Шеста словеначка ударна бригада

За другу употребу, погледајте страницу Шеста словеначка бригада.

Шеста словеначка ударна бригада „Славко Шландер” формирана је 6. августа 1943. године на Шипку код Камника од Камнишко-засавског НОП одреда и новопридошлих бораца. При формирању је имала три батаљона са око 700 бораца, од тога 400 ненаоружаних.

Шеста словеначка народноослободилачка ударна бригада „Славко Шландер”
Скупина бораца бригаде на планини Менини, новембар 1943.
Постојање	6. август 1943 – мај 1945. Место формирања: рејон Камника
Формација	август 1943: 3 батаљона септембар 1943: 4 батаљона октобар 1944: 4 батаљона, минерски вод
Јачина	август 1943: 700 војника и официра септембар 1943: 1000 војника и официра новембар 1943: 400 војника и официра мај 1944: 564 војника и официра
Део	Народноослободилачке војске Југославије
Ангажовање	Капитулација Италије Октобарска офанзива Завршне операције у Словенији
Одликовања	Орден партизанске звезде Орден братства и јединства

Ратни пут бригаде

1943.

По наређењу Главног штаба НОВ и ПО Словеније, бригада је половином августа извршила покрет из Засавља (Штајерска) у Долењску, да би ушла у састав Петнаесте дивизије. На положајима између села Моравча, Тројана и реке Саве била је опкољена од надмоћнијих немачких снага. Приликом пробоја кроз неколико немачких обруча, које су батаљони појединачно изводили, претрпела је веома тешке губитке. До краја августа у Долењску су се пребацили Први и Други, а почетком септембра и Трећи батаљон. Због претрпљених губитака бригада је после доласка у Долењску реорганизована, а затим је у саставу 15. дивизије, након капитулације Италије, учествовала 10. септембра у разоружању италијанског гарнизона у Новом Месту. Дана 14. септембра добила је назив ударна. Мобилизацијом нових бораца, био је формиран 17. септембра и Четврти батаљон, када је нарасла на преко 1000 бораца. Од главнине бригаде формирана је 24. септембра у Мокроногу Дванаеста словеначка бригада, док је један батаљон са бригадним штабом ноћу 26/27. септембра у рејону Кресница поновно пребачен преко Саве у Засавље. На Лимбарској гори прикључили су се 30. септембра овом батаљону нови Камнишки и Засавски батаљон, који су нешто раније били формирани у камнишком и засавском подручју, те је реорганизована Шеста бригада поновно имала три батаљона с укупно око 300 бораца.

Збор бригаде на планини Менини новембра 1943.

У јесен 1943, бригада је, дејствујући углавном по батаљонима, нападала немачке транспорте, колоне и посаде у Засављу и на комуникацијама између Камнишко-домжалске котлине и Савињске долине. Почетком октобра упутила је чету у Корушку да поновно формира Корушки партизански батаљон. Ноћу 1/2. октобра јединице бригаде порушиле су око 350 ТТ-стубова између Тројана и Луковице, и у дужини 16 км уништиле све ТТ-линије, а 4/5. октобра спалиле железничке станице Јарше-Менгеш, Хомец и Дуплица на прузи Љубљана-Камник. Дана 6. октобра њени су борци уништили жандармеријску станицу у селу Речици, након чега се бригада пребацила на Мозирске планине. Од средине октобра дејствовала је на широј просторији, са Првим батаљоном на камничком подручју, Другим батаљоном на планини Менини и Трећим батаљоном у моравшком крају. Њене јединице су 18/19. октобра напале немачку моторизовану колону код села Шентожболта на друму Домжале-Вранско, 23. октобра уништиле камион немачких војника код Гомилског, а 30. октобра упориште Шмартно об Дрети, где су заробљена 62 жандарма са наоружањем и опремом. У међувремену је у бригади формиран минерски вод (у новембру прерастао у минерску чету) те су учестале диверзантске акције на прузи Љубљана-Зидани Мост и на друмовима између Саве и Савињских Алпи. Средином новембра бригада је имала већ преко 400 бораца. Након акција у Јаршама 16. и 25. новембра и код Коменде 26. новембра, бригада је ноћу 28/29. новембра напала и на краће време продрла у јако немачко упориште Нова Штифта.

1944.

У другој половини децембра 1943. водила је на камничко-савињском подручју оштре борбе против јаких немачких снага; делови 14. и 19. СС полицијског пука, два батаљона 184. пука земаљских стрелаца и два батаљона Верманшафта, које су предузимале офанзивне акције из упоришта у Савињској долини, из Горњег Града и осталих места, те је бригада почетком јануара 1944. била принуђена да се пребаци према Корушкој, у рејон Радухе, а затим преко Смрековеца на Мозирске планине. Пошто је 27. јануара на Томановој планини разбила немачки полицијски потерни одред, поновно је напала немачке посаде у Засављу. Ту је уз њену помоћ средином фебруара био формиран Камнишко-засавски НОП одред. Ради обједињавања дејстава Шесте и Једанаесте бригаде „Милош Зиданшек”, у фебруару 1944. био је формиран посебан Оперативни штаб у саставу Четврте оперативне зоне НОВ и ПО Словеније. Јединице бригаде су се посебно истакле у уништењу рудничких постројења и жичаре у руднику боксита у селу Кокарју 5. марта, у разбијању моторизоване немачке колоне између Вранског и Тројана када су уништена три камиона, убијено и рањено 80 немачких војника 7. марта, и истог дана друге моторизоване бригаде између Горњег Града и Радмирја. У садејству с бригадом „Тоне Томшич” заузела је немачко упориште у Радомљу, где је спаљено 18 војничких барака, убијено и рањено више Немаца и заплењено нешто оружја.

Борци бригаде у предаху након ослобођења Мозирја 12. септембра 1944.

Чланови штаба бригаде у Чатежу, јесен 1944.

У одбрани слободне територије у Засављу, бригада је одбијала нападе немачких моторизованих колона из Камника, Домжала, Цеља и осталих гарнизона. У другој половини априла је дејствовала у Тухињској долини, а у мају је успешно напала неколико немачких колона између Горњег Града и Мозирја, те Вранског и Тројана. Значајне успехе постигла је у мобилизацији нових бораца; априла преко 600 и у првој половини маја преко 450 људи; већи број новомобилисаних упућен је у Долењску у састав јединица Седмог корпуса. Крајем маја бригада је имала 564 борца. Садејствујући са камнишко-засавским НОП одредом, бригада је у јуну у Тухињској и Моравшкој долини извела бројне диверзантске акције. Доласком новихм бораца омогућено јој је да 21. јуна формира Четврти и почетком јула Пети батаљон, с укупно 1260 бораца. Средином јула бригада је упутила један батаљон у састав Једанаесте бригаде „Милош Зиданшек”, која се тада налазила у рејону Горњег Града и с којом је 20. јула напала и уништила постројења у руднику угља у Загроју. У операцији снага Четврте оперативне зоне за ослобођење Горње савињске долине, бригада је 30-31. јула заузела Љубно и Луче где је убијено 76 и заробљено 169 Немаца, заплењено 19 митраљеза, 349 пушака, 42 аутомата и остало. Дана 12. августа разбила је немачку колону код Римских Топлица, затим је извела више успелих акција у Моравшкој долини и на железничкој прузи Литија-Загорје. Дана 9. септембра дала је комплетан батаљон у тад формирану Трећу бригаду те је остала са три батаљона и око 600 бораца. Од 11. до 12. септембра бригада је напала и ослободила Мозирје где је убијен 51 и заробљено 255 Немаца, заплењено 5 минобацача, 17 митраљеза и пушкомитраљеза, 255 пушака и остало. У ослобођеним крајевима бригада је у августу и септембру мобилисала преко 500 нових бораца, од којих је већи део упућен у Долењску. До краја септембра, бригада је углавном дејствовала у Засављу, затим је нападала домобранске посаде у камничком срезу, а 11. октобра се, по наређењу Главног штаба НОВ и ПО Словеније, заједно с Једанаестом бригадом, пребацила преко Саве у Долењску. Ту је, садејствујући Седмом корпусу, водила у јесен 1944. значајне борбе против Немаца и квислинга код Чатежа, Требањског врха, Светог Крижа, Ајдовца, Радохове Васи, Креснице, Луже и Обчина. Обе бригаде су се у ноћи 23/24. децембра поновно пребациле преко Саве и вратиле у Штајерску, управо у време када је била у току велика немачка офанзива и када су Немци поновно заузели ослобођену територију у Горњој савињској долини.

1945.

Борци бригаде у слободном Цељу 10. маја 1945.

Од јануара 1945. године, бригада је дејствовала наизменично на подручју Тухиња, Менине планине и у Моравшкој долини. Крајем фебруара водила је ванредно оштре борбе с Немцима у Моравшкој долини и Засављу, марта на Менини планини, око Моравча и на Чемшеничкој планини. У зимским месецима 1945. претрпела је у борбама осетне губитке, те је 9. априла. имала још свега 223 борца у два батаљона. Од 10. априла, када је расформиран Оперативни штаб Шесте и Једанаесте бригаде, бригада је поновно била под неспоредном командом Штаба Четврте оперативне зоне. Бројчано ослабљена, дејствовала је у току априла по комуникацијама на подручју Камник-Горњи Град-Мозирје-Тројане-Домжале и попуњавала своје редове новим борцима. До 1. маја нарасла је на три батаљона са 484 борца. У завршним операцијама Четврте оператвине зоне бригада је учествовала у ослобођењу Загорја и Храстника 6. маја, затим у разоружавању немачких и квислиншких јединица у Цељској котлини и ослобођењу словеначког дела Корушке 13. до 15. маја 1945. године.

Одликована је Орденом партизанске звезде и Орденом братства и јединства.

Литература

• Војна енциклопедија (књига девета). Београд 1975. година