Aceburinska kiselina
Aceburinska kiselina (INN), takođe poznata kao 4-acetoksibutanoinska kiselina ili 4-hidroksibutirna kiselina acetat, je lek opisan kao analgetik koji nikada nije plasiran na tržište.[1] To je acetil estar gama-hidroksibutirata (GHB, koji je 4-hidroksibutanska kiselina),[1] i bazirano je na njegovom strukturnom odnosu sa GHB, verovatno će se ponašati kao njegov prolek.[2]
 | |
| IUPAC ime | |
|---|---|
4-(Acetiloksi)butanska kiselina | |
| Klinički podaci | |
| Drugs.com | acid.html Monografija |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 26976-72-7  |
| ATC kod | none |
| PubChem | CID 176865 |
| ChemSpider | 154039 |
| UNII | F777XEP0LL |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C6H10O4 |
| Molarna masa | 146,141 |
| |
| |
Osobine
уредиAceburinska kiselina je organsko jedinjenje, koje sadrži 6 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 146,141 Da.
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 4 |
| Broj donora vodonika | 1 |
| Broj rotacionih veza | 5 |
| Particioni koeficijent[3] (ALogP) | 0,1 |
| Rastvorljivost[4] (logS, log(mol/L)) | -0,7 |
| Polarna površina[5] (PSA, Å2) | 63,6 |
Reference
уреди- ^ а б Ganellin CR, Triggle DJ (21. 11. 1996). Dictionary of Pharmacological Agents. CRC Press. стр. 1052—. ISBN 978-0-412-46630-4.
- ^ Dardoize F, Goasdoue C, Goasdoue N, Laborit HM, Topall G (1989-01-01). „4-Hydroxybutyric acid (and analogues) derivatives of D-glucosamine”. Tetrahedron. 45 (24): 7783—7794. ISSN 0040-4020. doi:10.1016/S0040-4020(01)85793-8.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura
уреди- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
