13. јул

13. јул (13.7.) је 194. дан године по грегоријанском календару (195. у преступној години). До краја године има још 171 дан.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

1573 — Окончана је седмомесечна опсада Харлема у оквиру Осамдесетогодишњег рата.
1822 — Грчка војска код Термопила победила турску војску у рату за независност Грчке.
1837 — У Бакингемску палату палату у Лондону уселила се Викторија I, као први британски монарх.
1878 — Окончан Берлински конгрес којим су Србија, Румунија и Црна Гора добиле независност, Аустроугарска монархија право да окупира османску Босну и Херцеговину, а Бугарска аутономију унутар Османског царства.
1887 — У Београду започела званична метеоролошка мерења и осматрања на Провизорној опсерваторији.
1919 — Британски дирижабл R34 слетео у Норфок чиме је постао прва летелица која је прелетела Атлантски океан, од Уједињеног Краљевства до САД. Путовање је трајало 182 часа ефективног лета.
1930 — У Монтевидеу, главном граду Уругваја почело је прво светско фудбалско првенство.
1941 — У Црној Гори је почео Тринаестојулски устанак против италијанског окупатора.
1943 — Кључна фаза Курске битке у Другом светском рату окончана је победом совјетске војске. У бици је учествовало око 6.000 тенкова. Немачка војска је изгубила око 2.900 тенкова. Погинуло је и повређено најмање 230.000 војника.
1944 — Почела је совјетска офанзива на Прибалтик у Другом светском рату. Црвена армија заузела је град Вилњус у Литванији.
1968 — У експлозији бомбе у биоскопу „20. октобар“ у Београду које је подметнуло Хрватско револуционарно братство погинула је једна особа, а 77 је повређено.
1975 — Лансиран је амерички свемирски брод „Аполо“ из Кејп Канаверала у Флориди. Овај свемирски брод учествовао је у првој совјетско-америчкој мисији у свемиру.
1977 — Њујорк због нестанка струје остао у потпуном мраку. Полиција је ухапсила око 3.000 пљачкаша.
1985 —
- Рок концерти под називом „Live Aid“ у организацији певача и хуманитарног радника Боба Гелдофа одржани напоредо у Лондону и Филаделфији. Преко 60 милиона долара је било прикупљено. Телевизијски пренос концерта је пратило око 1,5 милијарда гледалаца широм света.
- Совјетски скакач мотком Сергеј Бубка први пут у историји тог спорта прескочио шест метара у Паризу, чиме је постигао и светски рекорд.
1992 — Јицак Рабин преузео дужност премијера Израела и рекао да је спреман посетити престонице арапских земаља ради постизања мира на Блиском истоку.
1995 — На Цетињу проглашена аутокефална Црногорска православна црква, коју досад није признала ниједна православна црква на свету. Свечаности је присуствовало око 300 верника.
1996 — У Берлину је одржан фестивал под називом „Love Parade“. На улицама Берлина уз техно музику играло је око 500.000 људи. Био је то највећи јавни скуп у том граду после Другог светског рата.
1999 — У центру Техерана више хиљада иранских студената сукобило се с полицијом због одлуке власти да забрани све митинге и незванична окупљања.
2000 — На Косову и Метохији полиција Уједињених нација саопштила је да се током првих шест месеци 2000. године у региону догодило преко 1.900 инцидената; да је убијено 19 особа и да је извршено низ напада, отмица, силовања и подметања пожара.
2001 —
- Генерал Первез Мушараф, пакистански председник, стигао у Индију на самит посвећен смиривању односа Пакистана и Индије.
- Ли Шаомин, кинеско-амерички научник, осуђен у Кини због шпијунирања у корист Тајвана. Кинеске власти наредиле његову депортацију. САД су затражиле од Кине да реши и случајеве пет затворених научника, такође америчких држављана.
- Формиран Одбојкашки клуб "Борац" из Бање Луке.
2006 — Почео је рат нападом Израела на Либан, где је Израел у задња 3 дана рата бацио преко 4 милиона касетних бомби, од чега је остало неексплодирано око 1 милион. Због велике количине бачених касетних у веома кратком року, дошло је до великог страдања цивила. После овог догађаја је почела кампања за забрану касетних која је резултирала доношењем конвенције о забрани касетних 1. августа 2010. у Уједињеним нацијама.
2008 — У Малаги ватерполисти Црне Горе на дебитантском наступу освојили Европско првенство победом над репрезентацијом Србије.
2016 — Тереза Меј преузела место председника Владе Уједињеног Краљевства након повлачења њеног партијског колеге Дејвида Камерона. Меј је тако постала тек друга жена на месту премијера после Маргарет Тачер.

Рођења

1527 — Џон Ди, енглески математичар, астроном, астролог, алхемичар, географ и окултиста. (прем. 1609)^[1]
1608 — Фердинанд III, цар Светог римског царства (1637—57), краљ Угарске (1625—57) и краљ Чешке (1627—57). (прем. 1657)
1798 — Александра Фјодоровна, руска царица, супруга руског цара Николаја I. (прем. 1860)
1934 — Воле Сојинка, нигеријски драматург, песник и есејиста, добитник Нобелове награде за књижевност (1984).
1940 — Патрик Стјуарт, енглески глумац.
1942 — Харисон Форд, амерички глумац.
1944 — Ерне Рубик, мађарски проналазач, вајар и архитекта, творац Рубикове змије и Рубикове коцке.
1946 — Чич Марин, амерички глумац и комичар.
1953 — Оливер Мандић, српски музичар.
1962 — Злата Петровић, српска певачица.
1963 — Спад Веб, амерички кошаркаш.
1966 — Јовица Антонић, српски кошаркашки тренер.
1967 — Бени Бенаси, италијански ди-џеј и музички продуцент.
1970 — Стеван Пековић, црногорски кошаркаш.
1974 — Јарно Трули, италијански аутомобилиста, возач Формуле 1.
1977 — Ешли Скот, америчка глумица и модел.
1979 — Крејг Белами, велшки фудбалер.
1979 — Дејан Ћирјаковић, српски глумац.
1981 — Мирослав Раичевић, српски кошаркаш.
1985 — Гиљермо Очоа, мексички фудбалски голман.
1988 — Тулиса, енглеска музичарка и глумица.
1989 — Саша Чађо, српска кошаркашица.
1995 — Данте Егзам, аустралијски кошаркаш.
2007 — Ламин Јамал, шпански фудбалер.

Смрти

1024 — Хенрик II Свети, цар Светог римског царства (1014—24), краљ Немачке (1002—24) и краљ Италије (1004—24). (рођ. 972)
1793 — Жан Пол Мара, француски револуционар, научник, лекар и публициста. (рођ. 1743)
1859 — Тома Вучић Перишић, српски војсковођа из доба Првог и Другог српског устанка. (рођ. 1787. или 1788)
1896 — Фридрих Кекуле, немачки хемичар. (рођ. 1829)
1951 — Арнолд Шенберг, аустријски композитор. (рођ. 1874)
1954 — Фрида Кало, мексичка сликарка. (рођ. 1907)
1974 — Патрик Блекет, британски физичар. (рођ. 1897)
1975 — Ласло Гал, југословенски и мађарски песник, хумориста и новинар. (рођ. 1902)^[2]
1976 — Јоахим Пајпер, немачки СС пуковник и ратни злочинац. (рођ. 1915)
2006 — Драгомир Фелба, југословенски и српски филмски, позоришни и телевизијски глумац. (рођ. 1921)
2014 — Надин Гордимер, јужноафричка књижевница, добитник Нобелове награде за књижевност 1991. године. (рођ. 1923)^[3]
2017 — Љу Сјаобо, кинески писац и активиста, добитник Нобелове награде за мир 2010. године. (рођ. 1965)

Празници и дани сећања

Српска православна црква слави:

Види још

Референце

^ Peter J. French (1987). John Dee: The World of an Elizabethan Magus. Psychology Press. стр. 20. ISBN 978-0-7448-0079-1.
^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 206.
^ „Nadine Gordimer”. imdb.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2022.

[1] Peter J. French (1987). John Dee: The World of an Elizabethan Magus. Psychology Press. стр. 20. ISBN 978-0-7448-0079-1.

[2] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 206.

[3] „Nadine Gordimer”. imdb.com (на језику: енглески). Приступљено 20. 1. 2022.

[1]

[2]

[3]