Александар III Александрович
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Александар III Александрович (рус. Александр III Александрович; Санкт Петербург, 10. март 1845 — Ливадија, 1. новембар 1894) био је руски император од 1881. до 1894. године.[1]
Александар III Александрович | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. март 1845. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 1. новембар 1894.49 год.) ( |
Место смрти | Ливадија, Руска Империја |
Породица | |
Супружник | Марија Фјодоровна |
Потомство | Николај II Александрович, Grand Duke Alexander Alexandrovich of Russia, Grand Duke George Alexandrovich of Russia, Ксенија Александровна, Михаил Александрович, Олга Александровна |
Родитељи | Александар II Николајевич Марија Александровна |
Династија | Романов |
император сверуски, краљ Пољске и велики кнез Финске | |
Период | 1881—1894. |
Претходник | Александар II Николајевич |
Наследник | Николај II Александрович |
Чин | генерал коњице, генерал-ађутант |
Александар је био син и наследник руског цара Александра II[1] (1855—1881, *1818), из династије Романов и Марије од Хесена и Рајне (1824—1880).
Владавина
уредиСмрт Александра II ни у чему није променила политику царства. У последњој декади 19. века настало је знатно погоршање односа између Немачке и Русије, која се тада приближила Француској склапајући са њом војни савез у случају напада Немаца.
Александар III Александрович је био велики владар. Водио је политику јачања Русије и супротстављао се унутрашњим непријатељима и папским прозелитима.
Цар Александар III Александрович је умро 1894. године. Наследник Николај II Александрович (1894—1917) је наставио политику свог оца.[тражи се извор]
Породично стабло
уреди16. Петар III Фјодорович | ||||||||||||||||
8. Павле I Петрович | ||||||||||||||||
17. Катарина Велика | ||||||||||||||||
4. Николај I Павлович | ||||||||||||||||
9. Марија Фјодоровна | ||||||||||||||||
2. Александар II Николајевич | ||||||||||||||||
10. Фридрих Вилхелм III | ||||||||||||||||
5. Александра Фјодоровна | ||||||||||||||||
11. Лујза од Мекленбург-Штрелица | ||||||||||||||||
1. Александар III Александрович | ||||||||||||||||
3. Марија Александровна | ||||||||||||||||
7. Вилхелмина Баденска | ||||||||||||||||
Породица
уредиАлександар је имао старијег брата Николаја (1843—1865) који је био престолонаследник и који се у лето 1864. заручио са принцезом Маријом—Дагмар од Данске (1847—1928). На самртној постељи Николај је своју вереницу уступио 2 године млађем брату Александру, будућем цару. Марија је била ћерка данског краља Кристијана IX (1818—1906) и његове жене Лујзе од Хесе—Касела (1817—1898).
У Русији је била позната као Марија Фјодоровна. Александар и Марија су венчани 9. новембра 1866. године.
Супружник
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти |
---|---|---|---|
Марија Фјодоровна | 26. новембар 1847. | 13. октобар 1928. |
Деца
уредииме | слика | датум рођења | датум смрти | супружник |
---|---|---|---|---|
Николај II Александрович | 18. мај 1868. | 17. јул 1918. | Александра Фјодоровна | |
Александар Александрович | 7. јун 1869. | 2. мај 1870. | умро у детињству од менингитиса | |
Ђорђе Александрович | 9. мај 1871. | 9. август 1899. | Принцеза из грузијске династије Накашидзе, (непризнат брак); | |
Ксенија Александровна | 6. април 1875. | 20. април 1960. | Александар Михаилович | |
Михаил Александрович | 4. децембар 1878. | 13. јун 1918. | Наталија Шереметјевскаја | |
Олга Александровна | 13. јун 1882. | 24. новембар 1960. | Петар Александрович од Олденбурга; Николај Куликовски |
Референце
уреди- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 31. ISBN 86-331-2075-5.
Литература
уреди- Јелачић, Алексеј (1929). Историја Русије. Београд: Српска књижевна задруга.
- Миљуков, Павел (1939). Историја Русије. Београд: Народна култура.
Спољашње везе
уреди- Генеалогија цара Александра III
- Информација о његовом гробу
- Душко Ковачевић: Ступање на руски престо цара Александра III и обнова савеза три цара 1881. године Архивирано на сајту Wayback Machine (18. новембар 2015), Истраживања, стране 117-126, број 20, 2009. године