Шиаоцова тонометрија
Шиаоцова тонометрија, названа тако по њеном аутору Hjalmar-у Schiotz-у (1905), прва је метода мерења очног притиска. Данас је Шиаоцов индентациони тонометар због подложности грешкама у мерењу сталног притисак унутар ока (ИОП) све је мање у употреби.[1]
| Шиаоцова тонометрија | |
|---|---|
 | |
| Сврха | мерење интраокуларног притиска |
Историја
уредиОву методу осмислио је норвешки офталмолог Хјалмар Аугуст Шиаоц (Hjalmar August Schiøtz), а први пут је представио Норвешком медицинском друштву 10. маја 1905. године.[2][3]
Шиaоцова тонометрија која се заснована на принципу индентационе тонометрије, пре Голдманове апланационе тонометрије,[4] била је широко распрострањена, све док се кроз примену није показало да не даје поуздане вредности сталног притисак унутар ока или интраокуларног притиса (ИОП). Данас се ретко користи и то претежно у медицинским установам у неразвијеним деловима света.
Карактеристике методе
уредиШиaоцов тонометар се састоји од клипа на који је окачен тег који индентира рожњачу и мери величину индентације рожњаче на постављеној скали, чије се очитане вредности потом претварају у милиметре живе помоћу табеле.
Предности
уредиПредности ове тонометрије су што је тонометар јефтин, мобилан, лак за одржавање, једноставан за руковање и не захтева употребу биомикроскопа.
Ограничења
уредиРазлика у крутости зидова очне јабучице нарушава тачност мерења, тако да се прецењујући резултати мерења овим тонометром добијају код старијих људи, а потцењујући код пацијената са Грејвсовом болешћу и миопијом.
Недостаци
уредиНедостаци због којих је овај тонометар све мање у употреби су:[5]
- грешке у самом инструменту,
- грешке услед контракције екстраокуларних мишића због акомодације, варијацијом запремине јабучице и ригидношћу ока,
- грешке у очитавању скале 2 - 4, која је је ± 2 mmHg код нормалних вредности, а код повишених вредности око ± 4 mmHg.
Извори
уреди- ^ Wallace LM Alward. Tonometry and tomography. In: Krachmer JH, editor. Glaucoma the requisites in ophthalmology. Departments of Ophthalmology. The University of lowa College of Medicine lowa City, IA. 2000. p. 19–25.
- ^ Handley, Neil. „Tonometers”. Архивирано из оригинала 2. 11. 2013. г. Приступљено 31. 10. 2013.
- ^ Ytteborg, Jan (2001-02-10). „Hjalmar Schiøtz og hans tonometer”. Tidsskrift for den Norske Legeforening.
- ^ Goldmann H (1957): Applanation tonometry. New York. Josiah Macy, Jr. Foundation
- ^ Allingham RR, Damji KF, Freedman S, Moroi SE, Rhee DJ. Intraocular Pressure and Tonometry. In: Shield’s Textbook of Glaucoma, Philadelphia: Lippincott, Williams & Wilkins. 24–40.
Спољашње везе
уреди | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
