Шриланчански грађански рат
Шриланкански грађански рат био је оружани сукоб који се на острву Шри Ланка водио од 1983. до 2009. између војних, паравојних и полицијских снага Владе Шри Ланке на једној, и тамилских сепаратистичких снага окупљених око паравојне организације Ослободилачки тигрови Тамилског Елама (ЛТТЕ) на другој страни.
Шриланкански грађански рат | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Мапа Шри Ланке, острва где се водио рат | ||||||||||
| ||||||||||
Сукобљене стране | ||||||||||
Шри Ланка | ЛТТЕ | Индијске мировне снаге (1987–90) | ||||||||
Команданти и вође | ||||||||||
Џунијус Ричард Џајаварден (1983–89) Ранасинге Премадаса (1989–93) Дингири Банда Виџетунг (1993–94) Чандрика Кумаратунга (1994–2005) Махинда Раџапакса (2005–2009) |
Велупилај Прабакаран (1983–2009) |
Р. Венкатараман (1987–90) Раџив Ганди (1987–89) В. П. Синг (1989–90) | ||||||||
Јачина | ||||||||||
Оружане снаге Шри Ланке: 95.000 (2001) 118.000 (2002) 158.000 (2003) 151.000 (2004) 111.000 (2005) 150.900 (2006)[1] |
ЛТТЕ (не укључујући помоћне снаге): 6.000 (2001) 7.000 (2003) 11.000 (2005) 8.000 (2006) 7.000 (2007)[1][2] (укључујући Помоћне снаге): 25.000 (2006) 30.000 (2008)[3] |
Индијске мировне снаге: 100.000 | ||||||||
Жртве и губици | ||||||||||
23.327+ погинулих 60.000+ рањених (шриланканска војска и полиција)[4][5][6] |
27.000+ ЛТТЕ-ових и других тамилских бораца[7][8][9][10] 11.644 Тигрова заробљено[11] |
1,200 погинулих (Индијске мировне снаге)[12] | ||||||||
16. мај 2009.: Шриланканска влада објавила пораз ЛТТЕ. 1. мај 2009: ЛТТЕ признаје пораз од стране шрилаканске владе. 19. мај 2009: Махинда Раџапакса службено проглашава грађански рат завршеним у Парламенту. |
Узроци сукоба су били у етничким и верским поделама између већинских, претежно будистичких Синхалеза на једној и мањинских, претежно хиндуистичких Тамила на другој страни, које су тињале од стицања шриланканске независности.
Рат
уредиСукоб је отпочео 1983. године и, с повременим прекидима, трајао до 2009. године, с тиме да је у периоду од 1987. до 1990. у њему као трећа страна учествовала и суседна Индија под изговором „успостављања мира”. Сукоб су карактерисале бројне жртве међу цивилним становништвом, масакри и етничко чишћење спровођени од обе стране; тамилски сепаратисти су, пак, често користили тактику самоубилачких напада, укључујући цивилне циљеве, те је од страних држава ЛТТЕ третирана као терористичка организација. Тамилски сепаратисти су успели да преузму надзор над великим делом севера и истока Шри Ланке где су настојали да створе независну државу Тамилски Елам.
Године 2002. је успостављено крхко примирје с циљем проналажења политичког компромиса, али је оно прекинуто 2006. када је шриланканска војска кренула у своју последњу офанзиву, делом користећи и то што је 2004. катастрофални цунами изузетно тешко погодио подручја под тамилском контролом.
До пролећа 2009. су шриланканске снаге преузеле надзор над целим подручјем, а ЛТТЕ је објавила прекид ратних операција. Тамилска национална алијанса је након тога објавила како одустаје од независне тамилске државе и уместо тога пристаје на тамилски државноправни ентитет у оквиру федералне Шри Ланке.
Извори
уреди- ^ а б International Institute for Strategic Studies, Armed Conflicts Database Архивирано на сајту Wayback Machine (11. мај 2006).
- ^ „Opposition leader rebutts Sri Lankan government claims”. Архивирано из оригинала 2008-12-26. г.
- ^ „Humanitarian Operation – Factual Analysis, July 2006 – May 2009” (PDF). Ministry of Defence. 1. 8. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 03. 2016. г. Приступљено 20. 05. 2013.
- ^ „Psychological Management of Combat Stress—A Study Based on Sri Lankan Combatants” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 13. 12. 2006. г. Приступљено 20. 5. 2013.
- ^ „Sri Lanka Assessment 2007”. Satp.org. Архивирано из оригинала 16. 05. 2011. г. Приступљено 20. 5. 2013.
- ^ „Sri Lankan army deaths revealed”. BBC News. 22. 5. 2009. Приступљено 20. 5. 2013.
- ^ „Sri Lanka Database – Casualties of Terrorist violence in Sri Lanka”. Satp.org. Архивирано из оригинала 03. 06. 2009. г. Приступљено 20. 5. 2013.
- ^ Eelam War IV: Imminent End Архивирано на сајту Wayback Machine (12. октобар 2017).
- ^ Tamils mark 25-years of Tiger sacrifice Tamilnet .
- ^ 4073 LTTE cadres killed in ongoing battle.
- ^ „Sri Lankan experience proves nothing is impossible”. The Sunday Observer. 5. 6. 2011. Архивирано из оригинала 08. 06. 2011. г. Приступљено 20. 5. 2013.
- ^ Nakkawita, Wijitha (3. 6. 2009). „LTTE killing spree”. Daily News. Архивирано из оригинала 11. 01. 2013. г. Приступљено 20. 5. 2013.