | |
| Arctia caja | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Ekologija vrste
уредиRasprostranjenje
уредиVrsta je holarktičkog rasprostranjenja, a prisutna je od Južne Evrope do Istočne Azije, kao i u Severnoj Americi. Podnosi velike nadmorske visine i umerene do hladne temperature za razvoj. U pojedinim delovima areala, naročito u razvijenim zemljama, beleži se pad u brojnosti te se status ugroženosti revidira.[4][5]
Stanište i biljka hraniteljka
уредиArctia caja je polifagna vrsta, pa se i staništa razlikuju po karakteristikama. To mogu biti livade, proplanci i čistine na većim nadmorskim visinama, rubovi šuma, suburbana staništa, visoke biljne zajednice, prerasle bašte i slično. Od hraniteljke se beleže biljne vrste poput: Urtica dioica (kopriva), Crataegus monogyna (glog) i Taraxacum officinale (maslačak). Preferiraju vrste sa specifičnim alkaloidima, koji im kasnije pružaju zaštitu od predatora.[6]
Životni ciklus
уредиAdulti lete tokom leta i noćni su letači, a gusenice su zrele u junu. Stadijum prezimljavanja je larva ranijih stupnjeva, pa se tada mogu sresti zaštićene pod vegetacijom.
Opis
уредиRazvojni stadijumi
уредиJaja se polažu u velikim grupama, sferična su, sjajna i bele do srebrne boje. Gusenica ranih stupnjeva odlikuju bled integument i dugačke sete na papiloznim osnovama.[7] Gusenice prvog stupnja žive i hrane se gregarno. Gusenice trećeg i četvrtog larvenog stupnja imaju izraženu belu, široku mediodorzalnu liniju, narandžastu lateralnu i sve papilozne osnove sem dva reda subdorzalnih postaju belo-srebrne i gotovo svetlucave. Sete su žute ili svetlo narandžaste. Zrele gusenice su izuzetno raskošnih, gustih i dugih seta, tako da poptuno prekrivaju integument. Lateralno, uočlljive su sjajne papilozne osnove. Sete su na toraksu i lateralno narandžaste, dok je dorzalni deo seta dvobojan: crne su pri osnovi i bele na vrhu. Iako veoma atraktivne, gusenice su fatalne po potencijalne predatore, a i iritativne na dodir. Njihove sete i integument opremljeni su toksičnim komponentama. Kod osetljivih osoba, može se javiti blagi kontaktni dermatitis. Lutka je skoro crna, glatka i zaštićena svilenim kokonom.[8]
Odrasle jedinke
уредиOdrasle jedinke privlači nektar, te dolaze i u urbane sredine. Raspon krila je između 40 i 60mm, a kako su polifagni opisano je mnoštvo aberacija.[9] Najčešći izgled uključuje smeđa prednja krila prošarana belim poljima, dok su donja krila narandžasta i markirana okruglim plavim markacijama. Njihov obrazac i boja ukazuju na aposematizam, upozoravajuću obojenost, kao signal predatorima. [10]
-
♂ -
♂ △
_Arctia_caja_caja_-_Ciechanow_Poland_-_male_dorsal.jpg)
_Arctia_caja_caja_-_Ciechanow_Poland_-_male_ventral.jpg)
Galerija
уреди- Gusenica petog stupnja
-
-
Reference
уреди- ^ Savela, Markku. „Arctia caja (Linnaeus, 1758)”. Lepidoptera and Some Other Life Forms. Приступљено 6. 8. 2019.
- ^ „Arctia caja - velika medonjica | Alciphron”. alciphron.habiprot.org.rs. Приступљено 2020-12-04.
- ^ „Arctia caja (Linnaeus, 1758) | Fauna Europaea”. fauna-eu.org. Приступљено 2020-12-04.
- ^ Anderson, Sarah J.; Conrad, Kelvin F.; Gillman, Mike P.; Woiwod, Ian P.; Freeland, Joanna R. (2008). „Phenotypic changes and reduced genetic diversity have accompanied the rapid decline of the garden tiger moth (Arctia caja) in the U.K.”. Ecological Entomology (на језику: енглески). 33 (5): 638—645. ISSN 1365-2311. doi:10.1111/j.1365-2311.2008.01013.x.
- ^ Conrad, Kelvin F.; Woiwod, Ian P.; Perry, Joe N. (2002-08-01). „Long-term decline in abundance and distribution of the garden tiger moth (Arctia caja) in Great Britain”. Biological Conservation (на језику: енглески). 106 (3): 329—337. ISSN 0006-3207. doi:10.1016/S0006-3207(01)00258-0.
- ^ Dubatolov, V. V.; Philip, K. W. (2013). „Review of the northern Holarctic Arctia caja complex (Lepidoptera: Noctuidae: Arctiinae)”. The Canadian Entomologist (на језику: енглески). 145 (2): 147—154. ISSN 0008-347X. doi:10.4039/tce.2013.13.
- ^ FRAZER, J. F. D. (2009-04-02). „The cause of urtication produced by larval hairs of Arctia caja (L.) (Lepidoptera: Arctiidae)”. Proceedings of the Royal Entomological Society of London. Series A, General Entomology. 40 (7-9): 96—100. ISSN 0375-0418. doi:10.1111/j.1365-3032.1965.tb00325.x.
- ^ „Bestimmungshilfe des Lepiforums: Arctia Caja”. www.lepiforum.de. Приступљено 2020-12-04.
- ^ Jasienski, Michal; Jasienska, Grazyna (1988-05-01). „Parental Correlates of the Variability in Body Mass at Hatching in Arctia caja Larvae (Lepidoptera: Arctiidae)”. Entomologia Generalis (на језику: енглески). 13 (1-2): 87—93. ISSN 0171-8177. doi:10.1127/entom.gen/13/1988/87.
- ^ Kettlewell, H. B. D. (1965-06-04). „Insect Survival and Selection for Pattern: Most camouflage and survival mechanisms, though highly perfected, can be adapted to changing environments”. Science. 148 (3675): 1290—1296. ISSN 0036-8075. doi:10.1126/science.148.3675.1290.
Literatura
уреди- Ebert, Günter (ed.) (1997): Die Schmetterlinge Baden-Württembergs. Vol.5: Nachtfalter III (Sesiidae, Arctiidae, Noctuidae). Ulmer Verlag, Stuttgart. ISBN 3-8001-3481-0
- Stevens, Martin (2005). „The role of eyespots as anti-predator mechanisms, principally demonstrated in the Lepidoptera”. Biol. Rev. 80 (4): 573—588. PMID 16221330. S2CID 24868603. doi:10.1017/S1464793105006810.
Spoljašnje veze
уреди
- Moths and Butterflies of Europe and North Africa
- Fauna Europaea Taxonomy, distribution Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
- Savela, Markku. „Arctia caja (Linnaeus, 1758)”. Lepidoptera and Some Other Life Forms. Приступљено 6. 8. 2019.
- Lepiforum.de
- Schmetterling-raupe.de
- Insektenbox.de