Antiagregacijski lek

Antitrombotik (antiagregans) je član klase lekova koji umanjuju agregaciju trombocita^[1] i inhibiraju formiranje trombova. Oni su efektivni u arterijskoj cirkulaciji, gde antikoagulansi imaju malo efekta. Oni su u širokoj upotrebi u primarnoj i sekundarnoj prevenciji trombotičke cerebrovaskularne ili kardiovaskularne bolesti.^[2]^[3]

Izbor antitrombotičkog leka

Postoje naučni izveštaji^[4] koji navode da niske doze aspirina povećavaju rizik od većeg krvarenja dva puta u poređenju sa placebom. Međutim, godišnja učestalost većeg krvarenja usred upotrebe niskih doza aspirina je umerena, samo 1.3 pacijenta po hiljadu više nego što je zabeleženo za tretman placebom. Lečenje grupe od oko 800 pacijenata godišnje sa niskom dozom aspirina za kardiovaskularne profilakse proizvodi samo jednu dodatnu epizodu većeg krvarenja.

Antitrombotski lekovi

Najvažniji antitrombotski lekovi su:

Inhibitori ciklooksigenaze
- Aspirin
Inhibitori adenozin difosfat (ADP) receptora
- Klopidogrel (Plaviks)
- Prasugrel (Efient)
- Tikagrelor (Brilinta)
- Tiklopidin (Tiklid)
Inhibitori fosfodiesteraze
- Cilostazol (Pletal)
Inhibitori glikoproteina IIB/IIIA
- Abciksimab (ReoPro)
- Eptifibatid (Integrilin)
- Tirofiban (Agrastat)
Inhibitori preuzimanja adenozina
- Dipiridamol (Persantin)
Inhibitori tromboksana
- Inhibitori tromboksan sintaze
- Antagonisti tromboksanskog receptora
  - Terutroban.

Acetilsalicilna kiselina (Aspirin) kao antiagregacijski lek

Najvažniji i najviše upotrebljavani lek među antitrombocitima je acetilsalicilna kiselina. Ona jedina među salicilatima inhibira agregaciju trombocita i to u malim dozama od 100 i 300mg. Ona to čini tako što inhibira biosintezu tromboksana, jednog člana iz serije prostaglandina. Ona istovremeno inhibira i sintezu prostaciklina i prostaglandina E₂, kao i oksigenazu ireverzibilno, tako da efekat traje do smrti trombocita (osam dana).

Indikacije: Antiagregacijsko dejstvo acetilsalicilne kiseline koristi se u terapiji nestabilne angine pektoris (može se kombinovati sa klopidogrelom), akutnog infarkta miokarda, u sekundarnoj prevenciji infarkta miokarda - npr. posle većih hirurških zahvata, kod bolesnika sa aortokoronarnom zaobilaznicom, koronarna angioplastika sa i bez stenta (može se dodati Abciksimab), prevencija insulta posle tranzitornog ishemičnog ataka, u Cerebrovaskularnoj bolesti prevencija insulta (može se kombinovati sa dipiridamolom), Fibrilacija pretkomora.

Reference

^ „antiplatelet agent at Dorland's Medical Dictionary”.
^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.
^ Kenneth R. McQuaid, Loren Laine M (2006). „Systematic Review and Meta-analysis of Adverse Events of Low-dose Aspirin and Clopidogrel in Randomized Controlled Trials”. The American Journal of Medicine. 119 (8): 624—638.

Literatura

[1] „antiplatelet agent at Dorland's Medical Dictionary”.

[Goodman_Gilman-2] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.

[PDR-3] Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0.

[4] Kenneth R. McQuaid, Loren Laine M (2006). „Systematic Review and Meta-analysis of Adverse Events of Low-dose Aspirin and Clopidogrel in Randomized Controlled Trials”. The American Journal of Medicine. 119 (8): 624—638.

[1]

[2]

[3]

[4]