20. јун

20. јун (20.6.) је 171. дан године по грегоријанском календару (172. у преступној години). До краја године има још 194 дана.

Догађаји

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

• 451 — Битка на Каталаунским пољима: Западноримски војсковођа Аеције зауставља навалу Атилиних Хуна на Галију.
• 1214 — Издавањем посебне повеље основан универзитет Оксфорд, најстарији у земљама енглеског говорног подручја.
• 1459 — Турци улазе у небрањено Смедерево и Српска деспотовина престаје да постоји.
• 1756 — У ћелији затвора у Калкути угушила се 123 од 146 британских војника које је ухапсио индијски гувернер Бенгала. Затвор касније постао познат као „црна рупа Калкуте“.
• 1789 — Посланици Трећег сталежа новопрокламоване Народне скупштине у Француској заклели се да се неће разићи док не донесу нови устав, што је био увод у почетак Француске револуције.
• 1819 — У енглески град Ливерпул упловио брод „Савана“, први пароброд који је препловио Атлантски океан. Путовање од америчке луке Савана, у Џорџији, трајало 27 дана и 11 часова.
• 1891 — Британија и Холандија дефинисали границе колонијалних поседа на острву Борнео.
• 1928 — Пуниша Рачић је у атентату у Народној скупштини убио двојицу посланика ХСС, смртно ранио Стјепана Радића и ранио још тројицу посланика ХСС.
• 1944 — Поразом јапанске флоте окончана поморска битка у Филипинском мору у Другом светском рату.
• 1960 — Краткотрајна Федерација Мали, коју су чинили Суданска Република (данас Мали) и Сенегал, добила је независност од Француске.
• 1960 — Амерички боксер Флојд Патерсон у мечу у Њујорку нокаутирао Швеђанина Ингемара Јохансона и постао први боксер који је успео да врати титулу светског првака у тешкој категорији.
• 1963 — СССР и САД се договориле о успостављању „црвеног телефона“ после Кубанске кризе.
• 1972 — 19 припадника Бугојанске групе је тајно прешло југословенско-аустријску границу.
• 1973 — У Аргентину се после 18 година избеглиштва вратио бивши председник Хуан Доминго Перон. За председника поново изабран у септембру 1973.
• 1991 — Парламент Немачке тесном већином изгласао премештање престонице из Бона, који је био главни град Западне Немачке, у Берлин. Источна и Западна Немачка ујединиле се у октобру 1990.
• 1992 —
  • Лидери Чешке и Словачке Вацлав Клаус и Владимир Мечјар постигли договор о подели Чехословачке у две државе.
  • Председништво Босне и Херцеговине прогласило ратно стање, објавило општу мобилизацију и увело радну обавезу.
• 2000 —
  • Француски суд ослободио оптужби немачког лекара Ханса Муенка, који је радио у лабораторији у логору Аушвиц, уз образложење да је сувише стар за судски процес. Ослобађајућу пресуду против њега 1947. донео суд у Кракову, у Пољској, где је ухапшен после рата, а потом пуштен на слободу.
  • Француска медијска кућа Вивенди, односно њена кабловска ТВ Канал плус и канадска компанија Сиграм постигли договор о уједињењу у послу вредном 33,7 милијарди долара, којим је практично створена нова глобална медијска снага.
• 2001 —
  • Скупштина Србије усвојила Закон о једнократном порезу на екстрапрофит и екстраимовину стечену коришћењем посебних погодности у време режима Слободана Милошевића.
  • Перуански суд осудио Американца Лорија Беренсона на 20 година затвора због сарадње с левичарском герилом у брзо угушеној побуни за свргавање Конгреса Перуа.
  • Генерал Первез Мушараф положио председничку заклетву, заменивши Мухамеда Рафика Тарара, који је на функцији председника Пакистана фигурирао од војног удара који је 1999. извршио Мушараф.
• 2002 — У експлозији гаса у руднику у кинеској провинцији Хејлунгђанг, на североистоку Кине, погинуло 115 особа.
• 2003 — Председник Италије Карло Азељо Ћампи потписао закон којим је петорици италијанских лидера омогућено да се код кривичног гоњења позову на имунитет. Тим потезом заустављено суђење премијеру Силвију Берлусконију због корупције.
• 2015 — Србија постала првак света у фудбалу до 20 година, поразивши Бразил резултатом 2:1.
• 2021 — У војном делу компаније Слобода Чачак дошло је до експлозије током које је троје људи лакше повређено. Експлозија се десила у погону у коме није било електричне струје, значи да у том погону није било никаквих електричних водова које би могли да доведу до неких варнице које би изазвале експлозију. Тако да се експлозија десила под јако чудним околностима, а надлежни органи испитују узрок експлозије, укључујући и могућност саботаже.

Рођења

• 1819 — Жак Офенбах, француски композитор и челиста. (прем. 1880)
• 1902 — Марко Ристић, српски писац, песник и дипломата. (прем. 1984)
• 1909 — Ерол Флин, аустралијско-амерички глумац. (прем. 1959)
• 1928 — Мартин Ландау, амерички глумац, учитељ глуме и продуцент. (прем. 2017)
• 1928 — Жан-Мари ле Пен, француски политичар, оснивач и дугогодишњи председник странке Национални савез.
• 1930 — Јован Антић, српски глумац. (прем. 1994)
• 1931 — Џејмс Толкан, амерички глумац.
• 1933 — Дени Ајело, амерички глумац, продуцент и музичар. (прем. 2019)
• 1937 — Љубомир Драшкић Муци, српски редитељ, сценариста и глумац (прем. 2004)
• 1941 — Стивен Фрирс, енглески редитељ и продуцент.
• 1942 — Зденка Вучковић, хрватска певачица. (прем. 2020)
• 1949 — Лајонел Ричи, амерички музичар, глумац и музички продуцент.
• 1952 — Џон Гудман, амерички глумац и комичар.
• 1956 — Витомир Поповић, српски академик, универзитетски професор, доктор правних наука и политичар.
• 1958 — Светозар Цветковић, српски глумац и продуцент.
• 1967 — Владимир Драгутиновић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер.
• 1967 — Никол Кидман, аустралијска глумица.
• 1968 — Роберт Родригез, амерички редитељ, сценариста и продуцент.
• 1969 — Драган Мићић, босанскохерцеговачко-српски фудбалер и фудбалски тренер.
• 1975 — Паулина Манов, српска глумица.
• 1977 — Гордан Гиричек, хрватски кошаркаш.
• 1978 — Франк Лампард, енглески фудбалер и фудбалски тренер.
• 1983 — Џош Чилдрес, амерички кошаркаш.
• 1985 — Дарко Миличић, српски кошаркаш.
• 1987 — Асмир Беговић, босанскохерцеговачки фудбалски голман.
• 1988 — Стефан Синовец, српски кошаркаш.
• 1990 — Фаб Мело, бразилски кошаркаш. (прем. 2017)
• 1991 — Петар Ђуричковић, српски фудбалер.
• 1993 — Сеад Колашинац, босанскохерцеговачки фудбалер.
• 1993 — Ђорђе Милошевић, српски кошаркаш.
• 2001 — Бојан Томашевић, црногорски кошаркаш.

Смрти

• 840 — Луј I Побожни, франачки краљ и цар Светог римског царства. (рођ. 778)
• 1459 — Ретродраг Ситничар, српски витез. (рођ. 1421)
• 1597 — Вилем Баренц, холандски истраживач. (рођ. отприлике 1550)
• 1836 — Емануел Жозеф Сиејес, француски револуционар и свештеник. (рођ. 1748)
• 1837 — Вилијам IV, британски краљ. (рођ. 1765)
• 1923 — Франсиско Панчо Виља, мексички револуционар, вођа сељачког покрета. (рођ. 1878)
• 1933 — Клара Цеткин, немачка револуционарка. (рођ. 1857)
• 1943 — Олга Поповић-Дедијер лекарка и учесница Народноослободилачке борбе. (рођ. 1914)
• 1973 — Георгиј Вернадски, руски историчар. (рођ. 1887)
• 2002 — Јован Христић, српски песник, драматург, есејиста, преводилац и књижевни и позоришни критичар. (рођ. 1933)
• 2005 — Џек Килби, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику. (рођ. 1923)

Празници и дани сећања

• Међународни празници
  • Светски дан избеглица
• Српска православна црква слави:
  • Светог мученика Теодота Анкирског
  • Свете мученице Киријакију, Велерију и Марију
  • Светог Маркела - римског папу
  • Светог Маркелина - римског папу
  • Преподобног Данила Скитског

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума