2. сарајевска лака пјешадијска бригада
Друга сарајевска лака пјешадијска бригада је била пјешадисјка јединица Војске Републике Српске у саставу Сарајевско-романијског корпуса. Зона одговорности бригаде су били источни дијелови општине Српска Илиџа. Команда бригаде се налазила у насељу Војковићи.
| 2. сарајевска лака пјешадијска бригада | |
|---|---|
| Постојање | 1992—1996. Место формирања: Војковићи |
| Формација | бригада |
| Део | Војске Републике Српске |
| Команданти | |
| Командант | Милан Маљковић |
| Командант 2 | Милорад Шеховац |
| Командант 3 | Радомир Росић |
Историја
уредиПочетком 1992. године, 120. лака пјешадијска бригада ЈНА из Зенице је распоређена у насеље Војковиће, у Српскoj Илиџи. Јединица је ту попуњена људством и названа Војковићка бригада.[тражи се извор] Формирана је у 14. маја 1992. у Војковићима, у саставу Сарајевско-романијског корпуса ВРС. Насљедник је Војковићке бригаде ТО. Попуњавана је војним обвезницима са територија мјесних заједница Војковићи, Грлица и Крупац (општина Илиџа) и територије општине Трново. Командно мјесто бригаде било је у Војковићима, а истурено командно мјесто у селу Остојићи. Бригада је имала: команду бригаде, команду стана, извиђачки вод, вод војне полиције, вод везе, три пјешадијска батаљона, чету минобацача 120 мм, батерију лаких ручних бацача 128 мм, мјешовити противоклопни вод, лаки артиљеријско-ракетни вод ПВО и позадинску чету. Поред формацијских јединица, имала је и механизовану чету. По формацији је имала 1.671 борца. Због недостатка војних обвезника на територији одакле се попуњавала, исељавања дијела становништва, бригада је имала око 1.200 људи. Зато је у јулу 1995. преформирана у бригаду четног састава.[1]
У току рата 1992-1995. бригада је изводила борбена дејства у зони Сарајевско-романијског корпуса ВРС у одбрани насеља у Српском Сарајеву од Добриње, преко Бојковића и Крупца, до Трескавице и дијелом снага у зони Источнобосанског корпуса ВРС. Имала је 153 погинула, 12 умрлих од посљедица рањавања, једног несталог и 450 рањених војника и старјешина.[1]
Бригадом је командовао мајор Милан Маљковић (мај-август 1992), потпуковник Милорад Шеховац (август 1992. - јун 1995) и потпуковник Радомир Росић (јул 1995. - јануар 1996). Бригада је фебруара 1996. ушла у састав 705. моторизоване бригаде 7. корпуса ВРС. Спомен-капела Светог великомученика Прокопија са спомен-собом бригаде подигнута је 2009/10. у порти Цркве Светог Петра Дабробосанског у Војковићима.[1]
Дан одбране Војковића, Грлице и Крупца
уредиДана 4. августа 1992. године, војници Армијe Републике Босне и Херцеговине из правца Храснице су извршили изненадни напад на источна насеља општине Српска Илиџа, Војковиће, Грлицу и Крупац. Током одбране ових насеља, у храброј борби погинуло је седам српских бораца, а четрнаест их је тешко рањено. Као подсјетник на ове јуначке догађаје, Војска Републике Српске и општина Источна Илиџа сваке године организују манифестацију "4. август – Да се не заборави", када се одаје почаст храбрим српским борцима, који су зауставили једну од већих офанзива Армијe Републике Босне и Херцеговине.[2]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б в Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 433. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „4. АВГУСТ 1992 – 2015. – ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ – ВОЈКОВИЋИ - ГРЛИЦА - КРУПАЦ”. Град Источно Сарајево. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 23. 7. 2016.
