5. козарска лака пјешадијска бригада

Пета козарска лака пјешадијска бригада је била пјешадијска бригада Војске Републике Српске. Као јединица резервног састава ЈНА, мобилисана је током августа и септембра 1991. и послата у западну Славонију. Командант бригаде је био пуковник Перо Чолић, начелник штаба мајор Остоја Барашин. Штаб бригаде био је у касарни Бенковац на истоименом врху, на планини Козари.

Пета козарска лака пјешадијска бригада
Грб 5. клпбр.
Постојање	1992—1995.
Формација	бригада
Јачина	850 по формацији: 850 просечно: 800 (крај 1992)
Део	Војске Републике Српске
Ангажовање	Коридор 92 Садејство 93 Вагањ 95
Одликовања	Орден Немањића
Команданти
Командант	пуковник Перо Чолић
Начелник штаба	Остоја Барашин

Организација

Бригада је имала четири пешадијска батаљона, једну батерију минобацача 82 мм и једну батерију минобацача 120 мм, те низ других јединица подршке.

Ратни пут бригаде

1991.

У 50-мјесечни рат и славу бригада је кренула 18. септембра 1991. године, преласком моста на ријеци Сави у Градишци. Циљ је био излазак на ауто-пут Загреб – Београд у Окучанима, те чишћење Липика и Пакраца од хрватске паравојске.

1992.

Јединица се враћа у Приједор у марту 1992. године, гдје су борци узели учешћа у противнападу на Зелене беретке 30. маја 1992.

Бригада је потом учествовала у једној од највећих акција Војске Републике Српске, у операцији Коридор, у борбама око Бијелог Брда, Костреша и усташког упоришта Плехан у Дервенти, те код Јакеша и Шамца. Операција Коридор је окончана одлучном српском побједом.

Неки од батаљона учествовали су у борбама на Грабежу и Влашићу, те ослобађању Јајца у операцији Врбас 92.

1993. и 1994.

Средином наредне године, бригада учествује у проширивању брчанског коридора, у операцији Садејство. Крајем 1993. бригада учествује у ослобађању Србобрана (Доњи Вакуф). Почетком 1994. бригада се враћа у Посавину, распоређена на линије дуж Саве. Трећи батаљон учествује у операцији Бреза.

1995.

Током пролећа 2. батаљон бригаде брани шири рејон Доњег Вакуфа. Главнина бригаде је размештена код Брчког, где у мају и јуну месецу зауставља више покушаја АРБиХ да заузме Брчко. У јесен, бригада учествује у одбрани западних граница Републике Српске од Армије РБиХ и ХВО-а, у склопу операције Вагањ, приликом пада западно-крајишких општина 1995. Једна је од ријетких бригада која није разбијена током борби у западној Крајини.

Читав свој ратни пут бригада је прешла заједно са 43. приједорском моторизованом бригадом, која јој је служила као ослонац.

Признања

5. козарска бригада је једна од ријетких бригада у саставу Војске Републике Српске која је добила Орден Немањића, највеће и најпознатије признање које се могло добити у Војсци Републике Српске и Српској војсци Крајине.

Албум „Јунаци козарски” Рокија Вуловића из 1994. године посвећен је Петој козарској бригади и њеним борцима. Приход од продаје касете био је намијењен у хуманитарне сврхе.

У борбама су се посебно истакли извиђачко-диверзантски одред „Циго“ Момчила Радановића, јуришна чета „Сува ребра“ и Љубијски батаљон команданта Раде Билбије.

Види још

• Први крајишки корпус Војске Републике Српске

Спољашње везе

• Грб Пете козарске бригаде
• Прича о Петој козарској бригади (језик: српски)
• „Analiza aktivnosti po elementima borbene gotovosti u 1992. godine. Komanda 1. Krajiškog korpus. Prilog br. 8”. icr.icty.org. Приступљено 21. 4. 2019.