Androstenol je organsko jedinjenje, koje sadrži 19 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 274,441 Da.[1][2]

Androstenol
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj7148-51-8 ДаY
ATC kodNone
PubChemCID 101989
DrugBankDB01889 ДаY
ChemSpider92136 ДаY
ChEMBLCHEMBL40933 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC19H30O
Molarna masa274,441
  • [H][C@@]12CC=C[C@@]1(C)CC[C@@]1([H])[C@@]2([H])CC[C@@]2([H])C[C@]([H])(O)CC[C@]12C
  • InChI=1S/C19H30O/c1-18-9-3-4-16(18)15-6-5-13-12-14(20)7-11-19(13,2)17(15)8-10-18/h3,9,13-17,20H,4-8,10-12H2,1-2H3/t13-,14+,15-,16-,17-,18-,19-/m0/s1 ДаY
  • Key:KRVXMNNRSSQZJP-PHFHYRSDSA-N ДаY
Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 1
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[3] (ALogP) 4,1
Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) -5,7
Polarna površina[5] (PSA, Å2) 20,2

Reference

уреди
  1. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709 . PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  2. ^ Nucleic Acids Res (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.  |first2= захтева |last2= у Authors list (помоћ); |first3= захтева |last3= у Authors list (помоћ); |first4= захтева |last4= у Authors list (помоћ); |first5= захтева |last5= у Authors list (помоћ); |first6= захтева |last6= у Authors list (помоћ); |first7= захтева |last7= у Authors list (помоћ); |first8= захтева |last8= у Authors list (помоћ)
  3. ^ Ghose, A.K., Viswanadhan V.N., and Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. Архивирано из оригинала 22. 07. 2014. г. Приступљено 13. 12. 2013. 
  4. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  5. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди