Шаљивчина (лист)

категорија на Викимедији

Шаљивчина : лист за шалу и растеривање бриге је српски хумористички лист. Лист је штампан у Београду. Излазио је у два наврата, од 1891. до 1892. године, и од 1899. до 1900. године.[1]

Шаљивчина : лист за шалу и растеривање бриге
Шаљивчина
Типхумористички часопис
Формат30 cm
ВласникСветозар Николић
Главни уредникД. А. Коен
Језиксрпски

Историјат

уреди

У првој фази лист Шаљивчина је излазио током 1891-1892. године. Примерци овог листа из тог периода нису сачувани. Млади Јован Скерлић је сарађивао у Шаљивчини 1892. године, тако да је то велика штета да из тог периода нема бројева. У Шаљивчини у том периоди сарађивали су као аутори или преводиоци кратких шала Милорад Ј. Митровић и Милорад Павловић Крпа. Лист је обновљен 1899. године и излазио је и током 1900. године. Највише је доносио кратке форме преузете из стране штампе. У овом листу су највише прештампавали афоризме које је писао чувени бечки афористичар Сафир. Овај лист водио је полемике са шаљивим листом Либералне странке Брком.[2]

Периодичност излажења

уреди

Лист је излазио два пута недељно, четвртком и недељом.[1]

Место издавања и штампарија

уреди

Лист је штампан у Београду, у Штампарији Светозара Николића.[1]

Занимљивости из листа

уреди

Оно што је занимљиво за Шаљивчину је што је овај лист наводио изворе одакле су преузимане анегдоте, вицеви и афоризми. На тај начин је могуће открити и сличне изворе неких других наших шаљивих листова, а који су заборавили да наведу одакле су преузимали и посрбљавали сатиричне прилоге.[3]

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Шаљивчина : лист за шалу и растеривање бриге”. COBISS. Приступљено 30. 9. 2020. [мртва веза]
  2. ^ Рошуљ, Жарко (2017). Лексикон српске шаљиве периодике (1830-1918). Нови Сад: Матица српска; Институт за књижевност и уметност. стр. 156—157. 
  3. ^ Рошуљ, Жарко (2014). Час описа часописа VI. Београд. стр. 104—109.