Шесторка (фр. Les Six) је назив за групу од шест композитора који су радили на Монпарнасу. Назив је инспирисан Балакирјевљевом »Петорком«, а први га је употребио критичар Анри Коле 16. јануара 1920. године у чланку »Руска петорка, француска шесторка и господин Сати« (фр. Les cinq Russes, les six Français et M. Satie). Настала је као реакција на музички стил Рихарда Вагнера и импресионистичку музику Клода Дебисија и Мориса Равела.

Шесторка
Жак-Емил Бланш: Le Groupe de six (1921)
У средини је пијанисткиња Марсел Мејер; с леве стране су, од дна према врху, Жермен Тајфер, Даријус Мијо, Артур Хонегер и Луј Диреј; десно стоје Франсис Пуланк и Жан Кокто; Жорж Орик седи.

Чланови Шесторке

уреди
  1. Жорж Орик
  2. Луј Диреј
  3. Артур Хонегер
  4. Даријус Мијо
  5. Франсис Пуланк
  6. Жермен Тајфер

Од Les nouveaux jeunes до Les Six

уреди

Скупина је настала из сличне скупине под именом »Нова омладина« (фр. Les nouveaux jeunes), коју је предводио Ерик Сати, а чији су чланови још били Хонегер, Диреј и Орик. Три године након Сатијеве скупине настаје Шесторка. Прича о генези скупине није сасвим разјашњена. Док Мијо наводи како је Коле насумично одабрао шест имена јер су се сви они међусобно познавали и сарађивали, занемарујући притом њихове потпуно различите темпераменте (Орик и Пуланк су били склонији Коктоу, Хонегер немачком романтизму, а Мијо медитеранском лирицизму), Орнела Волта тврди како је стварни геније иза групе био Жан Кокто, који је искористио свој утицај како би формирао и водио авангардну музичку скупину. Група се почела редовно окупљати у кабареу Le Bœuf sur le Toit (Во на крову), где су пред бројним познатим гостима одржавали концерте. Године 1921. Диреј је напустио групу, а коначан крај њихових окупљања дошао је са прераном смрћу Рајмона Радигеа, који је био гост кабареа и пријатељ чланова.

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди